И ПОРЕД ПОТПИСАНОГ СПОРАЗУМА СА НАРОДОМ ДЕО
ОПОЗИЦИЈЕ СЕ ПРЕМИШЉА ОКО УЧЕШЋА НА ИЗБОРИМА
ОПОЗИЦИЈЕ СЕ ПРЕМИШЉА ОКО УЧЕШЋА НА ИЗБОРИМА
Мирне главе не насамарити народ
Утисак је, по ко зна који пут, да овде нису чиста посла. Опозиционе странке које учествују у грађанским протестима имају и једну обавезу којој су се писмено заветовали, а то је - Споразум са народом
Иако можда није ни време ни место, али као главна политичка тема у опозицији се наметнула прича о бојкоту избора. Без обзира што се налазимо у сред лета, велике врућине као да нису довољне, па је политичка сцена у Србији овом дилемом још ужаренија.
Некако су се, спонтано, наметнуле две теме око бојкота. Прва се односи на то да би већ сада требало прогласити бојкот предстојећих локалних и парламентарних избора у Србији који би по реду вожње требало да буду организовани у марту или априлу следеће године. Друга тема је да би требало мирне главе размислити и евентуално, ипак, учествовати на тим изборима. Упоредо са овим питањем, покренута је и расправа унутар опозиционих кругова да ли се треба вратити у Скупштину Србије, или наставити бојкот седница све док се на њеном челу налази Маја Гојковић.
Утисак је, по ко зна који пут, да овде нису чиста посла. Опозиционе странке које учествују у грађанским протестима имају и једну обавезу којој су се писмено заветовали, а то је - Споразум са народом. Све оне који размишљају о томе да би можда требало изаћи на предстојеће изборе треба питати шта се то у међувремену променило у односу на тренутак потписивања Споразума са народом. Да ли је и за јоту ситуација померена у односу на прошлост када је реч о атмосфери у друштву која је неопходна за организовање иоле демократских избора у Србији? Само када је реч о медијима, напредњаци на челу са Александром Вучићем, не само да су заоштрили курс, него су набаждарили појављивање у тим истим средствима информисања до горњих граница. Председник Србије се током јуна месеца појављивао премијерно на српским телевизијама чак 38,8 минута дневно у просеку. Комплетној опозицији и да се дуплира минутажа и то на годишњем нивоу, нема разултат какав Вучић има на дневном нивоу.
У том Споразуму јасно и гласно пише - уколико се не испуне услови за фер изборни процес, на изборима неће учествовати. И онда следи подужи списак странака које су се обавезале на ово. Међу тим потписима има и оних који су се већ вратили у парламент и који отворено размишљају о томе да изађу на изборе следеће године. Оно што је, међутим најважније, на том Споразуму има 200.000 потписа грађана Србије. Многе од тих странака које су потписале Споразум ни у најлепшим сновима, самостално, не би могле да помисле да добију толико гласова на било којим изборима.
Када се ове чињенице узму у разматрања, ситуација је сасвим јасна. Што био народ рекао, такви смо ми Срби, и то је можда најприближнији опис стања у којем се налазимо. За разлику од власти која је обједињена и јединствена око једног човека, опозиција је далеко од тога и то неко обилато користи. Можда, за почетак, треба мирне главе стати и размислити о ономе што је потписано, и не насамарити народ, јер је барем на том папиру све јасно написано..
Шта са опозиционим срединама?
Када је реч о бојкоту, најтежа је ситуација за оне малобројне општине и наш град где СНС није на власти. Како, са једне стране, препустити тих неколико средина без борбе, а са друге стране је просто немогућа мисија у истом дану бојкотовати парламентарне изборе, а на поједине локалне изборе изаћи. Некадашњи председник Владе Војводине и лидер ДС Бојан Пајтић је подсетио да је стварна опозиција бојкотовала парламентарне изборе 1997. године и да је тај бојкот, три године касније, довео до рушења режима Слободана Милошевића. Питање је колико ми имамо времена, али и стрпљења за маратон који је пред нама.
Некако су се, спонтано, наметнуле две теме око бојкота. Прва се односи на то да би већ сада требало прогласити бојкот предстојећих локалних и парламентарних избора у Србији који би по реду вожње требало да буду организовани у марту или априлу следеће године. Друга тема је да би требало мирне главе размислити и евентуално, ипак, учествовати на тим изборима. Упоредо са овим питањем, покренута је и расправа унутар опозиционих кругова да ли се треба вратити у Скупштину Србије, или наставити бојкот седница све док се на њеном челу налази Маја Гојковић.
Утисак је, по ко зна који пут, да овде нису чиста посла. Опозиционе странке које учествују у грађанским протестима имају и једну обавезу којој су се писмено заветовали, а то је - Споразум са народом. Све оне који размишљају о томе да би можда требало изаћи на предстојеће изборе треба питати шта се то у међувремену променило у односу на тренутак потписивања Споразума са народом. Да ли је и за јоту ситуација померена у односу на прошлост када је реч о атмосфери у друштву која је неопходна за организовање иоле демократских избора у Србији? Само када је реч о медијима, напредњаци на челу са Александром Вучићем, не само да су заоштрили курс, него су набаждарили појављивање у тим истим средствима информисања до горњих граница. Председник Србије се током јуна месеца појављивао премијерно на српским телевизијама чак 38,8 минута дневно у просеку. Комплетној опозицији и да се дуплира минутажа и то на годишњем нивоу, нема разултат какав Вучић има на дневном нивоу.
У том Споразуму јасно и гласно пише - уколико се не испуне услови за фер изборни процес, на изборима неће учествовати. И онда следи подужи списак странака које су се обавезале на ово. Међу тим потписима има и оних који су се већ вратили у парламент и који отворено размишљају о томе да изађу на изборе следеће године. Оно што је, међутим најважније, на том Споразуму има 200.000 потписа грађана Србије. Многе од тих странака које су потписале Споразум ни у најлепшим сновима, самостално, не би могле да помисле да добију толико гласова на било којим изборима.
Када се ове чињенице узму у разматрања, ситуација је сасвим јасна. Што био народ рекао, такви смо ми Срби, и то је можда најприближнији опис стања у којем се налазимо. За разлику од власти која је обједињена и јединствена око једног човека, опозиција је далеко од тога и то неко обилато користи. Можда, за почетак, треба мирне главе стати и размислити о ономе што је потписано, и не насамарити народ, јер је барем на том папиру све јасно написано..
Када је реч о бојкоту, најтежа је ситуација за оне малобројне општине и наш град где СНС није на власти. Како, са једне стране, препустити тих неколико средина без борбе, а са друге стране је просто немогућа мисија у истом дану бојкотовати парламентарне изборе, а на поједине локалне изборе изаћи. Некадашњи председник Владе Војводине и лидер ДС Бојан Пајтић је подсетио да је стварна опозиција бојкотовала парламентарне изборе 1997. године и да је тај бојкот, три године касније, довео до рушења режима Слободана Милошевића. Питање је колико ми имамо времена, али и стрпљења за маратон који је пред нама.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
