ВЛАДИМИР ЂИНИЋ, МАГИСТАР САОБРАЋАЈА И О ПРАВИЛИМА У КРУЖНОМ ТОКУ
Поштовање сигнализације за безбедну вожњу
Токови су најбоље решење, јер спречавају застој у саобраћају. Њих, додуше, не можете направити свуда, јер захтевају велики простор. Веома је битно да сви учесници у саобраћају у кружном току имају ту врсту "препреке" и да коче приликом уласка у ову врсту раскрснице
Раскрснице са кружним саобраћајем одавно нису новина, како у Шапцу, тако и у Србији. Новина није ни чињеница да се и даље понашамо као да не знамо како се саобраћај у "кружним токовима" регулише и спроводи.
У неким градовима, који су од скоро увели кружне раскрснице, није необична појава да се саобраћај одвија и у контра смеру. На сву срећу, такав случај није и у нашем граду, али приметно је у саобраћају да се многи возачи не придржавају прописа у овим раскрсницама.
Магистар саобраћаја и технички директор шабачког Паркинг сервиса Влада Ђинић каже за Глас Подриња да су "кружни токови" осмишљени још половином 19. века и то као урбанистичка појава.
- Седамдесетих година прошлог века у Великој Британији су схватили да би раскрснице са кружним саобраћајем могле да убрзају проток саобраћаја, и почела је примена ових раскрсница тамо где би могло да дође до закрчења саобраћаја. Постављало се питање зашто мора да се стане на црвено, ако може да се прође. Тако, на пример, у Сједињеним Америчким Државама на свим раскрсницама постоји "условно десно" правило саобраћаја - каже Ђинић.
Када је реч о понашању у саобраћају, за кружне токове је важно како ући у њих, како се понашати и, на крају, како из њих изаћи. Када говоримо о улазу у кружни ток, по правилу, када је реч о првенству пролаза, у кружним раскрсницама, првенство имају она возила која се већ налазе у кружном току.
- То се решава одређеном сигнализацијом. Постоје три знака - знак опасности, плави знак који упозорава да се саобраћај у кружном току одвија обрнуто смеру казаљки на сату и обрнути троугао - истиче наш саговорник.
Кружни токови, најчешће имају две траке.
- Саобраћај у кружном току подразумева кроришћење десне траке за улаз и излаз из раскрснице. Када се мења трака, онда првеснтво има оно возило које је већ у траци у коју се жели ући. Французи, на пример, препоручују, да ако возач не може да уђе из леве у десну траку, онда направи још један круг. Наш став је по том питању - сачекати - наглашава Ђинић.
И на крају, из кружне раскрснице треба и изаћи.
- Код излажења из раскрснице са кружним саобраћајем обавезно је кориситити "жмигавац". Његово коришћење, међутим, никако не даје предност возач, већ означава само његову намеру да изађе из кружног тока. Ово се, наравно, не односи на трамваје, и они увек имају предност - додаје Ђинић.
Када је реч о Шапцу, Ђинић каже да је политика града од
2002. године да се кружни токове направе где год је то могуће, више него исправна.
- Кружни токови су најбоље решење, јер спречавају застој у саобраћају. Њих, додуше, не можете направити свуда, јер захтевају велики простор. Веома је битно да сви учесници у саобраћају у кружном току имају ту врсту "препреке" и да коче приликом уласка у ову врсту раскрснице - закључује Ђинић.
Поред знакова, неретко се дешава да саобраћај у кружним токовима регулишу и припадници саобраћајне полиције, а занимљиво је да је у неким земљама било покушаја да се на ове раскрснице поставе и семафори, али то практично није могло дуго да заживи.
Сећање на тестове
Једна од ноћних мора на писаном тесту приликом полагања возачког испита била је управо ситуација са кружним током.
- Занимљиво је било да су тестови за возачки испит до 2009. године имали задатке са регулисањем саобраћаја у раскрсници са кружним саобраћајем без саобрћајних знакова, а после се то променило. У пракси, на улицама, кружни токови су обележени саобраћајним знацима - напомиње Влада Ђинић.
У неким градовима, који су од скоро увели кружне раскрснице, није необична појава да се саобраћај одвија и у контра смеру. На сву срећу, такав случај није и у нашем граду, али приметно је у саобраћају да се многи возачи не придржавају прописа у овим раскрсницама.
Магистар саобраћаја и технички директор шабачког Паркинг сервиса Влада Ђинић каже за Глас Подриња да су "кружни токови" осмишљени још половином 19. века и то као урбанистичка појава.
- Седамдесетих година прошлог века у Великој Британији су схватили да би раскрснице са кружним саобраћајем могле да убрзају проток саобраћаја, и почела је примена ових раскрсница тамо где би могло да дође до закрчења саобраћаја. Постављало се питање зашто мора да се стане на црвено, ако може да се прође. Тако, на пример, у Сједињеним Америчким Државама на свим раскрсницама постоји "условно десно" правило саобраћаја - каже Ђинић.
Када је реч о понашању у саобраћају, за кружне токове је важно како ући у њих, како се понашати и, на крају, како из њих изаћи. Када говоримо о улазу у кружни ток, по правилу, када је реч о првенству пролаза, у кружним раскрсницама, првенство имају она возила која се већ налазе у кружном току.
- То се решава одређеном сигнализацијом. Постоје три знака - знак опасности, плави знак који упозорава да се саобраћај у кружном току одвија обрнуто смеру казаљки на сату и обрнути троугао - истиче наш саговорник.
Кружни токови, најчешће имају две траке.
- Саобраћај у кружном току подразумева кроришћење десне траке за улаз и излаз из раскрснице. Када се мења трака, онда првеснтво има оно возило које је већ у траци у коју се жели ући. Французи, на пример, препоручују, да ако возач не може да уђе из леве у десну траку, онда направи још један круг. Наш став је по том питању - сачекати - наглашава Ђинић.
И на крају, из кружне раскрснице треба и изаћи.
- Код излажења из раскрснице са кружним саобраћајем обавезно је кориситити "жмигавац". Његово коришћење, међутим, никако не даје предност возач, већ означава само његову намеру да изађе из кружног тока. Ово се, наравно, не односи на трамваје, и они увек имају предност - додаје Ђинић.
Када је реч о Шапцу, Ђинић каже да је политика града од
2002. године да се кружни токове направе где год је то могуће, више него исправна.
- Кружни токови су најбоље решење, јер спречавају застој у саобраћају. Њих, додуше, не можете направити свуда, јер захтевају велики простор. Веома је битно да сви учесници у саобраћају у кружном току имају ту врсту "препреке" и да коче приликом уласка у ову врсту раскрснице - закључује Ђинић.
Поред знакова, неретко се дешава да саобраћај у кружним токовима регулишу и припадници саобраћајне полиције, а занимљиво је да је у неким земљама било покушаја да се на ове раскрснице поставе и семафори, али то практично није могло дуго да заживи.
Једна од ноћних мора на писаном тесту приликом полагања возачког испита била је управо ситуација са кружним током.
- Занимљиво је било да су тестови за возачки испит до 2009. године имали задатке са регулисањем саобраћаја у раскрсници са кружним саобраћајем без саобрћајних знакова, а после се то променило. У пракси, на улицама, кружни токови су обележени саобраћајним знацима - напомиње Влада Ђинић.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
