ПАРТНЕРИ ГРЕШНИХ ДУША

Када је, пре неколико дана, на протесту поводом одржавања Стратегијског самита НАТО пакта, песник и рокер, Бора Чорба, изговорио стихове : „Неки су момци добри, неки су момци лоши, ко је од тих момака убио дете на ноши?“, са само ова два стиха отворио је „Пандорину кутију“ питања. Плато испред Филозофског факултета у Београду постао је, тако, поново место са кога су, по ко зна који пут у новијој српској историји, покретана суштинска питања о будућности ове земље, а одговори које је српска власт пружала на та питања одређивали су судбину не само савременика, већ и још нерођених генерација.
Без дубљег подсећања на та збивања, довољно се сетити да је са платоа испред Филозофског факултета, у позну јесен 1996. године, тада млади студент Чедомир Јовановић покренуо прво студентске, а потом београдске масе против тадашњих власти. Та „грудва“ која је закотрљана тада, четири године касније прерасла је у лавину и петог октобра 2000. године општенародном вољом потпуно је збрисана дотадашња власт, а Србија је пошла неким новим путем.
Идући тим путем, често кривудавим, са пуно раскршћа и стрмина, ова земља је дошла до својеврсног „зачараног круга“ не само међународног, већ и унутрашње-политичког деловања, за које ни најверније присталице актуелне политике не могу да пруже рационално објашњење.