Раваничка повеља уз Дан општине

У општини Богатић су свој нови Дан, у односу на предходни, када су више од пола века обележавали годишњице седмог августа 1941,(Тада је у акцији Мачванског партизанског одреда први пут ослобођена ова варошица), везали за 10. септембар 1381. године и Раваничку повељу, којом је кнез Лазар Хребељановић, својој задужбини цркви Вознесења Господњег, даривао поседе. Низ топонима поменутих у Даровници, мање или више измењених и данас несумњиво потврђују чињеницу да подручје садашње Мачве од тада дели судбину Србије и њене државности.
Својевремено је група знатижељника посетила манастир Шишатовац у чију богату историју је уписано име знаменитог Црнобарца Вука Исаковића, мачванског ктитора, великог добротвора, вође српских граничара, који је трагао за својом звездом водиљом (Описан је и у филму “Сеобе”). На лицу места посетиоци су се уверили у постојање мале капеле, више манастира, коју је осликао почивши мачвански академски сликар, великог дара Драган Ђуричић. Поменута капела је видно оштећена после НАТО бомбардовања али све добро указује на истинитост ових речи.
Шишатовачки манастир се први пут помиње 1520. године.
Историја бележи да су Вук Исаковић и његов брат од ујака Секула Витковић око 1740. године обновили стару цркву, на овом месту. Током окупације и Другог светског рата срушен је до темеља. Касније обнављан. За данашњи изглед, фрушкогорске светиње, изузетно је заслужан игуман Вићентије Поповић.
Дела својих славних претходника наставио је игуман Пајсије, доктор са Хајделберга. Манастир је у новом руху освештан 1988. године.
На простору овог, великог центра српске духовности, и данас је могуће видети камену плочу на којој је у плитком рељефу уклесан племићки грб Вука Исаковића, којим га је одликовала аустроугарска царица Марија Терезија. Мачвани су у томе нашли елементе за нови симбол општине, оличен у грбу.