ДАН ОПШТИНЕ КОЦЕЉЕВА У ЗНАКУ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА
180 година постојања
У понедељак, на Преображење Господње, општина Коцељева обележила је свој дан и прославила јубилеј вредан поштовања, 180 година постојања. Август 19. се као Дан општине слави од 2007, уместо 23. септембра Дана ослобођења у Другом светском рату.
Поводом Дана општине у Дому културе одржана је свечана академија на којој је о преображају ове вароши и њених села говорио председник Душан Илинчић који је истакао да су у претходном периоду, захваљујући добром планирању и јасно дефинисаним приоритетима, уз подршку државе, створени бољи животни стандарди за све становнике општине.
–Доста се урадило на путној инфраструктури. Асфалтирани су путеви. Напоменућу неке као што је део општинског пута Брдарица-Свилеува, километар пута према школи у Градојевићу, реконструсана Душанова улица, километар пута у Бресници асфалтиран, отпочети радови на реконструкцији пута другог А реда од Коцељеве према Доњем Црниљеву у дужини од шест километара и важна деоница од Коцељеве према Свилеуви је такође завршена. Асфалтирана су три нова километра, укупно 12 км са претходно урађених девет- изјавио је Илинчић.
Он се, између осталог, осврнуо и на улагања у области електро-снабдевања, посебно у руралним подручјима општине, на обнову јавних објеката, као и на коцељевачку привреду, оцењујући да је све јача али и захтевнија у инфраструктурном смислу.
Према његовим речима интензивиране су активности и у области водо-снабдевања. Осим улагања у постојећи систем општина Коцељева, иако то првобитно није било предвиђено, постала је члан радне групе водосистема Стубо-Ровни Ваљево.
–Успели смо да уђемо у планирање и пројектовање магистралног цевовода за снабдевање Коцељеве водом из те фабрике воде. Коцељева ће у наредном периоду, захваљујући господину Верољубу Матићу, моћи да рачуна на воду из бране Стубо-Ровни, што је, морамо признати, не мала ствар за Коцељеву, њене грађане, привреду и све субјекте којима је вода неопходна- истакао је председник ове општине.
О овој теми је у свом обраћању поводом Дана општине Коцељева говорио и њен некадашњи председник, а данас председник Скупштине општине и народни посланик у републичком парламенту Верољуб Матић.
- Креће поступак водоснабдевања из акумулације Стубо-Ровни где нисмо били предвиђени у почетној фази да се додатно снабдевамо водом. Влада Републике Србије и председник су схватили шта значи потреба једне територије за здравом, пијаћом водом и ми крећемо у поступак да у наредном периоду будемо на овом систему. Ми за сада имамо добру, квалитетну воду и довољне количине за цео систем. И данас радимо на побољшању водосистема, копамо и правимо нове резервоаре да бисмо повећали постојећи капацитет. То је можда највећа ствар коју је ова општина и ово руководство урадило за неки будући период, за нова времена- сматра Матић.
Ова локална самоуправа ће, према речима руководства, у наредном периоду између осталог радити и на изградњи пречистача комуналних отпадних вода, јер као и већина других градова и општина, нема решено питање а досадашња пракса није добра ни за грађане ове али ни других општина, низводно низ Тамнаву. Ова озбиљна инвестиција, која не може бити реализована без подршке државе, биће један од првих приоритета у области инфраструктурних улагања.
Матић је оценио да је најављена изградња бране у горњем току Тамнаве капитално дело и подсетио да је реч о државном пројекту чији је циљ спречавање поплава и у оквиру којег ће бити акумулирана одређена количина воде која ће цевоводима стизати до ораница.
По мишљењу многих житеља ове општине у последњих 15-ак година у Коцељеви је евидентан највећи напредак. Говорећи о томе народни посланик је рекао да за деценију и по није промењен прилаз политици развоја те да је изабран добар, развојни пут. Он је подсетио и на огромну подршку државе на том путу, истичући да су, захваљујући председнику државе Александру Вучићу и директорима ЈП Путеви Србије и Србија воде Зорану Дробњаку и Горану Пузовићу, кроз инфраструктурне пројекте у коцељевачку општину инвестиране милијарде динара.
–Инфраструктуру развијамо на специфичан начин и идемо у два смера. Ова општина је са разуђеним типовима насеља, са брежуљкастим теренима и није згодно урадити километре путева, електро и водоводне мреже. Ипак, успели смо да урадимо много тога и сматрамо да треба да омогућимо нашим сељацима да имају ту врсту стандарда и комодитета готово као и у Коцељеви. То је наш посао а задатак пољопривредника је да развијају сопствени бизнис. Други смер у развоју инфраструктуре подређен је развоју привреде која не треба да се развија само у седишту општине, већ и у околним насељима, јер једино на тај начин можемо задржати становништво- сматра Матић и додаје да у наредном периоду ова општина очекује нова привредна улагања у оквиру реинвестирања постојеће привреде, али и привлачења нових инвестиција.
Председник Скупштине општине Коцељева је на крају свог обраћања поручио да је приоритет над приоритетима повећање наталитета.
–Размишљам како ће Коцељева изгледати за 20 година, када буде славила 200 година постојања. Знате шта је најбитније? Имати више деце. Све можемо да урадимо али, ако немамо више деце онда мислим да ћемо падати, а не напредовати. Зато треба да обезбедимо услове да те младе породице могу од свог рада да живе и имају пристојан стандард. Само на тај начин можемо рачунати на већи број деце- закључио је Матић.
НАЈПОЗНАТИЈИ
ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ
У 180 година дугој историји коцељевачке општине смењивали су се бројни председници. Једни су били више, други мање успешни, али је до данашњих времена најпознатији остао књижевник Јанко Веселиновић који је у тамнавском крају најпре био учитељ у Свилеуви и Коцељеви. Марта 1889. године изабран је за председника и на тој дужности је остао до септембра 1890. Људи овог краја су на њега оставили снажан утисак те их је трајно забележио у својим најпознатијим приповеткама. Данас његово име носи библиотека коцељевачка а својевремено су се у овој вароши одржавали и “Јанкови дани”.
Деведесетих година 19.века, у време када се у Коцељеви налазио Јанко Веселиновић, она почиње да прима обележје варошице. Имала је школу, цркву, општину, три кафане, три трговине са разноврсном робом, две опанчарске и исто толико ковачких радњи.
УКРАТКО О ИСТОРИЈИ
ДУГОЈ 180 ГОДИНА
Првог маја 1839-е године, после великих административних промена у Србији, село Коцељева је по први пут у историји свог постојања, заједно са селом Бресница, добило статус Општине са Примиритељним судом, који је у континуитету задржала до данас. У време Првог светског рата, народ Коцељеве делио је судбину осталих делова Србије. Велике битке, Церска и Колубарска, вођене су у непосредној близини њене територије, а у њима су бројно учествовали и становници тамнавског краја. Из села Драгиње, Степа Степановић, командант Друге армије, руководио је Церском битком.
На брду Жућак, изнад Коцељеве, вођена је битка између наших и непријатељских снага, а налазећи се близу фронта, становници околних места вукли су топове на Цер и довлачили рањенике у Драгиње и Коцељеву. У периоду између два светска рата Коцељева се још више развијала, а њен живот постајао је интензивнији и разноврснији. Године 1924, краљевим указом, добила је статус варошице.
Од 1960. године општина се увећала за још 11 села и у том саставу остаје до данас. Садашњу територију чини 17 насеља: Коцељева, Свилеува, Баталаге, Зукве, Дружетић, Бресница, Суботица, Мали Бошњак, Драгиње, Брдарица, Љутице, Каменица, Голочело, Ћуковине, Градојевић, Галовић и Доње Црниљево.
До доношења Статута општине 1974-е године Коцељева се звала Коцељево, а потом јој се враћа њен изворни назив, како се и звала све до краја Другог светског рата.
Поводом Дана општине у Дому културе одржана је свечана академија на којој је о преображају ове вароши и њених села говорио председник Душан Илинчић који је истакао да су у претходном периоду, захваљујући добром планирању и јасно дефинисаним приоритетима, уз подршку државе, створени бољи животни стандарди за све становнике општине.
–Доста се урадило на путној инфраструктури. Асфалтирани су путеви. Напоменућу неке као што је део општинског пута Брдарица-Свилеува, километар пута према школи у Градојевићу, реконструсана Душанова улица, километар пута у Бресници асфалтиран, отпочети радови на реконструкцији пута другог А реда од Коцељеве према Доњем Црниљеву у дужини од шест километара и важна деоница од Коцељеве према Свилеуви је такође завршена. Асфалтирана су три нова километра, укупно 12 км са претходно урађених девет- изјавио је Илинчић.
Он се, између осталог, осврнуо и на улагања у области електро-снабдевања, посебно у руралним подручјима општине, на обнову јавних објеката, као и на коцељевачку привреду, оцењујући да је све јача али и захтевнија у инфраструктурном смислу.
Према његовим речима интензивиране су активности и у области водо-снабдевања. Осим улагања у постојећи систем општина Коцељева, иако то првобитно није било предвиђено, постала је члан радне групе водосистема Стубо-Ровни Ваљево.
–Успели смо да уђемо у планирање и пројектовање магистралног цевовода за снабдевање Коцељеве водом из те фабрике воде. Коцељева ће у наредном периоду, захваљујући господину Верољубу Матићу, моћи да рачуна на воду из бране Стубо-Ровни, што је, морамо признати, не мала ствар за Коцељеву, њене грађане, привреду и све субјекте којима је вода неопходна- истакао је председник ове општине.
О овој теми је у свом обраћању поводом Дана општине Коцељева говорио и њен некадашњи председник, а данас председник Скупштине општине и народни посланик у републичком парламенту Верољуб Матић.
- Креће поступак водоснабдевања из акумулације Стубо-Ровни где нисмо били предвиђени у почетној фази да се додатно снабдевамо водом. Влада Републике Србије и председник су схватили шта значи потреба једне територије за здравом, пијаћом водом и ми крећемо у поступак да у наредном периоду будемо на овом систему. Ми за сада имамо добру, квалитетну воду и довољне количине за цео систем. И данас радимо на побољшању водосистема, копамо и правимо нове резервоаре да бисмо повећали постојећи капацитет. То је можда највећа ствар коју је ова општина и ово руководство урадило за неки будући период, за нова времена- сматра Матић.
Ова локална самоуправа ће, према речима руководства, у наредном периоду између осталог радити и на изградњи пречистача комуналних отпадних вода, јер као и већина других градова и општина, нема решено питање а досадашња пракса није добра ни за грађане ове али ни других општина, низводно низ Тамнаву. Ова озбиљна инвестиција, која не може бити реализована без подршке државе, биће један од првих приоритета у области инфраструктурних улагања.
Матић је оценио да је најављена изградња бране у горњем току Тамнаве капитално дело и подсетио да је реч о државном пројекту чији је циљ спречавање поплава и у оквиру којег ће бити акумулирана одређена количина воде која ће цевоводима стизати до ораница.
По мишљењу многих житеља ове општине у последњих 15-ак година у Коцељеви је евидентан највећи напредак. Говорећи о томе народни посланик је рекао да за деценију и по није промењен прилаз политици развоја те да је изабран добар, развојни пут. Он је подсетио и на огромну подршку државе на том путу, истичући да су, захваљујући председнику државе Александру Вучићу и директорима ЈП Путеви Србије и Србија воде Зорану Дробњаку и Горану Пузовићу, кроз инфраструктурне пројекте у коцељевачку општину инвестиране милијарде динара.
–Инфраструктуру развијамо на специфичан начин и идемо у два смера. Ова општина је са разуђеним типовима насеља, са брежуљкастим теренима и није згодно урадити километре путева, електро и водоводне мреже. Ипак, успели смо да урадимо много тога и сматрамо да треба да омогућимо нашим сељацима да имају ту врсту стандарда и комодитета готово као и у Коцељеви. То је наш посао а задатак пољопривредника је да развијају сопствени бизнис. Други смер у развоју инфраструктуре подређен је развоју привреде која не треба да се развија само у седишту општине, већ и у околним насељима, јер једино на тај начин можемо задржати становништво- сматра Матић и додаје да у наредном периоду ова општина очекује нова привредна улагања у оквиру реинвестирања постојеће привреде, али и привлачења нових инвестиција.
Председник Скупштине општине Коцељева је на крају свог обраћања поручио да је приоритет над приоритетима повећање наталитета.
–Размишљам како ће Коцељева изгледати за 20 година, када буде славила 200 година постојања. Знате шта је најбитније? Имати више деце. Све можемо да урадимо али, ако немамо више деце онда мислим да ћемо падати, а не напредовати. Зато треба да обезбедимо услове да те младе породице могу од свог рада да живе и имају пристојан стандард. Само на тај начин можемо рачунати на већи број деце- закључио је Матић.
НАЈПОЗНАТИЈИ
ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ
У 180 година дугој историји коцељевачке општине смењивали су се бројни председници. Једни су били више, други мање успешни, али је до данашњих времена најпознатији остао књижевник Јанко Веселиновић који је у тамнавском крају најпре био учитељ у Свилеуви и Коцељеви. Марта 1889. године изабран је за председника и на тој дужности је остао до септембра 1890. Људи овог краја су на њега оставили снажан утисак те их је трајно забележио у својим најпознатијим приповеткама. Данас његово име носи библиотека коцељевачка а својевремено су се у овој вароши одржавали и “Јанкови дани”.
Деведесетих година 19.века, у време када се у Коцељеви налазио Јанко Веселиновић, она почиње да прима обележје варошице. Имала је школу, цркву, општину, три кафане, три трговине са разноврсном робом, две опанчарске и исто толико ковачких радњи.
УКРАТКО О ИСТОРИЈИ
ДУГОЈ 180 ГОДИНА
Првог маја 1839-е године, после великих административних промена у Србији, село Коцељева је по први пут у историји свог постојања, заједно са селом Бресница, добило статус Општине са Примиритељним судом, који је у континуитету задржала до данас. У време Првог светског рата, народ Коцељеве делио је судбину осталих делова Србије. Велике битке, Церска и Колубарска, вођене су у непосредној близини њене територије, а у њима су бројно учествовали и становници тамнавског краја. Из села Драгиње, Степа Степановић, командант Друге армије, руководио је Церском битком.
На брду Жућак, изнад Коцељеве, вођена је битка између наших и непријатељских снага, а налазећи се близу фронта, становници околних места вукли су топове на Цер и довлачили рањенике у Драгиње и Коцељеву. У периоду између два светска рата Коцељева се још више развијала, а њен живот постајао је интензивнији и разноврснији. Године 1924, краљевим указом, добила је статус варошице.
Од 1960. године општина се увећала за још 11 села и у том саставу остаје до данас. Садашњу територију чини 17 насеља: Коцељева, Свилеува, Баталаге, Зукве, Дружетић, Бресница, Суботица, Мали Бошњак, Драгиње, Брдарица, Љутице, Каменица, Голочело, Ћуковине, Градојевић, Галовић и Доње Црниљево.
До доношења Статута општине 1974-е године Коцељева се звала Коцељево, а потом јој се враћа њен изворни назив, како се и звала све до краја Другог светског рата.
Весна Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
