ОДРЖАНА 26. ДРИНСКА РЕГАТА У БАЈИНОЈ БАШТИ
Фестивал доброг расположења на реци
Процена је да је више од 25.000 људи учествовало у овој регати на око 2.000 пловила. Они најхрабрији, укључујући и по неко дете су се и окупали у Дрини
На току реке Дрине од Перућца до Рогачице, организована је минулог викенда 26. Дринска регата у Бајиној Башти.
Иако је краћа од љубовијске регате која је организована недељу дана раније, регата у Бајиној Башти је и ове године окупила већи број људи, али и пловила. Процена је да је више од 25.000 људи учествовало у овој регати на око 2.000 пловила. Традиционално, и ова регата је почела испод бране на Перућцу, трајала је неколико сати и завршила се у Рогачици. О каквој се манифестацији ради довољно говори податак да у Бајиној Башти живи 27.000 људи. Почетак спуста је трајао око сат времена колико је било потребно да сви учесници крену.
Ова регата је, иначе, највећа и најстарија манифестација на води у Србији. Организатори су се ове године потрудили тако да је, у односу на претходне године, било лакше за паркирање. Повећан је и број здравствених екипа, као и припадника обезбеђења који су водили рачуна да све протекне без проблема. Тако је и било, није забележен ниједан инцидент током вишесатног спуштања низ Дрину.
Ова регата је дугачка 24 километра. Од бране на Перућцу, па до циља у Рогачици, учесници су се спуштали најразличитијим пловилима. Поред гумених чамаца и дрвених сплавова, низ најлепшу српску реку је пловило све што вода може да поднесе - од тракторских гума, преко бојлера, до глисера. За нека пловила није баш било најјасније како су добила дозволу, али све је прошло без икаквих незгода.
Атмосфера је била феноменална, као и расположење. Оно је, додуше, било “подмазано” великим количинама пива и домаћим ракијама које су искусни љубитељи Дрине хладили у реци, иако је, према правилима, забрањено уношење алкохола у чамац. Када смо већ код хладноће, температура воде је била око 14 степени, али је ван воде било око 30. Ови параметри, међутим, нису поколебали најхрабрије да се окупају у Дрини. Међу њима је било пуно и деце.
- Није толико хладно, фино те расхлади. Било би супер да је топлије, али смо и овако уживали - рекла нам је група деце из Београда и Чачка која се купала у Дрини.
Старији су пробили први лед, могло би се рећи и буквално.
- Ова вода је одлична за трежњење. Попијеш неколико пива, бућнеш се у Дрину, брже-боље побегнеш из ње, и наставиш да гасиш жеђ - рекао нам је Пеђа из Нове Пазове.
Дринска регата би слободно могла и да се назове карневалом на води. Није то, додуше, као на мору, али они на мору сигурно немају чамце на којима се роштиља месо, или још боље - ражањ са прасетом. Да, то је традиционална атракција на Дринској регати. Важно је само да ражањ или роштиљ буду измештени изван чамца, греота је да се угаси, кажу искусни учесници регате.
Како је напредовала технологија, тако су се и садржаји на чамцима прилагођавали савременим токовима. Једна од уобичајних ствари је појава звучника који су прикључени на агрегат, или акумулатор. Налетели смо и на неколико чамаца са комплетном караоке машинеријом за чијим су се микрофоном мењали раздрагани учесници регате.
Дринска регата настала је као успомена на древне дринске сплаваре који су се у прошлости спуштали низ Дрину превозећи дрвну грађу са планине Таре до Шапца и Београда. Отуда је и ове године колону предводило десетак дрвених сплавова.
Прекршили правило
Једно од основних правила регате је да није дозвољено пристајање уз леву обалу Дрине, јер се ради о територији друге државе - Босне и Херцеговине, односно Републике Српске. Ми смо, управо, то правило прекршили, пошто нас је на левој обали чекао ручак. На сву срећу, нисмо имали никаквих проблема, и после ручка смо наставили спуштање до Рогачице. Када смо приспели уз обалу, занимљиви “момчићи” у морнарским униформама су специјално за нашу екипу засвирали Марш на Дрину. А, ручак, е то је било искуство из снова за нас гурмане.
Чињенице о Дрини
Река Дрина дугачка је 346 километар и припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар. Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче. Дрина важи за најлепшу српску реку.
Иако је краћа од љубовијске регате која је организована недељу дана раније, регата у Бајиној Башти је и ове године окупила већи број људи, али и пловила. Процена је да је више од 25.000 људи учествовало у овој регати на око 2.000 пловила. Традиционално, и ова регата је почела испод бране на Перућцу, трајала је неколико сати и завршила се у Рогачици. О каквој се манифестацији ради довољно говори податак да у Бајиној Башти живи 27.000 људи. Почетак спуста је трајао око сат времена колико је било потребно да сви учесници крену.
Ова регата је, иначе, највећа и најстарија манифестација на води у Србији. Организатори су се ове године потрудили тако да је, у односу на претходне године, било лакше за паркирање. Повећан је и број здравствених екипа, као и припадника обезбеђења који су водили рачуна да све протекне без проблема. Тако је и било, није забележен ниједан инцидент током вишесатног спуштања низ Дрину.
Ова регата је дугачка 24 километра. Од бране на Перућцу, па до циља у Рогачици, учесници су се спуштали најразличитијим пловилима. Поред гумених чамаца и дрвених сплавова, низ најлепшу српску реку је пловило све што вода може да поднесе - од тракторских гума, преко бојлера, до глисера. За нека пловила није баш било најјасније како су добила дозволу, али све је прошло без икаквих незгода.
Атмосфера је била феноменална, као и расположење. Оно је, додуше, било “подмазано” великим количинама пива и домаћим ракијама које су искусни љубитељи Дрине хладили у реци, иако је, према правилима, забрањено уношење алкохола у чамац. Када смо већ код хладноће, температура воде је била око 14 степени, али је ван воде било око 30. Ови параметри, међутим, нису поколебали најхрабрије да се окупају у Дрини. Међу њима је било пуно и деце.
- Није толико хладно, фино те расхлади. Било би супер да је топлије, али смо и овако уживали - рекла нам је група деце из Београда и Чачка која се купала у Дрини.
Старији су пробили први лед, могло би се рећи и буквално.
- Ова вода је одлична за трежњење. Попијеш неколико пива, бућнеш се у Дрину, брже-боље побегнеш из ње, и наставиш да гасиш жеђ - рекао нам је Пеђа из Нове Пазове.
Дринска регата би слободно могла и да се назове карневалом на води. Није то, додуше, као на мору, али они на мору сигурно немају чамце на којима се роштиља месо, или још боље - ражањ са прасетом. Да, то је традиционална атракција на Дринској регати. Важно је само да ражањ или роштиљ буду измештени изван чамца, греота је да се угаси, кажу искусни учесници регате.
Како је напредовала технологија, тако су се и садржаји на чамцима прилагођавали савременим токовима. Једна од уобичајних ствари је појава звучника који су прикључени на агрегат, или акумулатор. Налетели смо и на неколико чамаца са комплетном караоке машинеријом за чијим су се микрофоном мењали раздрагани учесници регате.
Дринска регата настала је као успомена на древне дринске сплаваре који су се у прошлости спуштали низ Дрину превозећи дрвну грађу са планине Таре до Шапца и Београда. Отуда је и ове године колону предводило десетак дрвених сплавова.
Једно од основних правила регате је да није дозвољено пристајање уз леву обалу Дрине, јер се ради о територији друге државе - Босне и Херцеговине, односно Републике Српске. Ми смо, управо, то правило прекршили, пошто нас је на левој обали чекао ручак. На сву срећу, нисмо имали никаквих проблема, и после ручка смо наставили спуштање до Рогачице. Када смо приспели уз обалу, занимљиви “момчићи” у морнарским униформама су специјално за нашу екипу засвирали Марш на Дрину. А, ручак, е то је било искуство из снова за нас гурмане.
Река Дрина дугачка је 346 километар и припада Црноморском сливу, а настаје спајањем река Таре и Пиве код Шћепан Поља. Веће притоке са леве стране су: Сутјеска, Бистрица, Прача, Дрињача и Јања, а са десне: Ћехотина, Лим, Рзав, Љубовиђа и Јадар. Дрина је највећа притока реке Саве у коју се улива близу Сремске Раче. Дрина важи за најлепшу српску реку.
Н. К.
Најновији број
11. април 2024.
