Инфо

27. јун 2019.27. јун 2019.
НЕУМОРНИ ДЕЧЈИ САГОВОРНИК
ДР МАРКО МАРКОВИЋ: ДОКТОР МЕДИЦИНСКИХ НАУКА,
ПЕДИЈАТАР И ПСИХОТЕРАПЕУТ

НЕУМОРНИ ДЕЧЈИ САГОВОРНИК

„Неуморни дечји саговорник“ насловили смо својевремено наш напис о др Марку Марковићу, првом шабачком доктору наука, педијатру и психотерапеуту, „свесног свог послања, који, са радошћу и одговорношћу, савесно обавља“. И овај текст носи исти наслов, јер га, у најкраћем, најбоље карактерише.
Рођен је у Мровској 9. октобра 1934. у „припрати“ манастира Каона, где је завршио прва четири разреда основне школе. Једно време одрастао је без оца, који је провео четири и по године у заробљеништву у Немачкој. Када се вратио, „демонстрирао је како и у најтежим ситуацијама, ако је истински дарован радиношћу и ако у раду налази задовољство, сваки човек може бити избављен“. Само је два дана по повратку провео у селу и, после разговора са учитељем, да би деци омогућио редовно школовање, преселио се са породицом у Шабац. Далековидо, рекли бисмо.
Са „неуморном и незаустављивом“ подршком родитеља, завршио је Шабачку гимназију, а потом и студије медицине у Београду. Вратио се у Шабац да ради у новооснованом Здравственом центру, који је био један од шест екперименталних у ондашњој Југославији. Три године је чекао специјализацију из педијатрије, чврсто решен да буде дечји саговорник. Само је то желео. Врло брзо је „проникао у невероватне породичне статусе неодговорности, неозбиљности и интоксикације“, а највише му је сметало када би видео „емоционалну одсутност и хладноћу“. То га је укоренило у одлуци да настави стручно усавршавање. Био је један од двадесет лекара у бившој Југославији који су уписали магистарске студије психотерапије и један од троје који су успешно завршили. С обзиром на то да је у својој пракси виђао све више „унижене, несрећне деце, повређене и емоционално испражњене, која осцилују између живота и нестајања“, одлучио је да докторира. Докторска дисетрација „Вапаји за животом“ објављена је после неколико деценија са посветом „топлијој породици човека и људскијем детињству деце“.
Доктор Марко сусрео се са 1.723 деце која су закорачила у бездан, из ког су се вратили вођени његовом стручном руком и топлим срцем. Најмлађи пацијент имао је само девет година.
„Осећам – мислим – говорим – чиним“ мото је ког се др Марко увек придржава и који саветује свима који могу да га чују и примене. То је „природни редослед прилажења себи и другима“.
Као професор педијатрије радио је у Медицинској школи, Педагошкој академији и Вишој школи за образовање васпитача у Шапцу. Објавио је више од 130 стручних радова, који су публиковани у домаћим и стручним часописима и зборницима. Био је једини педијатар - психотерапеут у бившој Југославији. Основао је Амбуланту за психотерапију у Здравственом центру „Лаза К. Лазаревић“ у Шапцу. Учествовао је на три светска конгреса социјалне психијатрије.
Ни у пензији није престао активно да се бави децом, јер се „посао лекара, као и свештеника, никад не завршава“. Аутор је неколиких наслова, од којих је „Буквар детињства“ првенац који је доживео треће издање, потом, „30 година секције ДЕТИЊСТВО ДЕЦИ“ (монографија о изузетном раду узорне секције у Медицинској школи и њених 2.000 чланова) „Телесни развој и здравствено васпитање“ (уџбеник за студенте Више школе за образовање васпитача Шапца), „Кад је најтеже“, „Не дам“ и „Сонетни венци мајци и Лази Лазаревићу“, збирке поезије објављене поводом 800 година постојања Хиландара „Срби сад или никад“, „Вапаји за животом/покушаји самоубиства деце“ (2004), „Срби, сад или никад“ (2011), „Ђаковање Милића од Мачве“ (2008), „Аура Хилндара“ (2009), „Свет изван света – Јапан (2009), „Азбучник отпорности – имунитета“ (2009), „Сонетни венац матураната шабачке гимназије из 1953“ (2003), „Религија савести“ (2013), „Захвалност Јелени хероини“ (2018) и „Пастирске одисеје живота“ (2019).
У рукопису има око тридесетак књига.
ТРОКЊИЖЈЕ ДОКТОРА МАРКА
Др Марко Марковић недавно је, пред одабраном публиком у библиотеци Шабачке гимназије представио своје трокњижје: „Захвалност Јелени хероини“, „Пастирске одисеје живота“ и „Религија савести“. Била је то својеврсна ода љубави, или „узајамности“, супрузи Јелени са којом је делио живот пуних педесет година. „Пастирске одисеје живота“ су исповест, пред Богом, пред собом и присутнима, али и наставак књиге о Јелени, „без којег би била непотпуна“. На промоцији су говорили примаријус др Предраг Тојић и Вера Рудаљевић.
- Задовољство је огромно, као и искушење. Није лако говорити о књигама доктора Марка зато што је он понудио океан мисли, обиље стилских фигура и вирове јединственог, његовог језика. У својим делима користи специфичне кованице које бисмо могли назвати марковизми. Као педијатар, психотерапеут, посвећеник свом послу и роду, опсервирао је комплетан, дубоко религиозан живот, истакао је Тојић.
Аутор је рекао да није планирао ниједну од књига, али их је живот избацио на површину и да је „морао да траје док их није написао“.
- Књигом се може бранити, књигом се може лечити, књигом се може сазнавати, путовати, сневати, маштарити, у књизи се може највећи, прави, незамењиви пријатељ на планети наћи. Настојао сам да то схвате и сва деца са којом сам се дружио, јер није без разлога Горки рекао: Све што је лепо, научио сам из књига, а све ружно учио кроз живот, рекао је доктор Марко и додао у свом стилу: „Хвала што сте дошли и наставите тамо где сам застао. Желим вам успешну пловидбу и далека стизања, да ме надвисите у сваком погледу“.

Др Марко Марковић о новим делима
ЗАХВАЛНОСТ ЈЕЛЕНИ ХЕРОИНИ
„Круцијална књига је „Захвалност Јелени хероини“. Шабац је увек односио победу над Београдом и свим другим градовима који су после студија хтели да „усисају“ Јелену и мене. Она је била стипендиста скопског универзитета све четири године и, када је дипломирала, ректор је позвао да потпише уговор као подмладак Економског факултета. Одговорила му је одговорила да се верила 1. маја и да је 23. јула договорено венчање. Ректор, не верујући, позвао ме је да дођем у Скопље. Када је схватио колико је громадна наша узајамност после три и по године дописивања, да су нас писма одржала, ректор је устао, пружио нам обе руке и рекао: „Драга децо, ви сте изван овога света, стипендија више није дуг, него мала подршка скопског универзитета за ваш почетак“. Покушао је и ректор београдског универзитета да нас усиса, али ми смо се бранили нашом узајамношћу. Нисмо дозволили да нас факултетске, академске каријере, нити било какав животни формализам одвоји од Шапца, где смо видели своју будућност. У књизи о Јелени има довољно чињеница, довољно исповедног садржаја да се схвати наша саливена узајмност коју су наши суграђани осећали у сусретањима са нама, бројне колеге и суседи који су покушавали, признали су, да нас имитирају. Јелена је књига која је најдуже писана у мом животу, практично, од дана нашег упознавања на савезној акцији, деоници аутопута од Загреба до Љубљане. Упокојење Јеленино убрзало је завршетак књиге. Три су одељка њене књиге: Младост и узајамост љубави, Зрелост и узајамност поштовања, Старост и узајамност задивљености уз раскош сећања. Обоје смо све имали у истој равни, што је феноменологија која тражи објашњење. Иза свих мојих стизања која сам имао у минулом животу, било на стручном, било на друштвеном плану стајала је увек и Јелена са својим разборитим, приземљеним, рационалним, перфекционистичким васпитањем и поштовањем“.

РЕЛИГИЈА САВЕСТИ
„Надахнуће за писање ове књиге изронило је у поднебесју Каоне. Пред крај живота, отац је пожелео да се још једном нађе у авлији црквеној, где је и он завршио четири разреда основне школе. Одвезао сам га, на празник, 28. августа. Када смо ушли у шеврдан, одједном ми је, одозго, из универзума, дошла идеја, задатак да се прихватим овог наслова: „Религија савести“. Схватио сам да је савест толико маргинализована у човеку, толико удаљена од нашег нормалног и кратковеког људског живљења да је вредело понети се са тиме. Патријарх се упокојио пре завршетка књиге, а опредељен је био да буде рецензент. Завршио сам и без тога и књига је ушла у живот. Савест је толико чудесан део нашег мозга, толико непозната и нама лекарима, психолозима и научницима да сам схватио да религијом савести можемо да направимо планетарно измирење, елегантно и једноставно, матрицом свих живих религија које војују миленијумима. Не требају никакве монете, матрица је јако једноставна, само би требало савест упрегнути у кочије“.

ПАСТИРСКЕ ОДИСЕЈЕ ЖИВОТА
„Верујте, никада нисам слутио да би требало да напишем књигу о свом минулом животу. Када сам завршио књигу о Јелени, осетио сам да нема довољно светла за све што је тамо речено. Књигу сам почео да пишем 13. августа прошле године, а завршио пред годишњицу Јелениног узнесења, пре 24. марта ове године. Ово је исповест мога живота иза којег стојим сав својим преосталим животом, иза сваке написане реченице, иза сваке мисли. Ово је исповест пред сопственом савешћу, а савест је наш скровити, лични Бог. Значи, имамо га у нама и са нама, уз нас, само би требало то да схватимо, да дозволимо себи да нам буде цензор да бисмо се уљудили. Пишући ову књигу, исповедао сам се Богу.“
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa