Инфо

22. август 2019.22. авг 2019.
Волим игру између живота и уметности
ПРИЧА О МР БРАНИСЛАВУ НИКОЛИЋУ

Волим игру између живота и уметности

Бранислав Николић дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку сликарства, 1996. године. Магистрирао је на академији Dutch Art Institute, Еншеде, Холандија, 2001. Магистрирао на Академији уметности у Новом Саду, 2002. Члан је УЛУС-а од 1995. године. Селектор је Јаловичке ликовне колоније од 2002. године. Бави се скулптуром, сликарством, дизајном и кустоским радом. Живи у Београду.
Магистар сликарства Бранислав Николић рођен је у Шапцу, 11. јуна 1970. године. Иако на прагу педесете, „вечити дечак“ и даље је младолик. Реч је о озбиљном и светски признатом уметнику.
Прича о Брани има два почетка. Први је када је, следећи очев пример (Душан Николић Сима), одлучио да пoстане сликар. Одрастао је у атељеу, а сликарство је било „средњи пут између српског и математике“. На опредељење првог почетка умногоме је допринела Јаловичка ликовна колонија, где је, са оцем, почео да долази као дечак од десетак година. Логичан след биле су студије сликарства у Новом Саду, после којих је уписао постдиломске у Холандији, „земљи слободе“, како је зове. Тамо се догодио други почетак.
- У Холандији сам се потпуно ослободио. Није да ме је неко овде присиљавао да сликам, али је скулптура била моја тајна љубав. У Холандији нисам желео да проводим време у атељу, док се живот догађао напољу, у другој земљи и другој култури коју сам хтео да упознам. Купио сам бицикл и, возајући га, проналазио разне занимљиве ствари, које људи остављају на улицама. Почео сам, уз подршку професора, да радим скулптуре од дрвета. У те две године, колико сам остао, пронашао сам себе и свој пут.
У „земљи ветрењача“ много је тога научио, а хтео је све да проба. Први пут се, крајем деведесетих, сусрео са компјутером, савладао фотографију, научио како се штампају принтови, монтира видео, похађао радионице за дрво, метал, керамику... „Закачио се“ за скулптуру, али није заборавио своју прву љубав.
- И даље сликам кроз скулптуру. Правим колаже од материјала који пронађем, композиције у три димензије. За мене је то 3Д слика. Дводимензионална слика ми је превише апстрактна, а тродимензионална заузима простор у коме се налазимо, стварнија ми је, некако „телеснија“. Настојим да скулптура не буде само лепа, него да има и неко друго значење и сврху.
Прва „наменска“ скулптура била је бина коју је радио у Финској, минималистичка, кубус 3 са 3 метра, висине 90 центиметара, коцка од разнобојног пронађеног материјала. Замишљена као бина на којој уметници могу да наступају, била је то прва скулптура која је требало да има употребну намену. Тамо се, у Финској, родила идеја за киоск.
- Урадио сам један киоск од дрвета у центру Београда, у Кнез Михајловој, који није имао ни прозоре ни врата. Била је то моја реакција на киоске који су ницали као печурке крајем деведесетих у целој земљи. Занимљиво је било како су људи реаговали, неки су се бунили, не схватајући да то није обичан киоск. Управо је то оно што ме занима – перцепција да ли је то стварни живот, или скулптура, јер волим игру између стварног живота и уметности и настојим да разбијем ту границу. У неким радовима сам успео у томе.
Његов најзначајнији рад је „Секундарна архитектура“, у сарадњи са Ромом, Бобаном Младеновићем, у оквиру великог пројекта Урбан инкубатор, Гете института. Аутентична ромска кућа из „Картон-насеља“ репрезентативни је пример социјалне скулптуре.
- Тај процес је био невероватно искуство. Све време сам се бавио архитектуром у скулптури, архитектонским облицима који немају функцију и питао се како да направим кућу као архетип архитектуре, а да то не буде банално. После десетогодишњег размишљања, схватио сам да не морам ништа да измишљам, да постоје људи који већ живе у таквим кућама. Нашао сам Бобана који свима гради куће у насељу изван Београда и ангажовао га. Кућу смо, са све тражењем материјала, направили за три дана.
То је био велики бум. Добио је Награду Салона архитектуре за експеримент и Награду публике на Меморијалу Надежда Петровић у Чачку. Имао је и изложбу у Салону музеја савремене уметности.
Значајно је поменути Landscape Revisited пројекат у Словачкој. Увеличан цртеж ватре, Брана је поставио на поље дуго 220 метара, а 80 широко. Са суседног брда изледао је као „огромна ватра изнад села“. Тај пројекат отворио му је врата за „Мунк-150“, који је рађен у Норвешкој, поводом 150 година од рођења Едварда Мунка.
- Направили смо слику која је била 70 метара дугачка и 50 широка. Људи су ушли у цртеж и направили врисак за природу, пошто је Мунк чуо тај врисак увек када је био у природи, као неко ко је био еколошки освешћен. То је било фантастично искуство. Радили смо са 50 волонтера, хеликоптером, тв екипом... Било је 4.000 људи. Незаборавно.
Брана ради у Заводу за уџбенике као ликовни уредник. Иако је на докторским студијама и логично би било да се нађе за катедром факултета, не види себе у педагошком раду. Он је, пре свега, уметник.
- Мене педагошки рад исцрпљује, посебно у средњој школи, где највише енергије оде на то да смириш ученике. Нисам тај пандурски тип. Можда би на Академији било другачије, али нисам сигуран. Не волим институције које имају везе са уметношћу. Волим свој посао, радим са људима, ангажујем илустраторе, дизајнере, фотографе и усмеравам их.
Данас је права реткост бити остварен и на пословном, и емотивном пољу. Брани то успева. У браку са супругом Јасмином добио је троје деце, Саву, Срну и Сокола. Јасмина је такође Шапчанка, по струци архитекта, што је сродно и допуњујуће.
- Помажемо једно другом. Кад мени треба технички цртеж, она га нацрта, а ја нешто технички одрадим за њу, или се просто консултујемо. Осамнаест година смо у браку. Најстарији син Сава, рођен је истог дана кад и ја. Овог лета је код тетке у Немачкој, иначе не би пропустио Јаловичку ликовну колонију. Неће да буде уметник, срећом, занима га социологија, политика, наука, етнологија... Срна има девет и по, а Соко шест и по година.
Када би поново бирао, изабрао би исто. Не зна ништа боље да ради. То је он.
Иако је међу малобројнима из класе који се баве савременом уметношћу, каже да би човек требало да ради оно што жели. Љубав и истинска тежња непогрешиво воде човека на његово место.
- Што желиш то и ради, јер најбоље радиш оно што желиш.
САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ И ПРОЈЕКТИ
2018. Te Huur (са Jesse Siegel-ом), Edition Populaire, Антверпен, Белгија; 2017. Обичан дан, галерија Културног центра, Шабац; 2016 Superstructure, салон Музеја савремене уметности, Београд; Airlab Spring Exhibition, (са Су Томесен), галерија Зета, Тирана, Албанија; 2015. Градска огледала, галерија Степениште, Шуматовачка, Београд; Џунгла, сладолед и тачке, галерија Прототип, Београд; 2013. Секундарна архитектура, Урбан инкубатор, галерија Магацин, Београд; 2012. Увек може боље, Галерија 73, Београд; 2011. Београдски стубови, галерија Дома омладине, Београд; … твоји цртежи су као оне Теслине линије поред мог пејзажа! (са Селманом Тртовцем), КЦ Град, Београ; 2010. Visa to Transit (са Иваном Грубановом и Николом Марковићем), галерија Култер, Амстердам, Холандија; Слике цртежи и колачи, галерија Сопот Слике, цртежи и колажи (са Александром Димитријевићем), Нова галерија, Београд; 2008. Слике, цртежи и колажи, галерија Културног центра, Горњи Милановац; 2007. Објекти, слике, АЦ Брајић, Шабац; 2002. Дневници 98–02, галерија Златно око, Нови Сад; 2001. Collection/Asia, галерија Фастартс, Турку, Финска; 1999. INVISIBLE, галерија СКЦ-а, Београд; Collection 98–99, AKI2, Еншеде, Холандија; 1998. Десет великих слика, зграда старе Обнове, Шабац; Десет великих слика, галерија СКЦ-а, Београд, Србија; 1996. Радови на папиру (са Слободаном Пеладићем), Нова галерија, Шабац; Флаша, галерија Трибине младих, Нови Сад; 1995. Слике, галерија Пинки, Земун 1994. Мала пролећна изложба, галерија Хол, Нови Сад; 1993. Колажи на зиду, Камичак, Шабац.

СЕКУНДАРНА
АРХИТЕКТУРА
„Кућа у галерији представља естетски објекат, али људи су шокирани кад виде како то изгледа када први пут уђу унутра. Роми живе од данас до сутра. То је потпуно другачија култура од наше. Њих материјалне ствари не интересују, само слобода. Начин на који они живе нама је несхватљив, али, када би била некаква катаклизма великих размера, ја бих са породицом побегао код Бобана. Они знају како да преживе. Увек се снађу. Кад треба да се преселе, једноставно изађу из куће и оду. Ништа не понесу. Направе је на другом месту. Наравно, има то и другу страну. Слобода има своју цену“.

ГРУПНЕ ИЗЛОЖБЕ
2019. Српске лепе уметности 2, Оставинска галерија, Београд Моја умјетност је моја стварност, МСУВ, Нови Сад Hellfire, галерија Дрина, Београд; 2018. Моја умјетност је моја стварност, Мали салон ММСУ, Ријека, Хрватска Color Lucida, галерија Српског културног центра, Париз, Француска; Black and White, and Re(a)d All Over, Galleria Huuto Jätkäsaari, Хелсинки, Финска; In Another Place, Терминал уметнички и музички фестивал, галерија KЦ Лаза Kостић, Сомбор; Voyage: Путовање кроз савремену српску уметност, China Art Museum, Шангај, Kина; 2017. Art Encounters, Темишвар, Румунија; Universallowed, Turnul Fabricii de Baterii, Темишвар, Румунија; Унутарње миграције, галерија Поола, Пула, Хрватска; ОМI Аrt Residency, Гент, Њујорк, САД Plat-Forms, Планета, Њујорк, САД; Унутарње миграције, национални музеј Црне Горе, галерија Атеље Дадо, Цетиње, Црна Гора; Еквилибријум, Лука Београд, Београд, Србија; 2016. TICA Airlab 2016 Exhibition, галерија Миза, Тирана, Албанија; Братство и јединство, У знак дерегулације, галерија Das Haus der Architektur, Грац, Аустрија; Teatri i Gjelbërimit, галерија ФАБ, Тирана, Албанија; Унутарње миграције, галерија Дуплекс, Сарајево, БиХ; 2015. Констелација, Српски културни центар, Париз, Француска; Local Municipalitie, галерија Висуал контакт, Орадеа, Румунија; Pop Up 19, Осијек, Хрватска; Афирмација, 37. Салон архитектуре, Музеј примењених уметности, Београд; 2014. Ко то тамо пева, 27.Меморијал Надежде Петровић, Чачак; Пинг Понг, нова уметност у амбасадама, Америчка резиденција, Београд; 2013. Од-до, галерија Магацин, Београд Scream from Nature (са Lise Wulff), хепенинг, Much 150 Celebration, Осло, Норвешка; 34. и 35. сазив ЈЛК, галерија Трећи Београд, Београд; 34. сазив уметничке колоније Ечка, Савремена галерија Зрењанин; Haleb Yugo, галерија 16Б, Цирих, Швајцарска; 2012 Скуп 3, Нова галерија, Београд; 2011. Landscape Revisited, Дубравица, Словачка; Spring Serbian Salad, галерија Lukas Feichtner, Беч, Аустрија; Nature and Art, Кућа легата, Београд; Миксер, силоси Житомлина, Београд; 2010. Nature and Art, Народни музеј, Ваљево; Миксер, силоси Житомлина, Београд; Арте Модерно Еуропео, Кућа легата, Београд; 2009. Bank on Art, Торонто, Канада; Фасцинирајућа геометрија, Магацин, Београд; Торте, слике, Ноћ музеја 05, излог Робне куће Београд; 2008. Политике другог, Колектив, Народни музеј, Шабац; 2007. Art for Aid, Zuider Kerk, Амстердам, Холандија; АК 47 улична акција, New Remote/Колектив, Ноћ музеја 04, Шабац, Београд; Velada de Santa Lucia, New Remote, Марциабо, Венецуела Songs of the Apocalypse, New Remote, галерија Арт Мур, Монтреал, Канада; 2006 Postcards, салон МСУ, Београд; 50 година Октобарског салона у Шапцу, Народни музеј, Шабац; Добитници награде Игор Белохлавек, Галерија Културног центра, Шабац; 2005 Ноћ музеја 01, павиљон Цвијета Зузорић, Београд; 2004. Измештање, Музеј на отвореном, Каленић и галерија Звоно, Београд; 2003. БЕЛЕФ 03, Београд; 2002. Time Codes, 5. бијенале младих, Вршац; Укрштања, 10. бијенале визуелних уметности, Панчево; 2001 Label Flashing Event, New Remote, СКЦ, Београд; 42. октобарски салон, Београд; 2000. Парадокси времена, 4. бијенале младих, Вршац; hah!, изложба скулптуре у слободном простору, Лахти, Финска; Kunstdocument 2000, Еншеде, Холандија; 1999. Интеракција, галерија СКЦ-а, Београд; You are here, вила Weiner, Охтруп, Немачка.

НАГРАДЕ
2015. Признање Салона архитектуре у категорији Експеримент, Музеј примењених уметности, Београд; 2015. Награда Мара Лукић Јелесић Удружења ликовних стваралаца Шапца за допринос уметности; 2014. Награда публике на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку; 2013. Прва награда Октобарског салона у Шапцу; 2008. Награда Мара Лукић Јелесић Удружења ликовних стваралаца Шапца; 1995. Прва награда Октобарског салона у Шапцу; 1994. Награда из фонда Игор Белохлавек за најбољег младог уметника, Шабац; 1992. Прва награда Октобарског салона у Шапцу
М.Ф.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa