ДАХИЈСКА ВЛАДАВИНА У СРБИЈИ

Затим је Гаја ишао Јанку Катићу у Рогачу, па Младену Миловановићу у Ботуњу и потом Милану Обреновићу у Брусницу. Јанко је одмах пристао да послуша Ђорђа.
Гаја је Младену рекао: „Газда Младене, поздравио те брат наш Ђорђе и позвате у друштво да устанеш на непријатеље наше дахије; ти си трговац, идеш по вилајету, ти знаш поуздане људе и да се спремиш, кад буде време да си готов“. На то ће рећи Младен: „Мени, душу, није нужда како што је Ђорђу, али ми је нужда од нашег Ибраима, инаџије у Тополи. Ја имам бурунтију од везира и од ага, ал“™ морам, кад прођем са свињама, у Тополи дати Ибраиму један дукат на чикмеџе. Кад ударим Ибраиму на Орашац, и ту му ваља дати један дукат; кад дођем на Рогачу, и ту један дукат; на Барајево и ту један дукат, и где год да дођем опет један дукат; на Моштаници опет један дукат; то је мени тешко. Оћу и ја послушати Ђорђа и с њим у то пристати. Поздрави га, ја ћу му веран бити, по вилајету доста браће знам, и оће ме послушати, и оћу послушати.“
Читаву ту јесен 1803. године ишли су гласници од поузданог друга другу и јављали им да се спремају за одређени дан кад их Карађорђе позове...