Звезда неугасивог сјаја

Једна звезда на српском небу, пишу историчари, појавила се давне 1840. године у Црној Бари, крај Дрине. Њен сјај се ни до данас није угасио, мада је било краћег прекида. Данас, захваљујући првенствено Удружењу Милош С. Милојевић, њеном агилном председнику Новици Крезићу и истоименој манифестацији одржаној ове године по други пут од 21. до 23. јуна у Црној Бари, сачувано је сећање на Милоша С. Милојевића(1840-1897), филозофа, војсковођу, истраживача, веома заслужног за утемељење истине о Србима, једном од најстаријих народа у Европи и међу свим Словенима.
На то су указали сви учесници Научног скупа (домаћи и страни-више историчара из Русије). Они се слажу да је Милојевић целим својим научним радом доказао неистинитост тврдњи тада актуелне германске школе историје, по којој историја Срба почиње ступањем Немањића на историјску сцену. Указали су да је он (Милош) открио трагове исконског присуства Срба у Индији и њихове заједнице у Азији, Африци и Европи, што је потврђено и у каснијим истраживањима српских научника, који су се на западу бавили српском историјом. У Србији је на његов допринос историјској науци прва указала професор доктор Олга Луковић-Пјановић, а потом и значајан број других научних радника.
Први Милојевићев књижевни рад био је превод руског дела “Маљута Скуратова” и “Обичаји великоруса”. Потом следи обимнији рад у три књиге: “Песме и обичаји укупног народа Српског”, штампано 1896. године. Две године касније појављује се “Путопис дела прве старе Србије” у три свеске и “Одломци историје Срба и српских југословенских земаља у Турској и Аустрији”. У гласницима Српског ученог друштва у Београду штампани су његови прилози “Служба Свете Петке Параскеве Српске” и “Педесет једно правило службе Светом Симеону Српском”. У посебној књизи Милојевић је описао српско-турски рат 1876-1978. године. Редовно је сарађивао у патриотском листу “Српство”, који је излазио у Београду. Ту је имао сталне рубрике: историјско-етнографске, путописне, граматичке... Урадио је и Историјско географску мапу Срба на којој су графички сажети резултати његовог истраживања српске прошлости.
Милош С. Милојевић се враћа у родно село, тврде у истоименом Удружењу, а овогодишња манифестација започета је отварањем спомен собе, у славу овог знаменитог Мачванина. На Милошев мултидисциплинарни рад указао је на изложби “О првом српско-турском рату (1876-1878) историчар, кустос Народног музеја у Шапцу Бранислав Станковић. На исту тему, Епистоларна сведочанства Милоша С. Милојевића, представио је приређивач, историчар Небојша Цвејић.
Манифестација је поред научног садржаја имала и културно-туристички. У Црној Бари је радила Међународна ликовна колонија, одржано такмичење риболоваца, Удружења “Ушће”, кувао се рибљи котлић, а чланице Удружења жена “Црнобарке”, представиле читаву “лепезу” својих производа.
На обали Дрине представљене су књиге “Стари и нови српски завет”, доктора Милана Младеновића и “Ја сам на страни Срба”, Драгославе Копривице.
Одржан је и културно-уметнички програм, вече посвећено Јездимиру Језди Алимпићу, великом заљубљенику у музику, заслужном за очување дела музичке грађе Мачве. Овај програм организовао је Културно-образовни центар Богатић.
У недавно реновираним просторијама бивше продавнице “Парашница”, отворена је изложба слика Лоле Аџић.
После туристичког разгледања знаменитости села, представљено је издаваштво Удружења писаца “Јанко Веселиновић” Богатић. У прекрасном амбијенту, туристичког садржаја Давидовића, крај Дрине, своје стихове говорили су: Милана Давидовић-Драгољевић, Виолета Марић-Пенић, Милован Којић, Милица Гајић, Слободанка Огњеновић, Вера Сташић и Дејан Николић.
У истом амбијенту промовисана је и књига (први том) “Песме и обичаји” и (дуги том) “Наши манастири и калуђерство”.
Вечерњи сати, при самом крају манифестације припали су Културно-уметничком друштву “Јелица” из Црне Баре и њиховим гостима. То су били малишани из ансамбала “Фрула”- Липнички шор, “Мачванка”- Клење и гости из Дворова у Републици Српској. Веселој публици, која је испунила Дом културе у Црној Бари, представиле су се с неколико песама и солисткиње Фолклорног ансамбла “Ђидо” из Богатића Ана Ковић и Мина Ђукић.
На крају је у цркви Вазнесења Господњег у Црној Бари служен помен Милошу С Милојевићу.