Инфо

8. август 2019.8. авг 2019.

Последице непрележаног грипа

Свесно, или из незнања, многи направе грешку и грип прележе "на ногама". Међутим, последице могу бити озбиљне
Многи оправдавају одлазак на посао, у колектив, запушеног носа, са кијавицом и кашљем. „Шеткање“ са вирусном инфекцијом може имати опасне последице.

Код грипозне инфекције која није излечена, имуни систем је ослабљен, а узрочници, најчешће коксаки вирус, могу да се рашире по организму и нападну виталне органе. Ако вируси нападну срце, може доћи до запаљења срчаног мишића. Уколико постану тешке и лаке физичке активности попут шетње и пењања степеницама, свакако би требало посетити лекара. Ако се не лечи, понекад може да дође до смањене срчане функције, а у најгорем случају, ослабљени срчани мишић може да доведе до престанка рада срца, односно до смртног исхода.

Патогени узрочници прехладе могу да нападну и плућа. Након кијавице, не функционишу најбоље разгранати респираторни путеви плућа, па вируси лако могу да се прошире по целом органу. Могућа последица је запаљење плућних алвеола и бронхија. Често је запаљење плућа са јаким кашљем, температуром, као и главобољом и болом у мишићима. У каснијем стадијуму, јавља се и бол у стомаку.

Уколико су после кијавице присутне јаке главобоље, посебно када је врат укочен, то могу бити наговештаји запаљења мождане коре. Ову болест проузрокује бактерија која преко носа доспева у лобањски део мозга. Ослабљени организам након прележаног грипа идеална је подлога за бактерије и вирусе. Висока температура обично се нормализује за пар дана, али често остане да „тиња“ мало изнад 37 степени Целзијуса. Уколико се јави кашаљ и шкрипање у плућима, сасвим је извесно да је дошло до инфекције дисајних путева.

Упоран кашаљ последица је запаљења у горњим дисајним путевима, где бактерије луче велику количину слузи, а епител је, због слабости организма, паралисан и неспособан да је избаци. Осим упорног и слабо продуктивног кашља, карактеристично је и шкрипање у грудима током ноћи. Ови симптоми често су знак да је дошло до развоја бронхитиса, а код неких и до упале плућа.
За „одлепљивање“ слузи из трахеја и бронхија, неки лекари саветују низ секретолитика којих има у слободној продаји. Деци се препоручују сирупи на бази боквице или јагорчевине, повремено инхалирање и велике количине топлих чајева. Инхалирање дисајних путева физиолошким раствором, са евентуалним додатком менте или пантенола, често се примењује ради обезбеђења добре хидратације, повећања дебљине воденог слоја и размекшања и лакшег избацивања слузи. Због тога се саветује конзумирање велике количине течности. Код одраслих ови препарати нису толико ефикасни, па им се препоручују лекови који растварају садржај у дисајним путевима.
Никада не би требало узимати антибиотике на своју руку, већ само антипиретике. Најважније је одлежати грип, најмање пет дана. Међутим, сви пацијенти код којих температура пар дана „не пада“ испод 38 степени Целзијусових и поред примене антипиретика, требало би одмах да се јаве лекару.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa