Изгубили смо

Нашу кошаркашку репрезентацију поразили су репрезентативци Шпаније и Аргентине, били су бољи, иначе или у том тренутку, није ни важно, једноставно су показали више. Ипак, нас нису поразили Шпанци или Аргентинци, већ наша еуфорија.
Нису ми блиске одреднице колективитета попут нације, али МИ нека буде одредница навијача репрезентације Србије, Ми као они код којих, готово без изуезтка, господари или дефетизам или еуфорија. Не трчимо ми између та два пола стања духа, већ се клацкамо, не приближавајући се рационалној средини. Нико ту није изузетак, само неко признаје, неко не. Пребрзо и пренагло смо још једном прешли пут, док смо очима и мислима били у Кини, те смо сада љути. Бесни смо на играче, селектора, савез, кога год, јер нам је покварио планове. Како се шампионат приближавао, већ смо правили планове дана и у неким папирним или мисаоним „тефтерима“ имали прибележене термине полуфинала и финала. Уз ове „заузете“ термине, у пакету су дошли ишчекивање, интерне анализе, одлагање свега другог да се о томе размишља „само да се ово заврши“. Аргентинци у савезништву са репрезентацијом у плавом која је одиграла лоше, одузели су нам разлог за отклон од свакодневице и мало смо неснађени, огољени пред садашношћу.
До рационалне средине ћемо тешко стићи (част изузетцима, ако их има) можемо само прихватити реалност као такву, прихватити да ћемо се опет „клацкати“. Знам, сада ћемо погубити све, нећемо ништа урадити, победиће нас Чеси, Пољаци, али убрзо ћемо опет да тражимо Шпанце „да се играмо“, „Амере да разбијемо“ и тако.... није ово осуда, нити паметовање, само је тако, стање ствари, карактер, усуд, како вам драго. Бар овде је обиље разлога да привремено бежимо од реалности и да се изнова суочавамо, свесни да су ипак лични проблеми далеко тежи терет од успеха или неуспеха. Могло је бити и горе, да изгубимо у последњим секундама, па да кривимо судије или судбу, овако су конкретније одреднице љутње, лакше је...
Што се тиче кошаркаша, свако има своје виђење разлога за неуспех. Верујем да треба послушати оне које изговори селектор, признати стручњаци, било да су на његовој страни или против. Могу да се спорим тихо са Сашом Ђорђевићем, али не јавно, некако не иде, зна више...