Слобода је право сваког живог бића

Људи се према свом најбољем четвороножном пријатељу често односе крајње нехумано. Док случајеви тежег злостављања доспевају у јавност и наилазе на осуду нормалних људи, пред једном другом, сличном, појавом често се окреће глава и сматра се за нормалну. Обичај је на овим просторима, поготово у селима, да се пас у дворишту држи везан на ланцу. При том, то раде и многи који тврде да воле свог љубимца, али или не схватају или уопште не размишљају о томе какву му штету тиме наносе.
Власици псе везују из различитих разлога: да не би ујели неког ко уђе у двориште, бежали од куће, били ограничени на кретање у само једном делу дворишта или једноставно зато што су тако видели од својих родитеља. Поред тога што није добро за психу пса, може оставити и теже физичке последице, а и Закон о добробити животиња Републике Србије забрањује стално држање пса на ланцу.
-Пси нису рођени да живот проводе на ланцу. За њих то није природно. Најчешће у селима власници везују псе, иако имају дворишта. Мисле да ће на тај начин постати бољи чувари. Истина је да то јако лоше делује на психу пса који постаје неповерљив, нервознији и агресивнији јер није социјализован. Поред тога, који се често везују око врата и без огрлице, умеју да нанесу озбиљне повреде на кожи пса. Спутавање пса на овај начин не представља ништа друго до мучења и власници би требали да помисле како би било да замене места, па ће онда вероватно схватити како се пас осећа, каже Рајко Јанчикић, дресер паса из Шапца.
Неретко код ветеринара буду доведени пси са тешким физичким последицама које настану услед урастања ланца у кожу или конопца којим је пас везан. Нажалост, обично овакве псе са ранама власници после свега избаце на улицу, а на лечење их доведу хумани људи који их пронађу у таквом стању.
-Имали смо у пракси много случајева паса са тешким, болним ранама најчешће на врату, али и на другим деловима тела насталим од запетљавања или урастања ланца. Опоравак траје дуго и потребно је стрпљење и велики труд да се пас опорави. Дешава се и да пас покуша да прескочи ограду, или чак бокс у ком је везан и да се обеси. Често нема ни адекватан заклон од временских прилика, а ни хигијена места на ком је везан се не одржава, па долази и до појаве других кожних болести, наводи ветеринар Јелена Симић.
Везивање може бити привремено решење за кратак временски период, али ни случајно пса не треба осудити да цео живот проведе на метар ланца.
-Пси су социјална бића и потребан им је контакт са људима и другим животињама. Потребно им је да трче, буду у покрету и слободни. Пре набављања љубимца будући власници треба да размисле имају ли услове да му пруже квалитетан живот, у супротном пас им и не треба истиче наша саговорница.
Као народ који се увек борио и највише ценио слободу, могли бисмо мало више да ценимо слободу оних који би нас заштитили када бисмо били нападнути.