ПРОТИВГРАДНЕ РАКЕТЕ
БОГ НАМ ДАО ПЛОДНУ ЗЕМЉУ, ПОВОЉНУ КЛИМУ, ВРЕДНЕ ЉУДЕ... ЗАШТО ТО НЕ УМЕМО ДА ЦЕНИМО?
У среду, 8. јуна, везивао сам лозу у винограду на Косовцу, питомом брду испод Цера. Погледам, са запада од Дрине ничу мутни облаци, претећи мумлају. Помислио сам одмах како је прошле године град уништио лозу; опало лишће, грожђе исечено и лежи по земљи. Тужно је било погледати огољен виноград без листа и крупних гроздова. Касније је озеленео, ушао зелен у зиму и лоза је измрзла. Ове године се обнавља, опет је скоро без грожђа.
Нестало је сунца, небо се натмурило, почела потмула па све јача грмљавина. Почеше и крупне капи кише да падају. Однекуд се зачу пуцањ једне противградне ракете, мало после одјекну и други. Киша је постала гушћа, задувао и ветар, па сам се склонио у малену кућицу. Гледам кроз отшкринута врата, понеки грумен леда се котрља по трави. По лименом крову град поче све брже да шобоће, по трави је све гушћи, забелео се и покрива је. Густа киша и град падали десетак минута, после осу крупнији, а затим само киша пада, све слабија и ређа.
Нестало је сунца, небо се натмурило, почела потмула па све јача грмљавина. Почеше и крупне капи кише да падају. Однекуд се зачу пуцањ једне противградне ракете, мало после одјекну и други. Киша је постала гушћа, задувао и ветар, па сам се склонио у малену кућицу. Гледам кроз отшкринута врата, понеки грумен леда се котрља по трави. По лименом крову град поче све брже да шобоће, по трави је све гушћи, забелео се и покрива је. Густа киша и град падали десетак минута, после осу крупнији, а затим само киша пада, све слабија и ређа.
Најновији број
18. април 2024.
