Кривина у огледалу
Мућак
Има нека тајна веза између лажних диплома и Српске напредне странке. Где год да загребете, све неки мућак.
Чудна је та коинциденција да готово сви државни функционери имају неку спорну ситуацију са образовањем. Последњи у низу је министар унутрашњих послова, потпредседник Владе и потпредседник СНС Небојша Стефановић. Опозициони Савез за Србију оптужио је министра да је пре 15 година обратио са захтевом Мегатренду да му ностификује диплому коју је наводно стекао по образовном систему Велике Британије на школи која се зове ‘Megatrend International Expert consortium limited“. Та фирма у Енглеској никада није била регистрована за образовање.
Стефановић је покушао да се одбрани уобичајеном тактиком СНС - противнападом уз салве увреда на рачун својих политичких противника. За своју диплому, конкретно, рекао је да је поштено стекао и да је на предавања ишао, не у Лондон, већ у београдски Сава центар. Ваууууу!
Много је проблема са образовним системом у Србији, није то никаква тајна, али је чињеница да данас на свакој ливади, малтене, имамо неке образовне установе које штанцују дипломе без икакве контроле. Ајде да, на тренутак, сви поставимо себи питање да ли је истина да је Небојша Стефановић на частан и поштен начин стекао своје образовне титуле. Има ли икога ко верује у то? Подсећања ради, он је и доктор наука.
Није ми јасна та потреба да истицањем образовања, а сам је човек свестан да то није поштено. Не видим да је срамота или било шта спорно у томе да неко нема факултет. Немање факултета вас не дискредитује ни по једном питању, сем можда, по питању неких стручних ствари. А у Србији то није случај.
О докторату Синише Малог су већ и научни радови исписани. Министар рада Зоран Ђорђевић је био возач Јоргованке Табаковић, чија је образовна титула такође спорна. И он је постао доктор наука. Државни секретар у министарству привреде Драган Стевановић, познатији као Боске, био је келнер, под старе дане, не као клинац, у кафанчини на аутобуској станици у Сурдулици. Директор ЕПС-а је власник печењаре, и то веома добре, у Обреновцу. И диплома Александра Вулина на Правном факултетату у Новом Саду је предмет спора. Сећамо се и жене која је задужена за односе са јавношћу у општини Владимирци да је пре овог посла радила као сервирка. Ово је само део набројаних. Сећам се приликом ванредне ситуације због поплава у Шапцу у студио ТВ Шабац нам је дошао један од функционера СНС, директно из Штаба за одбрану од поплава. Када га је колегиница питала како да га потпише, да ли је из тог штаба или како већ, он је ладно рекао као - доктора. Колегиница се мало замислила, а онда га сасвим спонтано и без икакве зле намере приупитала када је дипломирао, ако је већ докторирао.
Уколико бисмо зашли дубље у државу, видели бисмо много тога што је спорно. Друштвене мреже су пуне података о томе ко је од њих шта био пре него што су напредњаци у Србији дошли на власт. Сасвим је нормално у Србији да странке намирују своје заслужне чланове, али не треба претеривати. Ајде да заврше факултете и некако, али зар морају да се додатно бламирају са мастерима и докторатима?
Нејасно ми је и то како је Прворођени, самопрокламовани најбољи студент Правног факултета у Београду, пристао да му овакав полусвет руководи државом на чијем је челу он. Па, бивши председник Србије није знао на којем је предмету урадио мастер. О чему ми причамо. И онда се буне напредњаци када изађе истраживање које показује да слабообразовани грађани Србије у највећем броју подржавају СНС.
Србија је у великим проблемима, како год да окренемо. Људи лажу себе, мислећи да ће им бити боље ако у то верују, да је Србија на прагу златног доба. Ми живимо у земљи у којој се у џеп једног неконтролисаног медијског тајкуна за неколико сати ријалити програма од СМС слило више од пет милиона евра. Да, драги суграђани. Скоро 19 милиона порука је овај наш народ послао бирајући неку Луну Ђогани за победницу тог скарадног програма у суботу увече, а тим истим СМС лечимо нашу децу.
То је, између осталог, и резултат нашег образовања, тих транге франге школа које се уписују и завршавају истог дана. Тако произведени мућкови данас воде државу ка Златном добу. А, имамо градоначелнике који не знају како се каже аеродром, већ га називају - аеродрум. Председника Италије зову Макарона, али зато знају да организују екипу и да новинаре дигну у ваздух. Оно што је најгоре је чињеница да и на тим факултетима има часне и поштене деце која морају да добро угреју столицу не би ли завршили, али због мућкова попут Стефановића, Синише, Ђорђевића, Боскета и осталих, њихов ниво знања и образовања буде девалвиран.
Чудна је та коинциденција да готово сви државни функционери имају неку спорну ситуацију са образовањем. Последњи у низу је министар унутрашњих послова, потпредседник Владе и потпредседник СНС Небојша Стефановић. Опозициони Савез за Србију оптужио је министра да је пре 15 година обратио са захтевом Мегатренду да му ностификује диплому коју је наводно стекао по образовном систему Велике Британије на школи која се зове ‘Megatrend International Expert consortium limited“. Та фирма у Енглеској никада није била регистрована за образовање.
Стефановић је покушао да се одбрани уобичајеном тактиком СНС - противнападом уз салве увреда на рачун својих политичких противника. За своју диплому, конкретно, рекао је да је поштено стекао и да је на предавања ишао, не у Лондон, већ у београдски Сава центар. Ваууууу!
Много је проблема са образовним системом у Србији, није то никаква тајна, али је чињеница да данас на свакој ливади, малтене, имамо неке образовне установе које штанцују дипломе без икакве контроле. Ајде да, на тренутак, сви поставимо себи питање да ли је истина да је Небојша Стефановић на частан и поштен начин стекао своје образовне титуле. Има ли икога ко верује у то? Подсећања ради, он је и доктор наука.
Није ми јасна та потреба да истицањем образовања, а сам је човек свестан да то није поштено. Не видим да је срамота или било шта спорно у томе да неко нема факултет. Немање факултета вас не дискредитује ни по једном питању, сем можда, по питању неких стручних ствари. А у Србији то није случај.
О докторату Синише Малог су већ и научни радови исписани. Министар рада Зоран Ђорђевић је био возач Јоргованке Табаковић, чија је образовна титула такође спорна. И он је постао доктор наука. Државни секретар у министарству привреде Драган Стевановић, познатији као Боске, био је келнер, под старе дане, не као клинац, у кафанчини на аутобуској станици у Сурдулици. Директор ЕПС-а је власник печењаре, и то веома добре, у Обреновцу. И диплома Александра Вулина на Правном факултетату у Новом Саду је предмет спора. Сећамо се и жене која је задужена за односе са јавношћу у општини Владимирци да је пре овог посла радила као сервирка. Ово је само део набројаних. Сећам се приликом ванредне ситуације због поплава у Шапцу у студио ТВ Шабац нам је дошао један од функционера СНС, директно из Штаба за одбрану од поплава. Када га је колегиница питала како да га потпише, да ли је из тог штаба или како већ, он је ладно рекао као - доктора. Колегиница се мало замислила, а онда га сасвим спонтано и без икакве зле намере приупитала када је дипломирао, ако је већ докторирао.
Уколико бисмо зашли дубље у државу, видели бисмо много тога што је спорно. Друштвене мреже су пуне података о томе ко је од њих шта био пре него што су напредњаци у Србији дошли на власт. Сасвим је нормално у Србији да странке намирују своје заслужне чланове, али не треба претеривати. Ајде да заврше факултете и некако, али зар морају да се додатно бламирају са мастерима и докторатима?
Нејасно ми је и то како је Прворођени, самопрокламовани најбољи студент Правног факултета у Београду, пристао да му овакав полусвет руководи државом на чијем је челу он. Па, бивши председник Србије није знао на којем је предмету урадио мастер. О чему ми причамо. И онда се буне напредњаци када изађе истраживање које показује да слабообразовани грађани Србије у највећем броју подржавају СНС.
Србија је у великим проблемима, како год да окренемо. Људи лажу себе, мислећи да ће им бити боље ако у то верују, да је Србија на прагу златног доба. Ми живимо у земљи у којој се у џеп једног неконтролисаног медијског тајкуна за неколико сати ријалити програма од СМС слило више од пет милиона евра. Да, драги суграђани. Скоро 19 милиона порука је овај наш народ послао бирајући неку Луну Ђогани за победницу тог скарадног програма у суботу увече, а тим истим СМС лечимо нашу децу.
То је, између осталог, и резултат нашег образовања, тих транге франге школа које се уписују и завршавају истог дана. Тако произведени мућкови данас воде државу ка Златном добу. А, имамо градоначелнике који не знају како се каже аеродром, већ га називају - аеродрум. Председника Италије зову Макарона, али зато знају да организују екипу и да новинаре дигну у ваздух. Оно што је најгоре је чињеница да и на тим факултетима има часне и поштене деце која морају да добро угреју столицу не би ли завршили, али због мућкова попут Стефановића, Синише, Ђорђевића, Боскета и осталих, њихов ниво знања и образовања буде девалвиран.
Ненад Кулачин
Најновији број
25. април 2024.
