ЛИК НАПРЕДНОГ
ПОЉОПРИВРЕДНОГ СТРУЧЊАКА
ПОЉОПРИВРЕДНОГ СТРУЧЊАКА
Одан селу и пољопривреди
Пре него што саветују ратаре, требало би да тај савет практично провере на својој или закупљеној земљи, каже Младен Игњатовић, изузетно вредан и успешан пољопривредни стручњак из Клења
Без обзира што је на недавном испраћају у пензију, међу бројним гостима један од присутних, народни посланик у Скупштини Србије Милијан Милетић из Сврљига изјавио да му је Младен Игњатовић из Клења, “политички отац”, мислећи на све што је овај вредни пољопривредни стручњак учинио за њега у политичкој промоцији, Младен је био и остао перјаница села и пољопривреде.
Он је дипломирани инжењер, рођен 1953. године у Богатићу. Највише образовање стекао је на Вишој пољопривредној школи у Шапцу 1974, на смеру ратарство и пољопривредна механизација. Пољопривредни факултет завршио је 1976. године у Београду, а Факултет организационих наука 1990. године. Специјалистички рад из области економике и организације пољопривредне производње, одбранио је 1998. године у Приштини. Мастер студије завршио је 2016. године на факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду.
Младен поносно истиче да му је високо образовање доста помогло у послу који је од малена волео. Од 1977 до 2004. године обављао је дужност директора и заменика директора у неколико задруга и предузећа, а од 2004. до 2017. радио је на пословима регионалног представника у Институту за ратарство и повртарство Нови Сад. Током 2017. године је именован за помоћника директора за комерцијалне послове у поменутом институту и на тој функцији био све до пензионисања.
Поносно истиче да је на пригодној свечаности имао прилику да поздрави чак 42 доктора наука и више представника Српске академије наука, одбора за пољопривреду и село, али додаје да се најлагодније осећа у улози саветодавца пољопривредних произвођача, а и сам дели њихову судбину, будући да знање обавезно проверава на својој њиви.
- Тако би требало да се понашају и други стручњаци у овој области рада. Они који немају земљу, требало би да је узму у закуп. У сваком случају пре него што нешто саветују ратарима, треба практично да испробају на свом поседу или оном који су закупили, истиче Игњатовић, који упорно све што је научио и саветовао претходно проверава на сопственом имању.
Лично истиче да ће бити агроном док живи, а посебно се пријатно осећа кад стегне жуљевиту сељачку руку у знак захвалности ратара за добар савет и успешност у веома захтевном послу.
Он је дипломирани инжењер, рођен 1953. године у Богатићу. Највише образовање стекао је на Вишој пољопривредној школи у Шапцу 1974, на смеру ратарство и пољопривредна механизација. Пољопривредни факултет завршио је 1976. године у Београду, а Факултет организационих наука 1990. године. Специјалистички рад из области економике и организације пољопривредне производње, одбранио је 1998. године у Приштини. Мастер студије завршио је 2016. године на факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду.
Младен поносно истиче да му је високо образовање доста помогло у послу који је од малена волео. Од 1977 до 2004. године обављао је дужност директора и заменика директора у неколико задруга и предузећа, а од 2004. до 2017. радио је на пословима регионалног представника у Институту за ратарство и повртарство Нови Сад. Током 2017. године је именован за помоћника директора за комерцијалне послове у поменутом институту и на тој функцији био све до пензионисања.
Поносно истиче да је на пригодној свечаности имао прилику да поздрави чак 42 доктора наука и више представника Српске академије наука, одбора за пољопривреду и село, али додаје да се најлагодније осећа у улози саветодавца пољопривредних произвођача, а и сам дели њихову судбину, будући да знање обавезно проверава на својој њиви.
- Тако би требало да се понашају и други стручњаци у овој области рада. Они који немају земљу, требало би да је узму у закуп. У сваком случају пре него што нешто саветују ратарима, треба практично да испробају на свом поседу или оном који су закупили, истиче Игњатовић, који упорно све што је научио и саветовао претходно проверава на сопственом имању.
Лично истиче да ће бити агроном док живи, а посебно се пријатно осећа кад стегне жуљевиту сељачку руку у знак захвалности ратара за добар савет и успешност у веома захтевном послу.
Љ.Ђ.
Најновији број
11. април 2024.
