Инфо

18. јул 2019.18. јул 2019.
Сан је почетак сваког успеха
РАДОСЛАВ ВЕСЕЛИНОВИЋ, ВЛАСНИК И ПРЕДСЕДНИК КОМПАНИЈЕ “ГАЛЕБ”

Сан је почетак сваког успеха

Човек од ког се о бизнису много може научити, мудрим потезима од мале радње у Коцељеви створио је пословну империју. Знао је како да стигне до врха, али и како да не падне на дно у тренуцима када се фирма нашла
у изузетно тешком
положају
Сањао сам, а снови су се с временом остваривали. Човек мора да има снове, да има свој циљ и зна шта би волео да буде у животу и да томе стреми. Ако постоји циљ, јасна путања и да се максимум, снови су оствариви, наводи Радослав Веселиновић, власник и председник компаније „Галеб“, првог приватног предузећа у некадашњој Југославији.
Човек,од ког се о бизнису много може научити, мудрим потезима од мале радње у Коцељеви створио је пословну империју. Знао је како да стигне до врха, али и како да не падне на дно у тренуцима када се фирма нашла у изузетно тешком положају.
Први кораци
Рођен је у Церовцу, као пето, најмлађе дете у породици. Још тамо је научио које вредности су у животу важне.
-Потичем из радничке, вредне породице. Отац је био пољопривредник, пчелар, превозник. За тадашње сеоске услове један од богатијих људи. Имао је први ауто у селу. Кућу у Шапцу купио је још тридесетих година. Био сам радио аматер у основној школи и уписао сам електротехничку школу. Дошло је до неких промена и завршили смо као КВ радници, механичари за телевизоре и радио апарате.
Тада је радна недеља у школама трајала шест дана и то три дана теоретске наставе, а три дана праксе. Наш саговорник тако је стекао добро знање захваљујући ком се сам издржавао и пре завршетка школе.
Пре него што је добио диплому почео је да ради код једног приватника. Убрзо је схватио да има довољно знања и сигурности да сам почне посао. Отказ је дао 31. децембра 1970, а већ првог јануара 1971. почео да се сели у локал који је пронашао у Коцељеви.
-Посао је кренуо добро и брзо сам напредовао. Већ у априлу сам зарадио да купим нов мотоцикл, а у септембру и фићу. Шест година касније сам основао фирму у Шапцу. Крајем седамдесетих сам почео да се бавим индустријском електроником. Стизале су у „Зорку“ машине које су имале нешто од електронике. Када се поквари звали су ме да поправим и плаћали више него што бих зарадио за неколико дана поправљања телевизора.
Да би могао да наплаћује своје услуге и резервне делове Веселиновић је морао да ради преко занатске задруге. Међутим, у Србији се плаћао велики порез на репроматеријал, док су у Словенији били ослобођени тога. Тако је нашао малу задругу у Изоли. Звала се „Галеб“.
Прво приватно предузеће
Као члан Управног одбора Привредне коморе Југославије учествовао је у доношењу Закона о оснивању предузећа и предложио да и приватна лица могу да оснују предузеће. Предлог је ушао у састав Закона који је ступио на снагу 1. априла 1989. године. Истог дана основан је „Галеб груп“.
-Документа у суд сам предао седам дана раније. Друго приватно предузеће у Србији основано је 22 дана касније. Тада смо имали 30 – 40 радника, наводи Веселиновић.
“Галеб” данас
“Галеб” данас има неколико основних делатности и око 500 запослених. Годишњи приходи су им 28 до 30 милиона евра.
-Једна од наших главних делатности у Шапцу је фабрика металне амбалаже “Галеб Mетал Пак”. Производе извозимо у 28 земаља на три континента: Европу, Азију и Америку. То је највећа и најмодернија фабрика металне амбалаже у Југоисточној Европи.
“Галеб” има примат на тржишту фискалних каса у Србији. Снабдевају више од 50 одсто тржишта.
-Постоје три произвођача фискалних каса у Србији и ми смо највећи. Сада смо урадили и касе најновије генерације које су тренутно, вероватно, најмодерније на свету. За нас је важно да све раде наши људи, домаћа памет, од софтвера до хардвера. Једно од највећих тржишта нам је Етиопија. Тамо смо један од 17 произвођача фискалних каса, али смо од њихове пореске управе добили потврду да су наше касе најбоље. Показатељ добре сарадње је и то што је директор њихове пореске управе долазио овде. Фискалне касе правимо и за земље у региону, а у сектору електронике имамо и GPS, праћење аутомобила. То је такође комплетно наш производ и имамо више од 25.000 инсталација, каже Веселиновић.
Трећи сегмент рада “Галеба” је железничка сигнализација. Посао се нагло развија последњих неколико година и из дана у дан расте.
-Производимо сигналне сигурносне уређаје за железницу. Имамо две фирме, једна се налази у Суботици, а друга у Београду. Пре него што је посао кренуо десетак година смо једва одржавали фирму. Такође и овде, све што производимо правимо сами. Све металне делове правимо у нашој алатници у Шапцу. Производимо и за Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину, а сада озбиљније почињемо да освајамо и хрватско тржиште.
Још једна од важних делатности је посао у металском сектору. Имају представништво и у Немачкој већ двадесетак година где у сваком моменту ради 30 до 60 радника, међу којима су и машински инжењери.
-Тамо радимо тешке челичне конструкције за мостове, ветрогенераторе, стадионе... Лаке конструкције правимо у “Зимпи” на Убу. Од почетка сам се бавио опремом за заваривање, технологијом. Тако смо и купили фирму “Заваривач”.
Тешка времена
Ипак, није увек било лако. “Галеб” се у једном тренутку нашао у веома тешком положају. Још увек се нису у потпуности опоравили. Фирма је била знатно већа, а да је наставила да се развија може се само претпоставити како би данас изгледала.
-Имали смо 1.400 радника и годишње приходе око 60 милиона евра. Наша пословна добит сваке године је била између 4,5 и 6 милиона евра. Давали смо држави више од 6 милиона евра пореза. Почетком 2011. раскинута нам је једна приватизација, непрофесионално, и нашли смо се у проблемима. Банке су престале да нас прате и тражиле су да одмах враћамо кредите које смо имали. Неки државни органи су нас блокирали. Тада почиње агонија како да “Галеб” исплива. Сада се налазимо при крају тога и близу смо решења. Доста обавеза смо исплатили, али морали смо део имовине да продамо, објашњава наш саговорник.
Веселиновић каже да је све то тешко доживео, поготову као патриота који воли своју земљу и који се увек борио да нешто променина боље. Једно време се бавио и политиком, али изгледа да никада није био на “правој” страни.
-Ушао сам у политику да бих нешто променио. Ја сам и тада живео добро, али не можете живети добро ако је људима око вас лоше. Када се све то десило схватио сам колико су људи нефер, колико има злобе, па и код оних који представљају државу. Нису напакостили мени, него људима који су остали без посла и Србији. Требало је у таквој ситуацији опстати и психички и физички. Данас би “Галеб” био фирма са 200-250 милиона евра обрта и са 2.000 радника. Сви би имали користи од тога. Нисмо никада имали политичку залеђину, нисмо могли да се понашамо ноншалантно, увек смо радили у складу са законом и зато нисмо пропали. Када се све то дешавало било ми је важно само да ми не узму памет, поручује Веселиновић.
Наследници
преузимају посао
Отац је четворо деце. Најстарији син кренуо је својим путем и пре неколико година напустио компанију. Ћерке су у фирми, а најмлађи син још студира, али се увелико укључује у посао. Сви су завршили престижне факултете и уз матерњи говоре још по два језика и определили су се да се баве бизнисом.
-Моја каријера је већ на крају. Послове сам препустио деци. Ћерке и млађи син сада руководе, уз моју помоћ. Старији син и ћерка су завршили амерички факултет у Риму, економију, и по повратку одмах почели да раде у компанији. Млађа ћерка је завршила италијански “Бокони” и такође је већ шест, седам година у компанији. Млађи син студира информационе технологије на ФОН-у. Успешно је завршио другу годину. Максимално се укључује у посао са фискалним касама.
Истиче да нема јахте, виле, паре у банкама ни фирме у иностранству. Живи у породичној кући коју је озидао.
-Успех је релативан појам за сваког. Сматрам да је успешан човек онај који живи од свог рада и воли свој посао. Увек сам волео свој посао. За успех у приватном бизнису потребна је добра комуникација са људима, треба волети посао и радовати му се. Мотив ми никада није био новац, него да направим нешто што други нису могли, закључује Радослав Веселиновић.
Бизнис је ризик
-Бизнис је тежак посао. Сви ми у неком периоду направимо значајан искорак, а онда се деси период пада. Ако се нагло оде горе, мора се и пасти, само је питање да ли ћете пасти скроз, или се негде задржати. Ми смо били врло високо и када смо пали остали смо негде на средини. Неки људи су имали огроман новац и све што уз то иде, и све је то нестало. Бизнис је ризик, а неки су успешнији јер су у датом тренутку више ризиковали. Треба имати интуицију и знати колико можете да изгубите, докле да идете, да не изгубите све, ако губите да то буде оно што сте зарадили за пет година, а не за 20. Политика може човека доста да изгура на врх, али после сваке промене власти може да падне.

Смисао за маркетинг
-Када сам био друга година средње школе радио сам код једног човека који је био електроинжењер у “Зорки”. Производио је апарате за заваривање и цело лето сам радио код њега. Те 1969. године добио сам 120.000 динара, што је било као три добре плате, можда као сада 200.000 динара. Од тих пара одмах сам купио алат, инструменте, ташну, све што је потребно за један сервис. Имали смо кућу у Проте Смиљанића. Ја бих узео ту ташну и шетао Болничком улицом и у круг. Када ме неко сретне и пита шта радим, ја сам говорио да сам ишао код неког да поправим радио или телевизор. Тако су људи сазнали да знам то да радим и позивали су ме да код њих поправљам. Захваљујући томе од треће године средње школе самостално сам се издржавао.

Србија испред Канаде
Ишао сам средином седамдесетих година у Америку код брата који је тамо имао фабрике и око 2.000 радника. Видео сам како тамо раде. Планирао сам 1978. да се иселим са породицом у Канаду. Тада сам имао једно дете. Имао сам папире, чак сам и стан тамо обезбедио. Онда сам схватио да овде лепо живим, овде су ми били родитељи. Одлучио сам да ипак останем у Србији. Нисам се покајао. Тај свет је доста суров. Људи који успеју тамо могу да успеју и овде. Раде по 12 до 14 сати дневно. Ко буде толико радио и у Србији, биће успешан.
М.М.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa