Инфо

1. август 2019.1. авг 2019.
ФОТО: ФБ СТРАНИЦА  “НОВИ ОПТИМИЗАМ”

ФОТО: ФБ СТРАНИЦА “НОВИ ОПТИМИЗАМ”

Зона Новог оптимизма у Шапцу

Отвореност и слобода

Удружење грађана „Нови Оптимизам“ и овог лета, од 28.јула до 1. августа, организује петодневни друштвено ангажовани програм на градском тргу у Шапцу, под називом „Зона Новог Оптимизма“. Програм се састоји од трибина, изложби, пројекција филмова и позоришних представа, а циљ је подстицање дебате у друштву о важним питањима, о којима се не говори довољно у јавном простору услед затворености институција и највећег броја медија за слободне и критичке ставове. Прво вече било је посвећено карикатурама.
Начелник Градске управе, Милан Васић на отварању у Шабачком позоришту је рекао да се Шабац бори за истинску слободу.
-Једино уз борбу за слободу тако можемо имати бољи живот достојан човека. Циљ је да сви градови у Србији буду слободни и да грађани осете све предности уређеног демократског друштва - навео је Васић.
Оснивач покрета “Нови оптимизам” Бранислав Гута Грубачки појаснио је да је Зону Новог Оптимизма једино могуће организовати у Шапцу, онако како се античкој Грчкој расправа водила на горама.
-Прошле године мото је био Шабац - слободни град, а овогодишњи Шабац - отворени град. Нажалост, за ових годину дана друштво није одмакло у демократизацији и поделе су се заоштриле.

Карикатуре
против диктатуре
Петодневна манифестација Зона новог оптимизма почела је у недељу отварањем изложбе карикатура Коракса и Петричића у Шабачком позоришту.
Након отварања поставке одржана је и трибина на којој су учесници разговарали о томе како је карикатура прешла пут од уметничке форме до убојитог оружја против аутократског режима и зашто се промишљени цртачи сматрају највећим активистима и борцима за слободу данашњице.
На трибини су говорили карикатуристи Душан Петричић и Предраг Кораксић Коракс, професорка у пензији Србијанка Турајлић, професор Огњен Радоњић, новинар Недим Сејдиновић, Гојко Божовић, Душан Чавић, Драган Стошић, као и новинарка Снежана Чонградин.
Идеја и инспирације познатом двојцу бритког пера за нове карикатуре не недостаје.
-За ових годину дана урадили смо нове карикатуре и кроз њих се најбоље види негативан развој ситуације у држави. Тешко је надмашити ниво апсурда који постоји код нас, да се чини да и карикатура понекад мора да "јури" за њим - навео је Душан Петричић.
Предраг Кораксић Коракс наводи да за годину дана није дошло до значајнијих промена када је власт у питању што резултира да су теме радова сличне.
-Не можемо да се ослободимо ове поштасти и трудимо се да креирамо нешто ново, али скоро да нам не успева. То су старе теме које се циклично понављају због једног истог проблема у ком се налазимо. Ипак, када дођем у Шабац осећам другачију атмосферу и волим овде да дођем - рекао је Коракс.
Гојко Божовић, главни и одговорни уредник „Архипелага“, појаснио је да су култура и уметност значајније што је друштво ауторитарније, те је и и њихова важна улога да покажу критички потенцијал.
- За добро друштво потребно је да много више грађана искаже оно што мисли. Карикатуре показују изузетност, храброст и непоткупљивост, то је забележено време посрнућа за неке потоње генерације, и вредеће много више него неки лажни докторати. У овом времену „јунаци нашег доба“ то су само зато што се ми њих бојимо. Коракс и Петричић нас подсећају на то, и ослобађају страха. Не може се добити рат против карикатуриста, њихов дух је несаломљив- закључио је Божовић.
Професорка Србијанка Турајлић подсетила је да су карикатуре убојито оружје и да на најједноставнији начин приказују пропаст Србије.
Професор Филозофског факултета Огњен Радоњић у свом излагању истакао је да је проблем у Србији недостатак елементарног васпитања политичара.
-Високи животни стандард није пресудан, јер постоје државе у којима влада диктатура, али имају запажене стопе привредног раста и убрзано се развијају. Наша највећа трагедија је то што изјаве и понашање људи који су на власти вређају интелигенцију људи. Коракс и Петричић их са математичком прецизношћу осликавају, онакви какви заиста јесу, аморфна маса.
Недим Сејдиновић, из Независног друштва новинара Војводине, рекао је да су Коракс и Петричић два најбоља политичка аналитичара у Србији, јер на другачији начин прецизно аанализирају домаћу политичку сцену која је сама по себи карикатура.
Драган Стошић, уредник листа „Данас“, наводи да је Коракс изабрао воз који путује ка слободи, али и неизвесности одлазећи из „Вечерњих новости“.
Новинарка Снежана Чонградин подвукла је да су карикатуре озбиљна представа стварности и да су кључни аспект трибина.
Аутор серијала „Марка Жвака“, Душан Чавић сматра да аутори имају прегршт инспирација и примера за своје карикатуре и осврнуо се на „протест“ неколицине окупљених младића ињспред позоришта са паролама против ученика, градоначелника Шапца.

Вече посвећено
стању у медијима
У понедељак је настављена петодневна манифестација “Зона новог оптимизма”. На градском тргу у Шапцу организована је трибина под називом “Опозиционо или независно новинарство?”. Учесници дебате били су Јелка Јовановић, новинарка недељника "Нови магазин", Сања Кљајић, новинарка Дојче велеа, Злата Куреш, новинарка агенције "Бета", Хрвоје Зовко, председник Хрватског новинарског друштва, Драгољуб Дража Петровић, главни и одговорни уредник дневног листа "Данас", Теофил Панчић, новинар недељника "Време" и Милан Ћулибрк, главни и одговорни уредник недељника НИН.
Србија је земља позната по замени теза, тако да је већ постало синоним опозиционо и независно новинарство. Зашто је тако и ко независне медије таргетира и дели на подобне и неподобне, одговори су се могли чути на градском тргу у Шапцу.
Да проблем није само владајућа коалиција већ политичари уопште, сведочи Драгољуб Дража Петровић главни и одговорни уредник дневног листа Данас, и додаје да често медији сами себе цензуришу.
Он је истакао да када се говори о притисцима на медије, дођу Вучићеви манекени да неког називају лоповом и издајником, што је опробани рецепт режима и њихових медија.
– Тако „Информер“ оптужи „Време“, НИН и „Данас“ да добијају паре од државе а нападају власт. Заборавља се да то нису Вучићеве паре већ се ради о конкурсима за медијске пројекте, и то на основу закона. Новинарство је динамичан посао, али новинари нису активисти опозиције нити су некакви јунаци, већ озбиљна професија која ради у интересу грађана и јавности. Деведесетих година у Београду су биле неколике ТВ и радио-станице које су професионално обављале своју функцију и биле на мети режима, али данас у престоници врло су ретки медији који часно раде свој посао, нагласио је Петровић.
– Опозиција се помало размазила очекујући да стално критикујемо Александра Вучића, и да нећемо писати против њих. Такође и публика је помало размажена, очекујући да новинари буду уз опозицију. Међутим, када се представници опозиције критикују, као што је то било недавно приликом гостовања Сергеја Трифуновића на Н1, биле су бурне реакције. Новинарство је у служби јавности и у нормалној земљи нормално је да се критикују и власт и опозиција, рекао је Дража Петровић.
Теофил Панчић, новинар „Времена“, на констатације да су новинари највећи непријатељи режима истакао је да је то последица ненормалних прилика у друштву, дисфункционалне државе где нема поделе власти и угушених институција.
– Депресивна и репресивна слика крајем деведесетих понавља се и данас. Ако останемо без озбиљних медија, завршићемо као друштво у варварству. Због тога новинари морају да издрже ту битку за слободу мисли и изражавања како би постали нормално демократско друштво, а не друштво на путу самоубиства, рекао је Панчић.
Милан Ћулибрк, главни уредник НИН-а, подсетио је да је овај недељник приватизован 2009. године, да су власници из Швајцарске и Немачке, и да као власници очекују профит.
– НИН учествује на конкурсима за медијске пројекте, али као и остали професионални медији добија мрвице, навео је Ћулибрк и додао да се слобода новинарства осваја, „а наш задатак је да критикујемо сваку власт“.
Учесници трибине сложили су се у једном, новинари се морају сами борити за независност јер очито да нам ниједна власт то неће омогућити.

Грађански марш
Треће вечери на градском тргу одржана је трибина посвећена грађанским протестима, грађанском активизму и солидарности, а говорили су: Мариника Тепић, народна посланица, потпредседница Странке слободе и правде, Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца и председник странке Заједно за Србију, Борислав Новаковић, политичар, члан Демократске странке, Никола Ћурчин, члан Покрета слободних грађана, Предраг Воштинић из Локалног фронта, Добрица Веселиновић из Иницијативе „Не давимо Београд“ и Драгољуб Бакић, познати српски и југословенски архитекта.
-Заљубљен сам у Шабац и нисам се шалио када сам рекао да треба да буде главни град, Београд какав је сада то не заслужује. Теме којих смо се дотакли су стање у нашем друштву и стварност која није лепа, ни добра и како да подстакнемо људе да се покрену, јер је то њихова грађанска дужност да се покрену и побуне против терора. То је основна ствар, како пробудити људе да се укључе када су важни тренуци и побуне се - рекао је Драгољуб Бакић и додао да сматра да су протести успели.
-То што данас на улици нема 40.000 људи, то не значи да све то јењава, јер је лето. Тако да можемо рећи да и те како трају протести. Није важан број људи који се окупља. Ако све остане као што је сада онда нема сврхе учествовати на изборима. Надам се да ће се нешто догодити наредних шест месеци и да ће се неке ствари променити. Не можемо да дајемо легитимитет, а да избори буду као што су били до сада.
Мариника Тепић, народна посланица, потпредседница Странке слободе и правде наводи да Шабац има репутацију слободног града и да се сви који дођу осећају као код куће, упркос комешањима која су се јавила током трибина „Новог оптимизма“.
У једном тренутку сте имали протесте у готово 100 градова у Србији. Без обзира колико бројимо или колико нас броје, након тога, иако су у бројчаном смислу спласнули, мислим да не треба да се пребројавамо. Свакодневно имате на микро плану протесте. Људи су се охрабрили да се побуне у свом месту, кварту, селу, синдикату, што је било незамисливо пре неколико месеци и то су кључни моменти протеста - истакла је Тепић и поводом округлог стола који је одржан у уторак на Факултету политичких наука да су се одазвали позиву организатора и да није реч о састанку власти и опозиције.
-Реч је округлом столу који је организовао ФПН, Фонд за отворено друштво у сарадњи са Цртом и Цесид и идеја је била да представе њихове идеје о фер изборима и ми смо се одазвали позиву домаћина. Није реч ни о каквим преговорима и договорима. Опозиција остаје при својим захтевима, рекла је Мариника Тепић.

Радим, дакле
(не)постојим
На трибини четврте вечери фестивала учесници су говорили о једној од кључних, а у јавном простору чини се скрајнутој теми - раду. Рад, радна права, трибина је покушала да осветлити, као и тему активизма - централну тему трибинског програма - из још једног угла. Јована Глигоријевић, новинарка Недељник Време и Група Новинарке против насиља над женама; Софија Мандић, правница; Миомирка Мила Марс Меланк (СА), представница у парламенту БХ; Милица Лупшор, удружење РОЗА удружење за радна права жена - Зрењанин; Марија Лукић, Брус; Срђан Милошевић, историчар и Драган Милановић Пилац, синдикат „Независност“ говорили су на трибини. Модераторка као и претходних вечери била је Милица Кравић Аксамит.

Град где је кутура моћ
Последњи дан Зоне Новог оптимизма биће посвећен ангажованој уметности. Може ли се појам активизма уопште одвојити од уметности? Горуће теме на које стављамо фокус су: покушаји цензуре у театрима и освајање слободе, стигматизација уметника и уметница који се противе политичким притисцима, млади у свету културе и њихов одговор на притиске, ускраћивање новца за културу као начин зауздавања слободне мисли и промовисање града Шапца као доброг примера локалне средине која подстиче културно и уметничко стваралаштво.
Градоначелник Небојша Зеленовић је током свог обраћања у оквиру трибине истакао да је истинска промена могућа у Србији.
- Желео бих да људи схвате како се данас живи у Србији. Постоји назив за то, научена беспомоћност. Осећај да је немогућа промена, немогућ бољи живот и идеја да било шта учинимо, променимо, како би најзад живели као пристојан свет и били нормални. Људи су навикли да буду беспомоћни, као и они који долазе на трибине и праве буку, вичу су управо део великог Вучићевог пројекта који траје седам година и који треба да нас научи да нам нема помоћи и да је тешко да се било шта промени. Урпкос томе кажем да је то могуће и да је промена могућа. Била је могућа у Шапцу 2012. године, када смо победили и затим 2016. године. Уколико је могућа у Шапцу, могућа је и у Краљеву, Панчеву, Новом Саду, Београду и у сваком граду у Србији. Неће учинити да будемо беспомоћни и грађани другог реда. Ми смо пристојан, озбиљан свет и све је до нас - истакао је градоначелник и додао да се у Шапцу реконструишу улице, издваја 7% из буџета за културу иако држава дугује 30 милиона.
-Сваки други град би под притиском угасио, а код нас је 15 компанија дошло од Нове године и то без помоћи државе. Упркос свему град се развија. Плате су повећане. Све су то животне, стварне теме о којима треба да се разговара и тада Вучић постаје споредан. Шабац је слободан град и Србија ће бити захваљујући пристојним људима.

Нејасне намере
протестаната
Током трајања "Зоне новог оптимизма" неколицина младића окупљала се и узвикивала пароле против гадоначелника Шапца, градске власти и против трибина у оквиру "Зоне новог оптимизма" и њихових учесника.
Трећег дана програма са њима су покушали да разговарају учесници трибине Мариника Тепић и Предраг Воштинић из "Локалног фронта", но на њих група окупљених није реаговала.
Исти младићи окупљали су се сваке вечери Зоне, али трибине су и поред тога одржаване.
М.Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa