КО ЈЕ ОДГОВОРАН КАДА МАЛОЛЕТНИК “СКРЕНЕ С ПУТА”
Породица је најважнија
Сваки пут када малолетник учини неко кривично дело то изазове посебну пажњу јавности. На друштвеним мрежама обавезно се поведе полемика око одговорности. Док једни криве породицу бројни су и они који сву одговорност сваљују на друштвене прилике, школу, телевизију...
Према евиденцији Службе за заштиту деце и младих Центра за социјални рад „Шабац“ током последњих година долази до пораста броја малолетних учиниоца кривичних дела. Најчешћа кривична дела која чине малолетни учиниоци кривичних дела су крађе, крађе у саизвршилаштву, наношење лаких и тешких телесних повреда, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, насиље. Забрињавајући податак је и пораст броја пријава које се односе на вршњачко насиље.
-Један од најчешћих проблема са којим се суочава свако друштво јесте проблем малолетничке делинквенције. За малолетне учиниоце кривичних дела карактеристична је склоност ка удруживању у групе, тј. неформално територијално удруживање, усвојен модел насилне комуникације, смањен праг толеранције на фрустрације, некритичност, неадекватни увиди у понашање као и последице таквог понашања, ослабљен ниво самоконтроле, усвојен погрешан и неадекватан систем вредности, емоционална незрелост, наводи породични саветник дипл. педагог Весна Брајић, руководилац Службе за заштиту деце и младих ЦСР Шабац.
Наша саговорница наводи да највећи утицај на формирање асоцијалног или делинквентног понашања имају породица, друштво, вршњачке групе а осим тога узроке треба тражити и у специфичним обележјима који су везани за неку културу или друштвену средину као и самим особинама личности.
-Најважније место у животу сваког човека је породица. У породици се рађамо, стичемо искуства, растемо и развијамо се, учимо, усвајамо моделе понашања које касније уграђујемо у односе према дугим људима и пре свега, у однос према самом себи. Уколико су услови за раст и развој у једној породици неповољни, дисфункционални, нестимулативни, уколико у породици не постоје јасне границе, ослабљен ауторитет родитеља, неусклађени васпитни захтеви родитеља у односу према детету, лош материјани или здравствени статус родитеља, незапосленост, онда најчешће долази до формирања асоцијалног понашања код малолетника. Малолетници из таквих породица најчешће бирају неадекватне узоре и моделе понашања, подложни су негативним утицајима који могу њихов развој усмерити у смеру друштвено неприхватљивог понашања, каже Весна Брајић.
Истиче да родитељи пред своју децу треба да поставе јасне захтеве и границе и да у тим захтевима буду доследни и јединствени. Ако се родитељи у својој међусобној комуникацији али и комуникацији са другима односе са поштовањем и међусобним уважавањем, онда они на тај начин показују својој деци да нема места за насилно понашање према другима.
-Уколико у једној породици постоје складни међусобни односи, уколико се породица на здрав начин суочава са проблемима и решава их, уколико у једној породици постоји довољно љубави за све њене чланове, онда су шансе да малолетник крене погрешним путем и поред свих изазова, који су саставни део одрастања, веома мале. Осим породице, веома важна институција у животу сваког детета је и школа, која својим разним наставним и ваннаставним садржајима може утицати на правилан раст и развој, усмеравати и каналисати потенцијале које постоје у сваком детету. Веома је важна континуирана сарадња породице и школе, као и свих других система, који се, према потреби, укључују у рад са малолетницима, каже Весна Брајић.
Фактори ван породице такође су битни, али ипак породица има кључну улогу и у томе како ће се они одразити на дете.
-Осим из своје породице, малолетници усвајају систем вредности и моралне норме које су актуелне у једном друштву. На који начин и како ће усвојити постојећи систем вредности зависи од система вредности које су усвојене у породици, каже наша саговорница.
Центар за социјални рад је једна карика у процесу заштите малолетника и превенције малолетничке делинквенције. Проблем малолетничке делинквенције је системски проблем и тако га треба решавати. Весна Брајић напомиње да је веома важно да малолетник и његова породица имају поверење у институције, које се укључују у решавање, њихових често нагомиланих породичних проблема. Потребно је и да сваки родитељ освести чињеницу да само покретањем сопствених снага и сопствене одговорности, уз сарадњу са другим институцијама, може допринети решавању проблема у одрстању своје деце.
-Ако својој деци дарујемо љубав, разумевање, осмех, загрљај, уважавање и поштовање, поклањамо им највреднији дар - самопоуздање и сигурност, које ће са собом носити у свим сегментима свог живота, истиче наша саговорница.
Према евиденцији Службе за заштиту деце и младих Центра за социјални рад „Шабац“ током последњих година долази до пораста броја малолетних учиниоца кривичних дела. Најчешћа кривична дела која чине малолетни учиниоци кривичних дела су крађе, крађе у саизвршилаштву, наношење лаких и тешких телесних повреда, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, насиље. Забрињавајући податак је и пораст броја пријава које се односе на вршњачко насиље.
-Један од најчешћих проблема са којим се суочава свако друштво јесте проблем малолетничке делинквенције. За малолетне учиниоце кривичних дела карактеристична је склоност ка удруживању у групе, тј. неформално територијално удруживање, усвојен модел насилне комуникације, смањен праг толеранције на фрустрације, некритичност, неадекватни увиди у понашање као и последице таквог понашања, ослабљен ниво самоконтроле, усвојен погрешан и неадекватан систем вредности, емоционална незрелост, наводи породични саветник дипл. педагог Весна Брајић, руководилац Службе за заштиту деце и младих ЦСР Шабац.
Наша саговорница наводи да највећи утицај на формирање асоцијалног или делинквентног понашања имају породица, друштво, вршњачке групе а осим тога узроке треба тражити и у специфичним обележјима који су везани за неку културу или друштвену средину као и самим особинама личности.
-Најважније место у животу сваког човека је породица. У породици се рађамо, стичемо искуства, растемо и развијамо се, учимо, усвајамо моделе понашања које касније уграђујемо у односе према дугим људима и пре свега, у однос према самом себи. Уколико су услови за раст и развој у једној породици неповољни, дисфункционални, нестимулативни, уколико у породици не постоје јасне границе, ослабљен ауторитет родитеља, неусклађени васпитни захтеви родитеља у односу према детету, лош материјани или здравствени статус родитеља, незапосленост, онда најчешће долази до формирања асоцијалног понашања код малолетника. Малолетници из таквих породица најчешће бирају неадекватне узоре и моделе понашања, подложни су негативним утицајима који могу њихов развој усмерити у смеру друштвено неприхватљивог понашања, каже Весна Брајић.
Истиче да родитељи пред своју децу треба да поставе јасне захтеве и границе и да у тим захтевима буду доследни и јединствени. Ако се родитељи у својој међусобној комуникацији али и комуникацији са другима односе са поштовањем и међусобним уважавањем, онда они на тај начин показују својој деци да нема места за насилно понашање према другима.
-Уколико у једној породици постоје складни међусобни односи, уколико се породица на здрав начин суочава са проблемима и решава их, уколико у једној породици постоји довољно љубави за све њене чланове, онда су шансе да малолетник крене погрешним путем и поред свих изазова, који су саставни део одрастања, веома мале. Осим породице, веома важна институција у животу сваког детета је и школа, која својим разним наставним и ваннаставним садржајима може утицати на правилан раст и развој, усмеравати и каналисати потенцијале које постоје у сваком детету. Веома је важна континуирана сарадња породице и школе, као и свих других система, који се, према потреби, укључују у рад са малолетницима, каже Весна Брајић.
Фактори ван породице такође су битни, али ипак породица има кључну улогу и у томе како ће се они одразити на дете.
-Осим из своје породице, малолетници усвајају систем вредности и моралне норме које су актуелне у једном друштву. На који начин и како ће усвојити постојећи систем вредности зависи од система вредности које су усвојене у породици, каже наша саговорница.
Центар за социјални рад је једна карика у процесу заштите малолетника и превенције малолетничке делинквенције. Проблем малолетничке делинквенције је системски проблем и тако га треба решавати. Весна Брајић напомиње да је веома важно да малолетник и његова породица имају поверење у институције, које се укључују у решавање, њихових често нагомиланих породичних проблема. Потребно је и да сваки родитељ освести чињеницу да само покретањем сопствених снага и сопствене одговорности, уз сарадњу са другим институцијама, може допринети решавању проблема у одрстању своје деце.
-Ако својој деци дарујемо љубав, разумевање, осмех, загрљај, уважавање и поштовање, поклањамо им највреднији дар - самопоуздање и сигурност, које ће са собом носити у свим сегментима свог живота, истиче наша саговорница.
Група није замена за породицу
Одрастање је веома сложен процес када се млади суочавају са различитим проблемима и задацима које се пред њих постављају. Током сазревања једне младе особе неопходно је водити рачуна о свим аспектима њеног развоја. Малолетници нису у потпуности зреле особе, а често себе тако доживљавају или представљају. У насилном понашању малолетници често траже задовољење својих потреба и мотива, које нису испунили у својој примарној породици, формирање лажне и идеализоване слике о себи, као некоме коме је све дозвољено, често без осврта на последице и санкције. Када дете у својој породици није задовољило своју примарну потребу за сигурношћу, онда ту сигурност тражи у неформалним групама, склоним асоцијалном понашању. Група често за малолетнике значи сигурност и припадање, коју нису добили у својој породици.
Најновији број
18. април 2024.
