САВЕТИ СТРУЧЊАКА
ЖИВИНСКИ СТАЈЊАК
Стањак без обзира од које је врсте животиња има велики утицај на стварање структурних агрегата, повећава укупну порозност и поправља водно-ваздушни и топлотни режим земљишта.Уноси се свеж или полузгорео у јесен под дубоко орање. Одмах након изношења на парцелу пожељно је да се заоре да се не би губио амонијак испаравањем.
Живински стајњак је један од врсте стајњака који се може производити на газдинству истина у можда мањој количини али зато има највећи садржај органских материја од свих осталих хранљивих елемената. Многи фактори утичу на квалитет живинског стајњака као што је врста, старост, начин исхране, врста простирке, начин и време чувања ђубрива. Живински стајњак ће имати више хранљивих материја уколико живина једе концетрованију храну.
При најраспрострањенијем начину гајења живине, односно боравком на отвореном на пољу и ноћу у живинарнику, годишње се од кокошака произведе 40 кг, од патака, гасака и ћурки 60 кг стајњака. Свеж живински стајњак садржи 56 % воде, 38 % органске материје, 1,70 % азота, 0,70 % фосфора, 0,75 % калијума, 1,43 % магнезијума.
Унето живинско ђубриво, при повољним временским условима ( влажно и топло земљиште ) брзо се разлаже, након две недеље долази до интезивног разлагања. О овом моменту треба водити рачуна, јер ако се уноси неразложено живинско ђубриво може доћи, услед бурних микробиолошких процеса при разлагању ђубрива, до смањивања приступачног азота у земљишту, који се уграђује у тело микроорганизама. Ослобођени азот у облику НХ3 разложеног живинског ђубрива, за четири недеље подлеже процесу нитрификације и постаје приступачан биљкама. Тако биљка на располагање добија од 30-60% од укупних количина азота, из згорелог живинског ђубрива при повољним земљишним и климатским приликама.
При ђубрењу живинским стајњаком, мора се водити рачуна да се не претера посебно када је суша. Живинским стајњаком се често ђубри поврће али се мора мешати са земљом у односу 1:3 када се уноси у бразду или кућице или ако се прихрањује, раствори се у води 1 кг ђубрива у 10-20 л воде.
Живински стајњак је један од врсте стајњака који се може производити на газдинству истина у можда мањој количини али зато има највећи садржај органских материја од свих осталих хранљивих елемената. Многи фактори утичу на квалитет живинског стајњака као што је врста, старост, начин исхране, врста простирке, начин и време чувања ђубрива. Живински стајњак ће имати више хранљивих материја уколико живина једе концетрованију храну.
При најраспрострањенијем начину гајења живине, односно боравком на отвореном на пољу и ноћу у живинарнику, годишње се од кокошака произведе 40 кг, од патака, гасака и ћурки 60 кг стајњака. Свеж живински стајњак садржи 56 % воде, 38 % органске материје, 1,70 % азота, 0,70 % фосфора, 0,75 % калијума, 1,43 % магнезијума.
Унето живинско ђубриво, при повољним временским условима ( влажно и топло земљиште ) брзо се разлаже, након две недеље долази до интезивног разлагања. О овом моменту треба водити рачуна, јер ако се уноси неразложено живинско ђубриво може доћи, услед бурних микробиолошких процеса при разлагању ђубрива, до смањивања приступачног азота у земљишту, који се уграђује у тело микроорганизама. Ослобођени азот у облику НХ3 разложеног живинског ђубрива, за четири недеље подлеже процесу нитрификације и постаје приступачан биљкама. Тако биљка на располагање добија од 30-60% од укупних количина азота, из згорелог живинског ђубрива при повољним земљишним и климатским приликама.
При ђубрењу живинским стајњаком, мора се водити рачуна да се не претера посебно када је суша. Живинским стајњаком се често ђубри поврће али се мора мешати са земљом у односу 1:3 када се уноси у бразду или кућице или ако се прихрањује, раствори се у води 1 кг ђубрива у 10-20 л воде.
Дипл.инж. Светлана Златарић
Најновији број
18. април 2024.
