РЕЧ СТРУЧЊАКА
ЖЕТВА И ЧУВАЊЕ КВАЛИТЕТА ПШЕНИЦЕ
Жетва подразумева, у ширем смислу речи не само косидбу и сређивање пшенице, него и вршидбу. Жетва пшенице може бити једнофазна, двофазна и вишефазна.
Вишефазна жетва се састоји од низа радова и због тако великог броја операција, долази до знатних губитака.
Веома је важно да губици при жетви који настају од осипања зрна, одсецања и неодсецања класова, неовршеног зрна у сламу и плеву и просипања зрна из елеватора, буду што мањи. Губици се могу свести на најмању меру ако се са највећом пажњом изврши подешавање свега онога што би могло довести до губитака при жетви,а то су:
1.подесити висину реза
2.регулисати подизаче полеглих стабљика
3.регулисати бубањ и подбубањ
4.регулисати вентилатор
5.подесити брзину кретања комбајна
6. као и свести временски рок жетве на 5 – 8 дана.
Пошто се у зрну, као и сваком живом организму одвијају животни процеси, више или мање бурно, треба свакако водити рачуна да се квалитет после жетве не промени и тако доведе до промена у боји, мирису, укусу, при чему у зависности од многих услова, највећу улогу има влажност као и температура самог зрна. Зато ћемо се сада мало више задржати на томе, шта изазива кварење зрна, као и мере које треба предузети из предострожности, како се оне не би десиле.
У процесу размене материје, огромну улогу има дисање, које као производ издваја енергију која је неопходна за одржавање животних процеса у самој ћелији организма. Дисање самог зрна, дисање микроорганизама који живе на површини зрна пшенице и примеса које прате сваку жетву, са разлогом могу довести до кварења зрна.
Да би се избегло пропадање и кварење, прво што треба урадити, за потпуну сачуваност зрна, неопходно је смањити до минимума његову животну активност, али у потпуности сачувати животну способност, односно клијавост клице. Дисање сваког живог организма, па према томе и зрна, завршава се обично оксидацијом материје до угљендиоксида и воде. Као резултат тога процеса, образују се материје које испаравају у атмосферу; количина суве материје се смањује, зрно губи део масе, при чему су губици већи уколико је процес дисања буран и достиже у процесу чувања сировог зрна више процената од укупне тежине. Још већи негативан утицај има да се процесом дисања ослобађа извесна количина топлоте, која ће испољити негативно дејство ако се влажно или сирово зрно сложи у високи насип, што ће довести да у року од 12 до 14 часова дође до самозагревања. Осим овог процеса, топлота ће покренути рад микроорганизама који ће условити развој бактерија и плесни који такође енергично упијају кисеоник, а издвајају угљендиоксид и топлоту што ће довести до тога да угину ћелије клице и код семенског зрна изазову губљење клијавости.
Да би се избегли овакви губици, сваки пољопривредни произвођач може да изврши досушивање или сушење усева на свом газдинству, тако што ће после вршидбе распрострти овршено жито на припремљену подлогу у танком слоју од 10 – 12 цм, при чему треба повремено превртати, а у току ноћи покрити. Сушење на сунцу изазива доста рада и велику површину за сушење, али учинак тога је велики, јер не доводи до страдања клице, стварања плесни, али се зато изводи у мањим партијама. Зато је у врло широкој примени сушење у посебним сушарама са загрејаним ваздухом различитих конструкција. Ту се мора водити рачуна о температури сушења, као и о уједначености загревања зрнене масе. Сушењу подлеже све зрно изнад 16 % влаге, а температура не сме прелазити 40 степени Целзијуса. Нарочито велики значај имају вентилатори при чување семенског зрна.
Не мању опасност изазива загревање меркантилног зрна, зрна за исхрану, јер доводи до опадања квалитета. Плесан која је продрла у ендосперм и клицу кроз пукотине на омотачу, разграђује беланчевине, масти и угљене хидрате, при чему зрно добија непријатан мирис и укус на гљиве и плесни, који се преноси прерадом из зрна на производе као што су гриз и брашно.
Да би се сачувао квалитет зрна, влажност зрна треба свести на 13 – 14 % влаге, при чему се тада процеси дисања сведу на најмању меру и такво зрно се може дуже време чувати уз очуваност клијавости, односно семенске и хранидбене вредности.
Другу, ништа мању меру опреза за очување квалитета зрна после жетве, чини брзо и адекватно чишћење зрна од примеса које својим присуством могу довести до промене особина зрна, што директно утиче и на квалитет.
Дипл. Инж. за ратарство Гордана Рехак
Вишефазна жетва се састоји од низа радова и због тако великог броја операција, долази до знатних губитака.
Веома је важно да губици при жетви који настају од осипања зрна, одсецања и неодсецања класова, неовршеног зрна у сламу и плеву и просипања зрна из елеватора, буду што мањи. Губици се могу свести на најмању меру ако се са највећом пажњом изврши подешавање свега онога што би могло довести до губитака при жетви,а то су:
1.подесити висину реза
2.регулисати подизаче полеглих стабљика
3.регулисати бубањ и подбубањ
4.регулисати вентилатор
5.подесити брзину кретања комбајна
6. као и свести временски рок жетве на 5 – 8 дана.
Пошто се у зрну, као и сваком живом организму одвијају животни процеси, више или мање бурно, треба свакако водити рачуна да се квалитет после жетве не промени и тако доведе до промена у боји, мирису, укусу, при чему у зависности од многих услова, највећу улогу има влажност као и температура самог зрна. Зато ћемо се сада мало више задржати на томе, шта изазива кварење зрна, као и мере које треба предузети из предострожности, како се оне не би десиле.
У процесу размене материје, огромну улогу има дисање, које као производ издваја енергију која је неопходна за одржавање животних процеса у самој ћелији организма. Дисање самог зрна, дисање микроорганизама који живе на површини зрна пшенице и примеса које прате сваку жетву, са разлогом могу довести до кварења зрна.
Да би се избегло пропадање и кварење, прво што треба урадити, за потпуну сачуваност зрна, неопходно је смањити до минимума његову животну активност, али у потпуности сачувати животну способност, односно клијавост клице. Дисање сваког живог организма, па према томе и зрна, завршава се обично оксидацијом материје до угљендиоксида и воде. Као резултат тога процеса, образују се материје које испаравају у атмосферу; количина суве материје се смањује, зрно губи део масе, при чему су губици већи уколико је процес дисања буран и достиже у процесу чувања сировог зрна више процената од укупне тежине. Још већи негативан утицај има да се процесом дисања ослобађа извесна количина топлоте, која ће испољити негативно дејство ако се влажно или сирово зрно сложи у високи насип, што ће довести да у року од 12 до 14 часова дође до самозагревања. Осим овог процеса, топлота ће покренути рад микроорганизама који ће условити развој бактерија и плесни који такође енергично упијају кисеоник, а издвајају угљендиоксид и топлоту што ће довести до тога да угину ћелије клице и код семенског зрна изазову губљење клијавости.
Да би се избегли овакви губици, сваки пољопривредни произвођач може да изврши досушивање или сушење усева на свом газдинству, тако што ће после вршидбе распрострти овршено жито на припремљену подлогу у танком слоју од 10 – 12 цм, при чему треба повремено превртати, а у току ноћи покрити. Сушење на сунцу изазива доста рада и велику површину за сушење, али учинак тога је велики, јер не доводи до страдања клице, стварања плесни, али се зато изводи у мањим партијама. Зато је у врло широкој примени сушење у посебним сушарама са загрејаним ваздухом различитих конструкција. Ту се мора водити рачуна о температури сушења, као и о уједначености загревања зрнене масе. Сушењу подлеже све зрно изнад 16 % влаге, а температура не сме прелазити 40 степени Целзијуса. Нарочито велики значај имају вентилатори при чување семенског зрна.
Не мању опасност изазива загревање меркантилног зрна, зрна за исхрану, јер доводи до опадања квалитета. Плесан која је продрла у ендосперм и клицу кроз пукотине на омотачу, разграђује беланчевине, масти и угљене хидрате, при чему зрно добија непријатан мирис и укус на гљиве и плесни, који се преноси прерадом из зрна на производе као што су гриз и брашно.
Да би се сачувао квалитет зрна, влажност зрна треба свести на 13 – 14 % влаге, при чему се тада процеси дисања сведу на најмању меру и такво зрно се може дуже време чувати уз очуваност клијавости, односно семенске и хранидбене вредности.
Другу, ништа мању меру опреза за очување квалитета зрна после жетве, чини брзо и адекватно чишћење зрна од примеса које својим присуством могу довести до промене особина зрна, што директно утиче и на квалитет.
Дипл. Инж. за ратарство Гордана Рехак
Најновији број
18. април 2024.
