РОД РОДИЛА ШЉИВА РАНКА

Варљиво лето или и више од тога у шали, иако им није до тога веле сељани Поцерине и Посавотамнаве. Обиље кишних дана и мањак сунца поспешили су бујање болести а и поред силне хемије, тврде пољопривредни произвођачи, лека нема. Пред сеоском продавницом распреде се прича о сувишном прскању по једнима и слабијем садном материјалу по другима. Чак додају да се појединима ни име не да упамтити али да видите чуда, укључи се времешни брка. У дну села она шљива ранка има крошњу ко орах средње величине а од кад смо били деца као да се смањила. Уз смех вели ето као и ми а рода да се прекрстиш. Необавештена не лист уврнут. А опет има и уврнутих воћара, пиво је већ учинило своје.
Довољно да кренемо траг ранке која је кад је угледасмо одмах на први поглед завредела песму род родила шљива ранка. Плодови ко крушке а боја, е то нам појаснише и они који се не сећају када је ђед Станоје уз помоћ оца да сећа на срушене вајате, посади... Трава повисока отежа пут до старине али вредело је сваког корака. А каква је тек ракија од ранке добацују и настављају све бројнији мештани. Мученица да се памти а ове у време обарања трава и она од десет дванаест гради је постала прошлост иако бољег лека од обилног знојења нема . Био је добар и пекмез и слатко са колутићима лимуна али сушена и сада пред кишу замирише опојно. О висини нека вам посведочи да притка од десетак метара није могла у врх саме шљиве а остала ко зна од када да чека оне који кажу неће доћи ни овог лета. И тако реч по реч у нестварном хладу уз поветарац на бружуљу са слика наиваца опет поређење да овој шљиви ниједна сорта ма и десетак пута не може ни до колена иако се већина уз крст веле постарији ово лето ће многи памтити а казани имати непланиране слободне дане.
И крете поређење поштовалаца и предања о ранки али и оних који тврде да је нека из фамилије са терена по шљиви знаном калемљена на слабу основу па ето ти муке и поред силне препоруке. И тако док смо завиривали у велику траву да се не појави нека неман старина која нас доведе до шљиве из приче замишљено погледа упртог у даљину рече да стари до трешења шљиве и купљења нису траву косили сећајући се својих предака који су опет тврдили да ко у воћњаку траву коси ракију проси... А додају посматрачи има ту и трава које чуда чине баш у оваквим данима.
А и ашик шљива је то рече баба у пролазу која је сатима тражила преку стазу не нашавши ни пут којим су по њу дошли просци али и ноћи у загрљају крошње или под ћилимом који памти попут ње и Раденка из комшилука. Он беше старији, она јединица па мало кршна дева а и леп мираз и ето све дође до десетина потомака а све додаје уз смешак без помоћи шљиве ранке не би освануло па и прва песма беше род родила шљива ранка. Беше то време када се живело скромно али уз песму и копача и берача а шљиве уз речену ранку би и чувена маджарка а ракију препуна бурад која памте и турске пошасти вековне.
Вратисмо се истим путем и како то хоће бити угледасмо сасухли некада репрезентативни шљивик. Стабла сабласног изгледа таворила у тишини али и њих нико поодавно није обилазио. Тешка године, ето терена за оне који тврде да је само старо вредно, да ките о томе а додаје старина пореклом из Јадра да су Јапанци који су постављали темеље и машине гиганта хемије пили у сласт баш шљиву ранку које сада на славском столу нема, али колико је ње ускоро ће бити и столова закључише. Ко мисли да је ту крај ето и изненађења. У подалеком засеоку васцели шљивик од ранке која се плавила ко сретних лета. Или је морало или је других понестало тек са побрђа одосмо уз шум песме род родила шљива ранка.