Истина у дару богова

Винова лоза спада у ред најстаријих и најзначајнијих пољопривредних култура. Сами почеци њеног гајења досежу у неолит у доба првих људских насеља када је почела обрада земљишта и култивисање дивљих биљака култури. Узгој винове лозе, историја цивилизације су у тесној и нераскидивој вези. Древни народи су поздрављали грожђе и вино као „дар богова“, те оно поприма мистични значај. Египћани су вино прихватили као дар Озириса, док су Грци били захвални Дионису (богу вина и игре), а Римљани Бахусу. С временом вино постаје пиће аристократије. Организују се фестивали, а стање опијености се сматрало резултатом поседовања божанских својстава и способности прорицања будућности. С друге стране, постојало је веровање да вино приближава људе истини, одакле потиче стари римски слоган „У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА“ – IN VINO VERITAS.
У хришћанској религији симболизује Христову крв. У првој књизи Мојсијевој записано је да после потопа Ное заснива винограде и справља вино. За подизање првих засада винограда код нас су заслужни Трачани. Они су пренели винову лозу из Мале Азије на Балканско полострво у предео реке Марице. Док су Римљани подизали засаде винове лозе не обронцима Фрушке горе. Данас је селекцијом (оплемењивањем) створено око 11.000 сорти винове лозе. У комерцијалној производњи користи се око 150 сорти. Винова лоза се гаји на око 10 милиона хектара површина, а од тога 70% површина се налази у Европи. Шпанији, Италији и Француској припада 38,6% (2 983 000 хектара) од тих 70% површина, што указује на повољне агроеколошке услове заступљености винове лозе у тим земљама, као и општи привредни и културни развој тих земаља. У свим већим виноградарским земљама у укупној површини под виноградима доминирају домаће, традиционалне сорте. Тако је у Шпанији однос домаћих и интродукованих сорти 80:20%, Француској 70:30%, Италији 50:50%. Код нас је ситуација другачија, у већини савремених засада заступљене су само интродуковане сорте, а традиционалних је највише на мањим површинама.