ЕКИПА ШАБАЧКЕ ХИТНЕ ПОМОЋИ УСПЕШНО РЕАНИМИРАНА БЕБА
Лекари шабачке Хитне помоћи недавно успешно реанимирали једногодишњег дечака
Позив у подне. Вапај оца са дететом без свести. Локација у граду тешко одредива.
То су почетне секвенце приче докторке шабачке Хитне помоћи, Мирјане Милић, која је са начелницом Славицом Дугоњић, тог августовског дана постала херој једне породичне драме у којој се дванаестомесечна беба нашла на ивици живота и смрти, јер је приликом испијања воде течност залутала у плућа.
-Отац је звао. Тешко смо комуницирали. Сигнал је био лош. Једино што сам разумела у његовој панци да је дете од годину дана пило воду, престало да дише, укочило се и поплавело. На моје упорно питање “где се налазите”, добила сам одговор “негде код Летњиковца”. Схватили смо да су кренули ка нама, али мој први савет је био да дете возе директно на Педијатрију, али они нису знали где се налази и дошли су одмах код нас. Начелница Хитне Славица Дугоњић и ја смо га преузеле из руку мајке, унеле у возило и почеле реанимацију. Срећа па је кратко трајала, односно, после пар удараца вода из плућа је изашла и он је кренуо спонтао да дише. Однеле смо га на педијатрију, они су га преузели и дете је одмах проплакало- описује случај докторка Мирјана Милић и додаје да се на сву срећу све добро завршило.
Овакви случајеви, реанимације деце нису толико чести у пракси, али се дешавају. По речима докторке Иване Косанић, успешна реанимација зависи од узрока, али и времена које је прошло од момента када се то десило до пружања помоћи и одласка у Хитну помоћ.
-Из мог досадашњег искуства овакве ситуације се у највећем проценту се добро заврше- каже докторка Косанић, која је у јулу ове године имала прилике да реанимира и спаси утопљеника са шабачке плаже “Стари град”.
-Добили смо позив од стране спасиоца на Старом граду да имају утопљеника. На лицу места смо затекли човека у плићаку, без свести, без дисања, без пулса. Спасиоци су већ почели реанимацију и извукли га. Ми смо преузели пацијента, транспортовали на Ургентни пријем, успоставили срчани рад и дисање, тако да је његово стање брзо стабилизовано- прича докторка Марина Косанић.
Обе докторке тврде да ни једна од ових акција не би успела да у сваком тренутку нису имале подршку целог тима, али ни у случају да их у таквим ситуацијама савлада страх.
Са наведеним се слаже и њихов колега Александар Божић, јер како каже, у ситуацијама када треба пружити помоћ другоме сви сем те особе престају да постоје. Најбитнији је фокус и жеља да се човек спаси.
-У таквим ситуацијама ви више не видите никога. Постојите само ви, пацијент и екипа. Фокус је на решавању проблема. Морате бити прибрани и сконцентрисани јер у секунди доносите одлуке од којих зависи нечји живот. Сама реанимација је тимски рад. Ми јесмо координатори, али не радимо то сами. Уколико смо на терену ту је и возач и медицински техничар. Сви ми учествујемо- објашњава доктор Божић.
То су почетне секвенце приче докторке шабачке Хитне помоћи, Мирјане Милић, која је са начелницом Славицом Дугоњић, тог августовског дана постала херој једне породичне драме у којој се дванаестомесечна беба нашла на ивици живота и смрти, јер је приликом испијања воде течност залутала у плућа.
-Отац је звао. Тешко смо комуницирали. Сигнал је био лош. Једино што сам разумела у његовој панци да је дете од годину дана пило воду, престало да дише, укочило се и поплавело. На моје упорно питање “где се налазите”, добила сам одговор “негде код Летњиковца”. Схватили смо да су кренули ка нама, али мој први савет је био да дете возе директно на Педијатрију, али они нису знали где се налази и дошли су одмах код нас. Начелница Хитне Славица Дугоњић и ја смо га преузеле из руку мајке, унеле у возило и почеле реанимацију. Срећа па је кратко трајала, односно, после пар удараца вода из плућа је изашла и он је кренуо спонтао да дише. Однеле смо га на педијатрију, они су га преузели и дете је одмах проплакало- описује случај докторка Мирјана Милић и додаје да се на сву срећу све добро завршило.
Овакви случајеви, реанимације деце нису толико чести у пракси, али се дешавају. По речима докторке Иване Косанић, успешна реанимација зависи од узрока, али и времена које је прошло од момента када се то десило до пружања помоћи и одласка у Хитну помоћ.
-Из мог досадашњег искуства овакве ситуације се у највећем проценту се добро заврше- каже докторка Косанић, која је у јулу ове године имала прилике да реанимира и спаси утопљеника са шабачке плаже “Стари град”.
-Добили смо позив од стране спасиоца на Старом граду да имају утопљеника. На лицу места смо затекли човека у плићаку, без свести, без дисања, без пулса. Спасиоци су већ почели реанимацију и извукли га. Ми смо преузели пацијента, транспортовали на Ургентни пријем, успоставили срчани рад и дисање, тако да је његово стање брзо стабилизовано- прича докторка Марина Косанић.
Обе докторке тврде да ни једна од ових акција не би успела да у сваком тренутку нису имале подршку целог тима, али ни у случају да их у таквим ситуацијама савлада страх.
Са наведеним се слаже и њихов колега Александар Божић, јер како каже, у ситуацијама када треба пружити помоћ другоме сви сем те особе престају да постоје. Најбитнији је фокус и жеља да се човек спаси.
-У таквим ситуацијама ви више не видите никога. Постојите само ви, пацијент и екипа. Фокус је на решавању проблема. Морате бити прибрани и сконцентрисани јер у секунди доносите одлуке од којих зависи нечји живот. Сама реанимација је тимски рад. Ми јесмо координатори, али не радимо то сами. Уколико смо на терену ту је и возач и медицински техничар. Сви ми учествујемо- објашњава доктор Божић.
Када треба пружити помоћ другоме сви сем те особе престају да постоје. Најбитнији је фокус и жеља да се човек спаси
Т.Т.
Најновији број
18. април 2024.
