Чичина буба нема цену

Немачка компанија Фолксваген обуставила је производњу последње верзије модела „буба“, у фабрици у мексичком граду Пуебла. Ово представља крај пута за возило које је симболизовало многе ствари од 1938. када је произведена прва „буба“. Аутомобил је био симбол послератног економског процвата и све већег благостања средње класе, али и глобализације, пошто је постао препознатљив широм света.
Оригинални дизајн „бубе“ осмислио је аустријски инжењер Фердинанд Порше, који је ангажован да реализује идеју некадашњег немачког диктатора Адолфа Хитлера о „народном аутомобилу“, који би био приступачан широким слојевима становништва, по узору на Фордов „модел Т“ у САД.
Буба је била и остала идеја, филозофија живота љубав. Тако је и код нас у Србији. Огроман број поштовалаца овог четвороточкаша, неко би рекао, превазилази стварну вредност тог модела у култном смислу. Један од људи који је прихватио ову животну филозофију је и Горан Хаднађев Чича, Шапчанин који тренутно живи у Кленку.
Чича је поносни власник бубе из 1967. године. Купио је овај модел од великог поштоваоца тог модела. Пре ње, возио је багија и логично је било трасирано да своју животну авантуру настави са бубом.
- Ваздухом хлађена страст, то је прича о буби. Комплетно сам је рестаурирао. Тај посао је трајао две и по године и само захваљујући великом броју пријатеља који су ми помогли и изашли у сусрет, она ме није коштала много. Ова буба, то сам ја, то је мој живот - каже за Глас Подриња Чича.
На први поглед, приметна је Чичина везаност за још две приче, поред ове са бубобм. Че Гевара и Џејмс Дин заузимају почасна места на његовом моделу бубе.
- Тако сам хтео и тако сам направио. Не постоји тренутак или разлог да бих је продао, а велики новци су ми нуђени. Продао бих део себе, постао бих трговац, а то нећу - истиче он.
Само да не буде забуне и недоречености, за бубу су му нудили и до 50.000 евра.
- Коментари су били или да је то то, или да сам будала. Људи треба да разумеју да ми нисмо фанатици или занесењаци, ми смо велика фамилија - истиче Чича.
Његова буба је стара 52 године. Има 30 коња и 1.200 кубика. Са таквом машином, Чича је прошао две најатрактивније деонице у Европи - Трансалпину и Трансфгарасан. Обе на Карпатима и обе деоница на висини од 2.000 метара.
- Трансалпина је отворена само током јула и августа. На тој деоници увек има снега и ја сам са мојом бубом успео да се попнем на врх. Пред крај пута, морао сам да из ње извучем максимум. Попео сам се само уз помоћ прве брзине - истиче наш саговорник.
Као и сваком заљубљенику у бубу, и Чичи је жао што је престала производња бубе, али јасно ставља разлику између бубе и нове бубе.
- Нова буба, ова чија је производња завршена, је, у ствари, голф. Нема тај звук, није ваздушар. Зато се и није “примила”. Прави љубитељи бубе воле старе, праве бубе - каже Чича.
Међу љубитељима буба, највише се цене оне које су произведене у Немачкој. Немачка је уједно и земља са највећим бројем колекционара и клубова љубитеља овог модела. Србија је, по Чичи, у златној средини.
- Имамо и ми добре и квалитетне скупове. Један од њих је и шабачки, почетком августа. Највећи европски скуп је у Белгији на чувеној стази па Франкошамп где се окупи више од 4.000 буба, а једна од најузбудљивијих је бубијада Гарбијема у Кракову. На том скупу сам био, а за Белгију се спремам следеће године - напомиње овај заљубљеник у бубе.
Са готово свих тих скупова наш саговорник се враћа са неком од награда за оригинални изглед свог аутомобила.
- На тим скуповима се пуно тога догоди и доживи. Ту се стварају пријатељства за цео живот. Многе моделе сам имао прилику да видим. Највреднији модел који сам видео био је од једног Пољака који је имао и посебне услове да би учествовсао на неком од скупова пошто његова буба има серијски број 0020. Рестаурација тог аутомобила је трајала 18 година - прича Чича.
Буба није много захтевна за одржавање. пошто су сви власници буба као једна фамилија, и део који треба се лако нађе. У Београду постоје три продавнице са оригиналним деловима за бубе. Мали је проблем са гумама, нема оригиналних, али се власници, по том питању, довијају на разне начине. Мали сервис се ради на 5.000 километара, а сви власници буба на екс-југословенским просторима користе Оптима 20/60 уље из Модриче чија је цена 400 динара по литру. У бубин мотор, иначе, стане 2,5 литре уља. Оно што је мало проблематично за српски стандард је то да буба троши минимум десет литара на 100 километара.
- Када падне први снег, бубу воскирам и гаражирам и до априла је не возим. Од априла уживам у вожњи. Знате, каже се да којим год аутомобилом да се возите и да избаците руку кроз прозор испадате сељак, али ако то не урадите у буби - и онда сте сељак - наглашава Чича.
Он је своју велику љубав према буби пренео и на сина.
- Сећам се када сам завршио са рестаурацијом бубе, довезао сам је кући и посматрао реакцију сина. Ништа нисам видео, чак ни равнодушност. Десет дана касније магија је створена и сада се са сином “борим” за вожњу у њој.
Ниједан модел аутомобиле се не воли и не поштује као буба. Постоје клубови и мерцедеса, и БМВ и форда и ферарија, али страст за бубом је непревазиђена у целом свету. О томе говори и чињеница да је у свету продато висе од 21,5 милиона примерака. Буба је уједно и најдуговечнији модел, јер је тек 1998. године доживела битнију дизајнерску промену. Слично дизајну који се није мењао, љубав према овом моделу је вечна.

Помоћ стигла за
три минута
Да је у питању огромна фамилија љубитеља буба, Чича се уверио на једном путу за Словенију.
- Негде у Хрватској ме је претекао неки џип и неки каменчић је том приликом разбио шофершајбну на мојој буби. Зауставио сам се и стао са стране на ауто-путу и на Фејсбуку објавио шта ми се десило не би ли нашао помоћ пошто са тако разбијеном шајбном није могуће прећи границу. У року од три минута, јавио ми се професор Круно Цвитановац, позвао ме у своје место, заменио шајбну, извео ђаке са предавања да виде моју бубу и ништа није наплатио. То је фамилија о којој говорим - каже Горан Хаднађев Чича.

Последњи примерак завршио у музеју
До 1955. године у Волфсбургу је произведено милион „буба“, а најважније страно тржиште за тај модел постале су САД, где је 1968. године продато 563.522 комада, или 40 одсто годишње производње. Производња у Волфсбургу окончана је 1978. са доласком нових модела као што је „голф“, али „буба“ је преживела. Производња изворног модела „бубе“је настављена у Мексику од 1967. до 2003. године, што је дуже него што се ауто производио у Немачкој. Последњи примерак иновиране „бубе“ из завршне серије од 5.961 аутомобила завршио је у музеју после церемонија којима је 10. јула у Пуебли обележен крај производње.