Планина Цер се налази у северозападном делу Србије, од Београда је удаљена 110 километара, од Шапца 35, а од Лознице 25 километара. Пружа се у правцу северозапад - југоисток и уз Фрушку гору, Славонске и Вршачке планине припада острвским узвишењима некадашњег Панонског мора, масиву Динарида, са врхом Шанчине на висини од 687 метара надморске висине. Сматра се да је име је добила по бројним стаблима врсте дрвета храста цера. Ипак, постоји и друго веровање да је римска богиња Церера, заштитница плодности, жита даровала име западној капији Србије. Наведени подаци лако су доступни и познати широј јавности.
Оно што је можда мање познато је да се Цер налази на миграторном путу птица селица, а да своја станишта имају и три заштићене врсте: сеоски детлић, шумска шева и руски сврачак, као и орао мишар. Поред наведених врста птица на Церу живе лисица, дивља свиња, зец, срна. Планина има изузетно погодна станишта за шареног даждевњака, те ова врста достиже велику бројност. Разноврстан биодиверзитет привлачан је и погодан за тeренска истраживања. На Церу од 2012. године некoлико пута годишње борави група студената ентузијаста. Крајем јула, осам чланова Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ из Новог Сада, били су на Церу како би проучавали флору и фауну планине.
-Цер је биогеографски веома занимљив и налази се на интересантном положају, крајњи северни обод Динарида чији је Цер део и представља биогеографску границу многих врста. Како за планинске врсте које се простиру јужно, за њих је Цер северна граница, али и за низијске врсте из Мачве и Војводине - каже Марко Маричић, члан НИДСБЕ "Јосиф Панчић", координатор херпетолошке секције НИДСБЕ "Јосиф Панчић", студент мастер студија биологије (зоологије) и организатор истраживања на Церу (од 2016. године), и додаје да је за Цер сазнао од колеге са факултета, пореклом Шапчанина, иницијатора истраживања.
-За локалитет сам сазнао од пријатеља Ђорђа, који је први покренуо камп. Осим разноврсног биљног и животињског света, планина је веома приступачна, лако се стиже и погодна је за викенд терене, али и за дуже истраживачке експедиције. Долазимо најмање три пута годишње како бисмо обухватили сваки аспект вегетације биљака, кретања животиња на планини. Чланови Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ су подељени по секцијама, а оне подразумевају интересовање за различите групе организама које истражуjемо, од гмизаваца-водоземаца, преко птица, инсеката, као што су лептири, па до гљива и биљака - наводи Марко и истиче да је географски положај значајан за биодиверзитет.
-Цер је најсевернија тачка распрострањености грчке жабе, која је балкански ендем. Поред тога постоје врсте које нису ендемске, али је ова планина граница ареала. То су на пример планински мрмољци. За оне који мање знају они припадају групи репатих водоземаца и веома подсећају на шарене даждевњаке којих има у великом броју на Церу, а наилазили смо и на црвене. Током овог кампа нисмо проучавали бројност популације, то нам је у плану за наредни камп - појашњава уз осмех млади ентузијаста.
-Цер је био једна од најмање истражених планина пре него што су започета истраживања 2012. године. Сваки податак који сакупимо на терену је од изузетног значаја за процену биодиверзитета, вредности планине нарочито у формирању нове европске еколошке мреже Натура 2000, која за циљ има да обухвати сва значајна подручја за очување станишта одређених врста које се ту налазе. Период вегетације је значајан за ботаничаре и стога је важно да истраживања покрију пролећни, летњи и јесењи аспект. Након сваког кампа податке које смо прикупили сабирамо у извештајима који постају део великог годишњег и они су доступни јавности. Наши чланови имају дозволу Министарства, тако да и оно има увид у наш рад. Многи подаци су прослеђени за вредновање подручја Натура 2000. Мали број подручја може да се похвали тиме да има одлично покривену фаунистику, флористику и фунгију. Цер, нажалост, не спада у групу „срећних“, али је за нас прави научни полигон и драгоценост.
Циљ истраживача је да анимирају академску заједницу, али и јавност како би их упознали са потенцијалима које крије Цер.
- Енергије нам не недостаје и трудимо се да заинтересујемо студенте за теренски рад и да им покажемо колико је важно да прођу тај сегмент, и схвате колико својим истраживањима могу да допринесу. Имамо неколико објављених радова који су представљени на студентским конференцијама. У плану је и израда монографије којом бисмо представили биолошку разноврсност Цера, али за то нам је потребна подршка и финансијска средства. Истраживања која радимо се више не „цене“ у високој науци и због тога је тешко пронаћи некога ко би издвојио време, средства. У претходне две године подржава нас Матица српска и уз њихову помоћ смо овде.
Богата
орнитофауна
-Цер је изузетно занимљива планина када говоримо о птицама. Током лета се крећу грабљивице и већ смо имали „сусрет“ са ретком и угроженом врстом грабљивице, а то је сиви соко. Током пролећних дана активност птица је интензивна и орнитофауна је овде веома разноврсна и погодна за истраживање. Пронашли смо и сиву жуну, за коју није било познато да се гнезди овде. Фотографисали смо је и надам се да ћемо наредне године наставити истраживање - рекао је Тибор Рекецки, студент ветерине. Између мита и стварности
Тројан је у руским и јужнословенским предањима демон или божанство повезано са римским императором Трајаном. У народним причама описан је као биће са три главе, са козјим, или магарећим ушима, које се плаши сунца и креће се само ноћу. Веровало се да дан проводи у свом замку на планини, а да ноћу на коњу јаше до својих драгана. Кад га је једном приликом Сунце стигло на путу, покушао је да се сакрије испод пласта сена, али су волови преврнули пласт, тако да су га Сунчеви зраци спржили. Русија је сматрана Трајановом земљом и постојбином. Са планине Цер потиче легенда о цару Тројану и његових пет кћери – Косани, Ковиљки, Види и Соки, петој није познато име, а по њима су названи градови. Косанин град /на Церу/, Ковиљача, Видин град и Соко град. Остаци војног утврђења Тројановог града из III века сведоче о римској империји, али се цар не може довести у директну везу да митским бићем Тројаном који је вероватно пандан словенском богу Триглаву. Крај лета, сезона бербе грожђа је доба године када је у „пуној снази“. На обронцима Цера некада је узгајана винова лоза, што би могло бити једно од објашњења за Тројана. Постоји и одређена паралела између Тројана и Пана, сина Зевсовог, божанства шума, ловаца и пастира описаног у грчкој митологији.Древна историја
Уз богатство природе, планина је од непроцењиве вредности за историју и културу земље. На обронцима се налазе војна утврђења Тројанов град из III века и Косанин град из IV века, што сведочи о римској доминацији на овдашњим просторима. Манастири Радовашница и Петковица саграђени су током владавине династије Немањић. Испод врха Косаниног града налази се манастир Радовашница (Косаник) задужбина Краља Драгутина, као и манастири Петковица, Криваја. Позната легенда, казује да је из Поцерског села Милошевац чувени српски јунак Милош Обилић који је пред Косовски бој почео да гради манастир Чокешину. Цер је био поприште и чувене битке из Првог светског рата, вођене од 12. до 24. августа 1914. године у оквиру Прве аустоугарске офанзиве на Србију. Завршена је ослобађањем Шапца, чиме је аустроугарска војска дефинитивно напустила Србију.Студија изузетних одлика
На основу Студије заштите Предела изузетних одлика „Планина Цер” коју је израдио Завод за заштиту природе Србије и доставио 1. јула 2019. године Министарству заштите животне средине испуњени су услови за покретање поступка заштите овог природног подручја. Постављањем обавештења јавности на сајту, Министарство заштите животне средине покренуло је поступак заштите природног подручја прве категорије, као Предео изузетних одлика „Планина Цер”. Природно подручје које се предлаже за заштиту налази се у северозападној Србији, на јужном ободу Панонског басена; са запада је омеђено реком Дрином, са југозапада долином реке Јадар, док се са његове северне стране простире Мачва. ПИО „Планина Цер“ административно се налази на територијама градова Лозница и Шабац, на површини од укупно 6259,62 ха. Према структури површина катастарских општина по власништву, површине у ПИО „Планина Цер” су у државној (65,03%), приватној (25,04%), црквеној (12,22%), јавној (0,65%) и друштвеној (0,06%) својини. На заштићеном подручју утврђени су режими заштите II и III степена. Подручје планине Цер је у оквиру еколошки значајног подручја Републике Србије које је према Уредби о еколошкој мрежи идентификовано под редним бр. 31 - „Цер” обухвата просторну целину на којој се налази међународно значајно подручје за птице (РС024ИБА).
М. Ж.
