Ускоро пунолетство

Овако је први пут најављен Шабачки летњи фестивал (ШЛФ) у вашем и нашем листу, већ давне 2003. године, баш у јулу месецу. Беше век тек у зачетку. Ентузијазам новог столећа и таласи неких великих снова донели су нова лета, широм Србије обележена различитим, махом музичким, фестивалима. ЕГЗИТ је прославио тек други рођендан, на Лиду у Београду свој, испоставиће се, кратак живот започињао је ЕХО. С временом се и у Шапцу јавила потреба да се употпуни најтоплије годишње доба у граду једним догађајем који ће разгалити сећања „чивијаша“, где ће свој ужитак пронаћи и најмлађи и старији, али и манифестација због које ће и понеки гост скренути ка нашем граду.

Првобитна идеја организатора подразумевала је да Фестивал обухвати већи део лета, да кроз различите, не само музичке, садржаје „призове“ публику и доведе је на реку. Прва три издања 2003, 2004. и 2005. године трајала су читав август и „цепкале“ мало септембра. Увек би џез и блуз ритмови добијали прилику да испрате лето и отворе дворе јесени. Корак по корак, успостављена је традиција да у програму буду филмске пројекције, позоришне представе, за све генерације. Гостовали су познати домаћи глумци на летњој позорници, а у првим годинама осмишљавани су и садржаји ван места где је Шабац „рођен“. У трећој години трајања организован је ликовни програм где су се полазници упознали са савременим иранским ликовним стваралаштвом, „Стрип зона“, као и школа девете уметности за оне којима је овај вид експресије најближи.

Полет и ентузијазам готово редовно морао је да се суочава са нестабилним летњим месецима. Публика је одолевала киши на концертима, но није могла да победи падавине када су у питању позоришна остварења, или филмске пројекције. Прве организационе промене у односу на оригиналан концепт догодиле су се у четвртом издању ШЛФ-а. Године 2006. Фестивал добија интензивнији карактер, траје краће, неколико дана, уз свакодневни програм. С временом овај концепт отвара могућност доласка гостију ван града на дуже, услед чега је у понуду уврштен и бесплатан камп простор. Дадо Топић, Електрични оргазам, Ајс брн су привукли хиљаде Шапчана, но то лето обележила је представа Београдског драмског позоришта „Проклета авлија“ у режији Небојше Брадића, када први пут није било довољно столица за све заинтересоване, те се 700 људи могло сматрати почаствованим што су могли да уживају. Исте године, последњи пут ШЛФ је обухватио Блуз и џез фестивал који од наредне године почиње самостални живот у позну јесен.
Иако између Шабачког летњег фестивала и тврђаве уз реку постоји посебна спона, није сваке године музички део одржан у том утвђењу. Због реконструкције, други ШЛФ концертну бину је изместио у близину кошаркашког терена.
Фестивал августа 2010. осим стандарда посећености, поставио је високo лествицу по питању очекивања суграђана и гостију града. У другој деценији текућег века Шабачки летњи фестивал дефинитивно постаје музички догађај. Још само 2011. године, у оквиру манифестације, постојао је додатни програм, позориштанце за најмлађе. Током три или четири дана наступали су извођачи из свих бивших југословенсих република, а са тог аспекта издвојило се гостовање британског реге музичара, пореклом са Јамајке, Кристофера МекФарлана, познатијег као Мака Би 2011. године. Британац је други и за сада последњи „ванрегионални“ гост ШЛФ-а, а пре њега је, четири године раније, наступила Марта Себешћен из Мађарске.

Организациона промена обележила је ШЛФ 2016. и 2017. године. Реализацију 14. издања преузео је МТВ, а 15. „Миксер фестивал“. Тих година главна бина је измештена из тврђаве на простор у близини некадашње касарне, док је овдашње утврђење угошћавало диск џокеје оставши намењена љубитељима хаус звука. Посебно је ограђен фестивалски простор где је осим бине и простора за публику, постојао и део са штандовима различитог садржаја, од продајних, до забавних. „Повратак коренима“, односно у стару тврђаву као главну локацију догађа се претходног лета.
Важан сегмент готово сваког ШЛФ-а, посебно у првим годинама беше клабинг и наступ ди џејева. У почетку су музику пуштали Шапчани, а с временом су задатак да забаве масу добијали диск џокеји из других градова Србије, али и региона, Балкана.

Лето 2010.
После Фестивала 2008. и 2009. уследио је најпосећенији од свих ШЛФ 2010. У пет фестивалских дана, сваке вечери, по два популарна бенда излазили су на бину овдашње тврђаве. Наступили су: Земља Грува, Јосипа Лисац, Сви на под, Влада Дивљан, Дубиоза колектив, Хладно пиво, Аутопарк, Електрични оргазам, Атеист реп и за крај повратнички наступ „Гоблина“, уз кратак најавни филм.

Демо звук
Један од симбола Летњег фестивала кроз већи део досадашње историју представљали су наступи неафирмисаних, тзв. демо бендова. Шабачки демо бендови као пинири су се храбро борили са тремом јавног наступа и утрли пут колегама из других градова који су све заинтересованије слали своје снимке и надали се позиву. Када је буџет дозвољавао најуспешнији демо бендови су добијали новчане награде као подршку за набавку неопходне опреме.

Паметном политиком опаметили Србе
Ђуровић је рођен у Никшићу, велики део живота је провео у Београду, а данас живи у Трсту. Занимљив је његов поглед на односе Подгорице и Београд и на тренутно захлађење односа, пре свега због СПЦ.
- Мислим да Мило Ђукановиц у том домену спроводи једну накарадну, потпуно несувислу политику. И тврдим да је онај ко га саветује у том делу потпуна будала и да нема појма о елементарним стварима. О канонским питањима није лако одлучивати и ту треба добро промишљање као и сјајно познавање материје. Туристичка сезона у ЦГ је потпуно „пукла“ колоквијално речено, мој друг Ћазим који се деценијама бави туризмом у Улцињу каже да не памти лошију сезону, а ја сам управо у Перасту и видим да овде нема никог осим неколико странаца. Срба ни на видику. Док на ртцг „кажу“ да је сезона боља него лане за око 40%. Ако је ЦГ власт то хтела коначно је успела, „паметном политиком“ да „опамети“ Србе.