КСЕНИЈА ОПАНКОВИЋ, РЕПРЕЗЕНТАТИВКА СРБИЈЕ
Тренингом до сна
Поникла је и стасава у Шапцу, на домаћој сцени наступа у дресу београдског ПАРТИЗАНА, опрема са којом је заменила ону са грбом Атлетског клуба ЦЕР, а сада већ редовно, већи део лета је заузета наступима на међународним борилиштима, тамо где уз име такмаца не стоји клупско, већ национално обележје. КСЕНИЈА ОПАНКОВИЋ, бацачица копља из Шапца, репрезентативка Србије, једна је од оних на коју савез и национални капитен гледају као перспективу која ће Србију позиционирати високо на најважнијим међународним такмичењима у будућности. Сада је млађа јуниорка, бори се и против старијих, док смело сања како учествује у дефилеу на отварању неких наредних Олимпијских игара.
-Игре су сан сваког спортисте. Не желим да се у овим годинама оптерећујем тим, али желим и верујем, што је предуслов остваривања било којег сна. Сада је важно да посвећено радим, тренирам, заслужим прилику, а онда је „уграбим“. Тренутно сам фокусирана на Балканијаду, где циљам медаљу и Европско првенство наредне године – истиче Ксенија на почетку наше приче.
Отац је био атлетичар, сестра Симона је такође „поданик“ краљице спортова, те и за њу древни спорт беше одабир.
-Тата је својим спортским искуствима усадио у мене жељу да покушам. Ипак, никада није инсистирао да радим нешто што не желим. Отишла сам на тренинг, допало ми се и ту сам остала.
Шта је драж атлетике која је издваја од других спортова?
- Индивидуални спорт, успеси и неуспеси су само твоји, резултат је одређен само сопственим радом, не може да се скрива иза других, нити други могу да успоравају. Најтачнија су мерила успеха, принципи спорта онемогућавају фаворизовање било кога ко то не заслужује. Постоји норма за такмичење, ко је оствари, наступа, нема процена, одлука било кога другог. Изражена солидарност, ривалке искрено бодре једна другу. То је као кодекс који нигде није записан, али га свако искрено поштује. Ко је у атлетици разуме колико је неопходно љубави. Више од 300 тренинга одрадимо напољу, временски услови су небитни, реквизити су скупи и само огромна посећености и прврженост омогућавају да се истраје и успе у нашем спорту.
Каријеру је Ксенија започела као тркачица, имала запажене резултате. Бацачке дисциплине је најпре осетила у бацању вортекса, а временом се искристалисало копље као идеално за њене карактеристике.
- Један искунио тренер из Новог Сада је у покретима, грађи видео да бих могла бар да покушам са бацањем копља. У бацачким дисциплинама је, такође, нешто мања конкуренција и већ од првих покушаја сам себе видела ту. Још увек на домаћим такмичењима наступам у штафети, некада у вишебоју, али је свакако копље примарни реквизит.
Недавно је у Бакуу, на Европском олимпијском фестивалу младих Опанковићева освојила осмо место и по резултату била трећи атлетски представник Србије.
- Временом сам научила да победим трему на домаћој сцени, али је ЕЈОФ једно ново искуство где ми није било свеједно. Велики стадион, солидна посета, конкуренција јака. Ипак, да није било доброг резултата, можда сада не бих говорила о Азербејџану, овако је то сјајна успомена где сваки детаљ има вредност.
Која је, за тебе, примарна детерминанта успеха на такмичењима?
- У бацању копља, сваки покушај обједињује снагу, технику, брзину, у било којем од тих делова да подбациш, хитац је неуспешан. Ипак, најважнија је психичка припрема. Отац ме је научио да увек будем задовољна ако знам да сам пружила максимум и да увек постоји друга шанса Када узмем копље, не чујем друге звукове, не видим околину, само залетиште и терен. Много тога одреди први покушај, када је он добар, све је касније лакше.
Постоји ли посебна припрема, ван тренинга, за такмичења.
-У овом узрасту, само више одмора. Касније постоје другачији режими исхране, али то на професионалном нивоу. Став, како родитеља, тако и тренера је да у периоду раста и развоја нема потребе за ма каквим рестрикцијама и једино је битан квалитетан сан и одмор, наравно, уз тренинг.
Важна одредница успеха код Ксенија Опанковић, како истиче је и организација времена за учење и тренинг.
-Ту је мајка најзаслужнија. Задовољна сам како напредујем, оцене су добре, тренинге не пропуштам и нема потреба да нечему дајем приоритет.
Најбитнији резултати
Најзначајнији резултати Ксеније Опанковић су две титуле шампиона на Зимском првенству у бацачким дисциплинама за јуниорке, друго место у конкуренцији млађих јуниорки и јуниорско сребро недавно у Митровици. Уз то, са такмичења у Мајану је донела две медаље, друго место у бацању вортекса и бронзу међу бацачицама копља.
-Уз ЕЈОФ, увек издвајам један Митинг пријатељства у Митровици када сам копље бацила први пут преко 50 метара, као и Екипно у Новом саду у априлу када сам испунила норму за Азербејџан.
Заједно са оцем Жиком, Ксенија је у клубу и са сестром Симоном која је посвећена трчању, дисциплинама 400 метара, 400 препоне, такође је репрезентативка и рекордерка Србије.
-Игре су сан сваког спортисте. Не желим да се у овим годинама оптерећујем тим, али желим и верујем, што је предуслов остваривања било којег сна. Сада је важно да посвећено радим, тренирам, заслужим прилику, а онда је „уграбим“. Тренутно сам фокусирана на Балканијаду, где циљам медаљу и Европско првенство наредне године – истиче Ксенија на почетку наше приче.
Отац је био атлетичар, сестра Симона је такође „поданик“ краљице спортова, те и за њу древни спорт беше одабир.
-Тата је својим спортским искуствима усадио у мене жељу да покушам. Ипак, никада није инсистирао да радим нешто што не желим. Отишла сам на тренинг, допало ми се и ту сам остала.
Шта је драж атлетике која је издваја од других спортова?
- Индивидуални спорт, успеси и неуспеси су само твоји, резултат је одређен само сопственим радом, не може да се скрива иза других, нити други могу да успоравају. Најтачнија су мерила успеха, принципи спорта онемогућавају фаворизовање било кога ко то не заслужује. Постоји норма за такмичење, ко је оствари, наступа, нема процена, одлука било кога другог. Изражена солидарност, ривалке искрено бодре једна другу. То је као кодекс који нигде није записан, али га свако искрено поштује. Ко је у атлетици разуме колико је неопходно љубави. Више од 300 тренинга одрадимо напољу, временски услови су небитни, реквизити су скупи и само огромна посећености и прврженост омогућавају да се истраје и успе у нашем спорту.
Каријеру је Ксенија започела као тркачица, имала запажене резултате. Бацачке дисциплине је најпре осетила у бацању вортекса, а временом се искристалисало копље као идеално за њене карактеристике.
- Један искунио тренер из Новог Сада је у покретима, грађи видео да бих могла бар да покушам са бацањем копља. У бацачким дисциплинама је, такође, нешто мања конкуренција и већ од првих покушаја сам себе видела ту. Још увек на домаћим такмичењима наступам у штафети, некада у вишебоју, али је свакако копље примарни реквизит.
Недавно је у Бакуу, на Европском олимпијском фестивалу младих Опанковићева освојила осмо место и по резултату била трећи атлетски представник Србије.
- Временом сам научила да победим трему на домаћој сцени, али је ЕЈОФ једно ново искуство где ми није било свеједно. Велики стадион, солидна посета, конкуренција јака. Ипак, да није било доброг резултата, можда сада не бих говорила о Азербејџану, овако је то сјајна успомена где сваки детаљ има вредност.
Која је, за тебе, примарна детерминанта успеха на такмичењима?
- У бацању копља, сваки покушај обједињује снагу, технику, брзину, у било којем од тих делова да подбациш, хитац је неуспешан. Ипак, најважнија је психичка припрема. Отац ме је научио да увек будем задовољна ако знам да сам пружила максимум и да увек постоји друга шанса Када узмем копље, не чујем друге звукове, не видим околину, само залетиште и терен. Много тога одреди први покушај, када је он добар, све је касније лакше.
Постоји ли посебна припрема, ван тренинга, за такмичења.
-У овом узрасту, само више одмора. Касније постоје другачији режими исхране, али то на професионалном нивоу. Став, како родитеља, тако и тренера је да у периоду раста и развоја нема потребе за ма каквим рестрикцијама и једино је битан квалитетан сан и одмор, наравно, уз тренинг.
Важна одредница успеха код Ксенија Опанковић, како истиче је и организација времена за учење и тренинг.
-Ту је мајка најзаслужнија. Задовољна сам како напредујем, оцене су добре, тренинге не пропуштам и нема потреба да нечему дајем приоритет.
Најзначајнији резултати Ксеније Опанковић су две титуле шампиона на Зимском првенству у бацачким дисциплинама за јуниорке, друго место у конкуренцији млађих јуниорки и јуниорско сребро недавно у Митровици. Уз то, са такмичења у Мајану је донела две медаље, друго место у бацању вортекса и бронзу међу бацачицама копља.
-Уз ЕЈОФ, увек издвајам један Митинг пријатељства у Митровици када сам копље бацила први пут преко 50 метара, као и Екипно у Новом саду у априлу када сам испунила норму за Азербејџан.
Заједно са оцем Жиком, Ксенија је у клубу и са сестром Симоном која је посвећена трчању, дисциплинама 400 метара, 400 препоне, такође је репрезентативка и рекордерка Србије.
Д. Б.
Најновији број
18. април 2024.
