ИГОР ЂУРКОВИЋ, ТРЕНЕР ФК „ПРОВО“
ПОНОС И НАДА
Све у магли, али се надамо. Успех већи него у првој српсколигашкој сезони. Резултат на снази тима и посебности фудбалера. Осамнаест тимова лоша одлука, Лига тежа и скупља
-Много тежа сезона у односу на прву повратничку је иза нас, превазишли смо све и када нико ван клуба и навијача у то није веровао. Поносан сам што сам водио овакву генерацију и надам се да неће уследити разлаз са одличним играчима и сјајним људима – започиње Игор Ђурковић, тренер ПРОВА које је другу сезону опстало у Српској лиги „Запад“.
Пауза летња нија велика, ваља размишљати већ о наредној, но у садашњој ситуацији је то упитно.
-Будућност је, за сада, у магли. Неопходно је затворити финансијски захтевну конструкцију, а то је условљено пословним резултатима нашег председника Ђорђа Терзића. Он је, за протеклих седам година, исписао најважније стране клупске историје. Спасао је клуб, а потом и довео до највећих резултата у историји. Оно што је остварио је невероватно. Ипак, превелики терет изнети све захтеве на „леђима“ једног човека. Морам истаћи и подршку Општине Владимирци, нагласити и нашег пријатеља Љубишу Недељковића, но ова лига је јако скупа и није лако бити финансијки стабилан. Два су правца, један је онај коме се надамо и где чувамо костур, доводимо адекватна појачања и равноправни смо са српсколигашима, а страхујемо од другог који значи растанак са већином фудбалера, уз одлазак већине нас из стручног штаба и руководства. Док се то не реши, нема разлога правити било какве планове.
Лига је проширена на 18 екипа.
-То додатно отежава ситуацију. Биће више кола, ванредних рунди, још један тим са Косова и Метохије је у лиги, што је велики издатак за путовања која су и овако велика. Мислим да није добра одлука, али нисмо ни консултовани.
ПРОВО је остварило „велики бег“ у тек завршеној сезони и то када је мало ко давао шансе за то.
-Јако тешка јесења полусезона, ништа се није одвијало према жељама. Остали смо без неких важних играча, без могућности налажења замена, имали смо слабу ефикаснист, нија нас ни срећа пратила, повреде су нас константно мучиле, на неке утакмице смо ишли са 11, 12 играча, претрпели смо и судијске неправде. Ипак, нисмо губли веру ни онда. Вратили смо искусног Пантелића, довели Крстовића, Мићановића. Од првог тренинга увек смо на констатацију да је до „опстанка тешко“, додавали део „али могуће“.
Шта је било кључно за успех?
-Ментална снага играча и увереност да можемо до циља, њима највеће залсуге за успех. Носили смо се са притиском дуго и успели. Несрећно смо остали без три бода против Пожаревца, Шумадије, али смо победом у Тутину схватили колико заиста можемо, њих избацили из трке за прво место, а ми ушли у форму која је била у константном успону. Поносан сам што сам водио овакву генерацију и велики жал ће бити ако овакав скуп играча се „распадне“ на различите стране. Захвалио бих се још и нашим навијачима, некада је и њихова подршка била превага, а имали смо и пратиоце на гостовањима. Веровали су и они да можемо и када видите позната лица на трибинама, пред меч, знате да не смете да их разочарате.
Пауза летња нија велика, ваља размишљати већ о наредној, но у садашњој ситуацији је то упитно.
-Будућност је, за сада, у магли. Неопходно је затворити финансијски захтевну конструкцију, а то је условљено пословним резултатима нашег председника Ђорђа Терзића. Он је, за протеклих седам година, исписао најважније стране клупске историје. Спасао је клуб, а потом и довео до највећих резултата у историји. Оно што је остварио је невероватно. Ипак, превелики терет изнети све захтеве на „леђима“ једног човека. Морам истаћи и подршку Општине Владимирци, нагласити и нашег пријатеља Љубишу Недељковића, но ова лига је јако скупа и није лако бити финансијки стабилан. Два су правца, један је онај коме се надамо и где чувамо костур, доводимо адекватна појачања и равноправни смо са српсколигашима, а страхујемо од другог који значи растанак са већином фудбалера, уз одлазак већине нас из стручног штаба и руководства. Док се то не реши, нема разлога правити било какве планове.
Лига је проширена на 18 екипа.
-То додатно отежава ситуацију. Биће више кола, ванредних рунди, још један тим са Косова и Метохије је у лиги, што је велики издатак за путовања која су и овако велика. Мислим да није добра одлука, али нисмо ни консултовани.
ПРОВО је остварило „велики бег“ у тек завршеној сезони и то када је мало ко давао шансе за то.
-Јако тешка јесења полусезона, ништа се није одвијало према жељама. Остали смо без неких важних играча, без могућности налажења замена, имали смо слабу ефикаснист, нија нас ни срећа пратила, повреде су нас константно мучиле, на неке утакмице смо ишли са 11, 12 играча, претрпели смо и судијске неправде. Ипак, нисмо губли веру ни онда. Вратили смо искусног Пантелића, довели Крстовића, Мићановића. Од првог тренинга увек смо на констатацију да је до „опстанка тешко“, додавали део „али могуће“.
Шта је било кључно за успех?
-Ментална снага играча и увереност да можемо до циља, њима највеће залсуге за успех. Носили смо се са притиском дуго и успели. Несрећно смо остали без три бода против Пожаревца, Шумадије, али смо победом у Тутину схватили колико заиста можемо, њих избацили из трке за прво место, а ми ушли у форму која је била у константном успону. Поносан сам што сам водио овакву генерацију и велики жал ће бити ако овакав скуп играча се „распадне“ на различите стране. Захвалио бих се још и нашим навијачима, некада је и њихова подршка била превага, а имали смо и пратиоце на гостовањима. Веровали су и они да можемо и када видите позната лица на трибинама, пред меч, знате да не смете да их разочарате.
Д. Б.
Најновији број
18. април 2024.
