ПОРАЖАВАЈУЋИ ПОДАТАК - У СРБИЈИ СЕ БАЦИ 247.000 ТОНА ХРАНЕ ГОДИШЊЕ
Нисмо богати, али бахати јесмо
Проблем са бацањем хране постоји и у Шапцу, нарочито када је реч о ресторанима и великим колективним потрошачима. На срећу, у Шапцу се о овом проблему озбиљно и размишља. Хумано срце Шапца, на чијем се челу налази Ружа Поповић и које води рачуна о неколико стотина људи, на време је почело са активном улогом по овом питању
Сваке године се у Србији баци готово 247.000 тона хране, што је, посматрано на дневном нивоу чак 676 тона, показала је анализа првог званичног истраживања о бацању хране у домаћинствима у Србији, саопштио је данас Центар за унапређење животне средине, који је урадио истраживање.
Када би сву количину хране која се у Србији баци у року од годину дана спаковали у доставне камионе, колона коју би они формирали би се протезала од Суботице до Крагујевца.
- Свако од нас, укључујући целокупно становништво без обзира на узраст, баци око 35 килограма хране годишње, односно хране у вредности од око 10.000 динара. Највише се баца хлеб (10,18 килограма), затим месо (7,18 килограма) и млеко (6,74 литара), а најмање воће (5,7 килограма) и поврће (5,33 килограма) - наведено је у саопштењу.
Истакнуто је да се храна у Србији баца из много разлога - зато што се поквари (67 процената), зато што чланови домаћинства не желе да једу стару храну (17 одсто), или зато што грађани мисле да није безбедна (11 одсто). Центар за унапређење животне средине упозорава да је бацање хране постало глобална епидемија која изазива да више од 30 одсто произведене хране заврши на светским депонијама, где трули и распада се, испуштајући метан, један од најопаснијих гасова са ефектом стаклене баште.
Проблем са бацањем хране постоји и у Шапцу, нарочито када је реч о ресторанима и великим колективним потрошачима. На срећу, у Шапцу се о овом проблем озбиљно и размишља. “Хумано срце Шапца”, на чијем се челу налази Ружа Поповић и које води рачуна о неколико стотина људи, на време је почело са активном улогом по овом питању.
- “Хумано срце Шапца” добија од пециварских радњи сво пециво које им остане на крају дана. Тренутно имамо сарадњу са десетак пекара. Са четири ресторана имамо договор, такође. Храна је заштићена у расхладним уређајима и апсолутно је употребљива и исправна. На овај начин обезбедимо двадесетак оброка за наше кориснике. Пекаре и ресторани нама донирају ту храну, а ми пакујемо у оброке и дистрибуирамо - каже за “Глас Подриња” Ружа Поповић.
Она апелује и на остале ресторане и пекаре у нашем гради да храну не бацају, већ да је на овај начин донирају Хуманом срцу Шапца како би се обезбедило што више оброка за оне којима је неопходно.
- Поред тога, остатке хране из Болнице, Предшколске установе, дневног боравка и појединих ресторана дајемо нашим корисницима којима смо обезбедили неки вид егзистенције и који се баве узгојем свиња, месо од тих свиња, каснијом прерадом, делимо корисницима “Хуманог срца Шапца” - додаје председница Управог одбора ове фондације.
Сегмент на којем, такође, треба активно радите је свакако едукација становништва како би се што мање хране бацало. Наша саговорница наглашава да је податак са почетка текста веома узнемирујући, јер Србија није богата да би бацала толику храну.
- Нисмо богати, али бахати јесмо. Морамо да поведемо рачуна, сви заједно, о овом проблему. Апелујем на све да се добро запитамо како да искористимо сву ту храну и да будемо одговорнији према себи и свету око себе - истиче Ружа Поповић.
“Хумано срце Шапца” наставља са својим акцијама без престанка. Тако су, у сарадњи са трговинским ланцима, у појединим продавницама увели корпу солидарности у коју грађани могу да ставе, као мали вид донације, нешто што су купили у радњи, а што ће стићи до корисника овакве помоћи. Те корпе су се показале као пун погодак и Шапчани су показали да имају ту врсту социјалне одговорности.
Оно што ће свакако у многоме да појача рад ове фондације је СМС број који би “Хумано срце Шапца” ускоро требало да добије како би се омогућило најширем броју суграђана да подржи велики број акција које Хумано срце Шапца организује.
Када би сву количину хране која се у Србији баци у року од годину дана спаковали у доставне камионе, колона коју би они формирали би се протезала од Суботице до Крагујевца.
- Свако од нас, укључујући целокупно становништво без обзира на узраст, баци око 35 килограма хране годишње, односно хране у вредности од око 10.000 динара. Највише се баца хлеб (10,18 килограма), затим месо (7,18 килограма) и млеко (6,74 литара), а најмање воће (5,7 килограма) и поврће (5,33 килограма) - наведено је у саопштењу.
Истакнуто је да се храна у Србији баца из много разлога - зато што се поквари (67 процената), зато што чланови домаћинства не желе да једу стару храну (17 одсто), или зато што грађани мисле да није безбедна (11 одсто). Центар за унапређење животне средине упозорава да је бацање хране постало глобална епидемија која изазива да више од 30 одсто произведене хране заврши на светским депонијама, где трули и распада се, испуштајући метан, један од најопаснијих гасова са ефектом стаклене баште.
Проблем са бацањем хране постоји и у Шапцу, нарочито када је реч о ресторанима и великим колективним потрошачима. На срећу, у Шапцу се о овом проблем озбиљно и размишља. “Хумано срце Шапца”, на чијем се челу налази Ружа Поповић и које води рачуна о неколико стотина људи, на време је почело са активном улогом по овом питању.
- “Хумано срце Шапца” добија од пециварских радњи сво пециво које им остане на крају дана. Тренутно имамо сарадњу са десетак пекара. Са четири ресторана имамо договор, такође. Храна је заштићена у расхладним уређајима и апсолутно је употребљива и исправна. На овај начин обезбедимо двадесетак оброка за наше кориснике. Пекаре и ресторани нама донирају ту храну, а ми пакујемо у оброке и дистрибуирамо - каже за “Глас Подриња” Ружа Поповић.
Она апелује и на остале ресторане и пекаре у нашем гради да храну не бацају, већ да је на овај начин донирају Хуманом срцу Шапца како би се обезбедило што више оброка за оне којима је неопходно.
- Поред тога, остатке хране из Болнице, Предшколске установе, дневног боравка и појединих ресторана дајемо нашим корисницима којима смо обезбедили неки вид егзистенције и који се баве узгојем свиња, месо од тих свиња, каснијом прерадом, делимо корисницима “Хуманог срца Шапца” - додаје председница Управог одбора ове фондације.
Сегмент на којем, такође, треба активно радите је свакако едукација становништва како би се што мање хране бацало. Наша саговорница наглашава да је податак са почетка текста веома узнемирујући, јер Србија није богата да би бацала толику храну.
- Нисмо богати, али бахати јесмо. Морамо да поведемо рачуна, сви заједно, о овом проблему. Апелујем на све да се добро запитамо како да искористимо сву ту храну и да будемо одговорнији према себи и свету око себе - истиче Ружа Поповић.
“Хумано срце Шапца” наставља са својим акцијама без престанка. Тако су, у сарадњи са трговинским ланцима, у појединим продавницама увели корпу солидарности у коју грађани могу да ставе, као мали вид донације, нешто што су купили у радњи, а што ће стићи до корисника овакве помоћи. Те корпе су се показале као пун погодак и Шапчани су показали да имају ту врсту социјалне одговорности.
Оно што ће свакако у многоме да појача рад ове фондације је СМС број који би “Хумано срце Шапца” ускоро требало да добије како би се омогућило најширем броју суграђана да подржи велики број акција које Хумано срце Шапца организује.
Непотпуни подаци
Указано је и да спроведено истраживање не даје коначне резултате о бацању хране, јер укључује само отпад од хране који настаје у домаћинствима.
Како би резултати били комплетни, потребно је додати, и за сада непознате, количине отпада које настају на извору, у процесу узгајања и откупа намирница, фабричкој обради и припреми за даљу продају, вишковима који се не продају у трговинским ланцима и продавницама, као и отпад из угоститељских објеката, наведено је у саопштењу.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
