ВЛАДА СРБИЈЕ ПОВЕЋАЛА МИНИМАЛНУ ЗАРАДУ, ПОТРОШАЧКА КОРПА И ДАЉЕ ПРЕДАЛЕКО
Мале плате мотив за одлазак
Највеће повећање минималне зараде у Србији икада, како су то славодобитно обнародовали представници власти, износи 3.000 динара, односно 30.022 динара. Тако да од 1. јануара наредне године минимална цена рада по сату биће 172,5 уместо актуелних 155,3 динара.
Људи који примају минималац примаће од јануара 3.000 динара више, под условом да то повећање не морају да врате послодавцу пошто у Србији таквих случајева има на сваком кораку.
Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић оценио је да је предлог о минималној цени рада максимални политички уступак Владе.
- Ово није постигнута логика компромиса, него максималан предлог који влада даје. Да смо дошли до 32.000 динара или 33.000 динара, који омогућује да се испуни договор да се за две године стигне потрошачка корпу, онда би то био компромис - рекао је Стојиљковић.
А, да је тај компромис постигнут, трочлана породица би имала могућност да поједе, 47 грама парадајза дневно по глави. Овај податак је можда и најбољи приказ нашег напретка. Чињеница јесте да је раније тај минималац био мањи, али свакако да преувеличавање о златном добу свакодневно добијају деманти у животу.
И док се председник синдиката „Независност“ огласио поводом повећања минималца, председник највећег синдиката у Србији - Самосталног, Љубисав Орбовић, брчка се у Бечићима на Радничко спортским сусретима запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, наравно не о свом трошку. Неколико дана пре него што је усвојена одлука о повећању минималца, Орбовић је рекао да је минимална цена рада ниска и недовољна за живот, а да због замрзнутих и умањених плата у јавном сектору, број оних који је примају се повећава.
Пошто синдикати и послодавци, по обичају, нису успели да се договоре о повећању минималца, држава је пресекла и повећала минималну зараду за 11,1 одсто. Привредници, такође, имају свој поглед на повећање минималца. Они који имају добар део запослених у том платном нивоу свакако нису одушевљени повећањем минималне цене рада. С друге стране, у Србији је све више послодаваца који раднике плаћају вишом ценом од минималне и њима оваква одлука не ремети пословање.
Радослав Веселиновић, власник компаније „Галеб“, подржава одлуку о повећању минималне зараде.
- То повећање минималне цене рада ни на који начин не може да угрози пословање „Галеба“, јер ми имамо свега три, четири одсто радника који примају минималну зараду. Сматрам да би минимална зарада у Србији морала да буде већа, јер сваким даном велики број радника одлази у иностранство на рад - истакао је Веселиновић.
Златко Павловић, власник фабрике „Фаворит“ из Шапца, има слично мишљење.
- Цена минималца у Србији је ниска. По мени никаква проблем не би био и да је минимална зарада достигла цифру од 300 евра. Радници морају да буду адекватно плаћени за свој рад, у супротном, неће бити квалитетне радне снаге и послодавци ће морати знатно више да плаћају мање квалитетну радну снагу која буде остала у земљи - додао је Павловић.
У трговинском ланцу „Транском“, на пример, нема радника који прима минималац, али без обзира на ту чињеницу, власник ове фирме Радован Божанић, повећање минималне зараде у Србији види као вештачко повећање стандарда.
- Повећањем минималца ми ћемо бити принуђени да повећамо цене у објектима, односно маржу, како бисмо ишли у корак са новонасталом ситуацијом. Право повећање плата и стандарда у Србији може се обезбедити искључиво смањењем пореза на зараде запосленима. На тај начин би радници добили веће плате. Држава не ради у корист грађана већ у своју корист, јер овим повећањем, повећава се и износ пореза којим се пуни државна каса - нагласио је Божанић.
Људи који примају минималац примаће од јануара 3.000 динара више, под условом да то повећање не морају да врате послодавцу пошто у Србији таквих случајева има на сваком кораку.
Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић оценио је да је предлог о минималној цени рада максимални политички уступак Владе.
- Ово није постигнута логика компромиса, него максималан предлог који влада даје. Да смо дошли до 32.000 динара или 33.000 динара, који омогућује да се испуни договор да се за две године стигне потрошачка корпу, онда би то био компромис - рекао је Стојиљковић.
А, да је тај компромис постигнут, трочлана породица би имала могућност да поједе, 47 грама парадајза дневно по глави. Овај податак је можда и најбољи приказ нашег напретка. Чињеница јесте да је раније тај минималац био мањи, али свакако да преувеличавање о златном добу свакодневно добијају деманти у животу.
И док се председник синдиката „Независност“ огласио поводом повећања минималца, председник највећег синдиката у Србији - Самосталног, Љубисав Орбовић, брчка се у Бечићима на Радничко спортским сусретима запослених у комунално-стамбеној делатности Србије, наравно не о свом трошку. Неколико дана пре него што је усвојена одлука о повећању минималца, Орбовић је рекао да је минимална цена рада ниска и недовољна за живот, а да због замрзнутих и умањених плата у јавном сектору, број оних који је примају се повећава.
Пошто синдикати и послодавци, по обичају, нису успели да се договоре о повећању минималца, држава је пресекла и повећала минималну зараду за 11,1 одсто. Привредници, такође, имају свој поглед на повећање минималца. Они који имају добар део запослених у том платном нивоу свакако нису одушевљени повећањем минималне цене рада. С друге стране, у Србији је све више послодаваца који раднике плаћају вишом ценом од минималне и њима оваква одлука не ремети пословање.
Радослав Веселиновић, власник компаније „Галеб“, подржава одлуку о повећању минималне зараде.
- То повећање минималне цене рада ни на који начин не може да угрози пословање „Галеба“, јер ми имамо свега три, четири одсто радника који примају минималну зараду. Сматрам да би минимална зарада у Србији морала да буде већа, јер сваким даном велики број радника одлази у иностранство на рад - истакао је Веселиновић.
Златко Павловић, власник фабрике „Фаворит“ из Шапца, има слично мишљење.
- Цена минималца у Србији је ниска. По мени никаква проблем не би био и да је минимална зарада достигла цифру од 300 евра. Радници морају да буду адекватно плаћени за свој рад, у супротном, неће бити квалитетне радне снаге и послодавци ће морати знатно више да плаћају мање квалитетну радну снагу која буде остала у земљи - додао је Павловић.
У трговинском ланцу „Транском“, на пример, нема радника који прима минималац, али без обзира на ту чињеницу, власник ове фирме Радован Божанић, повећање минималне зараде у Србији види као вештачко повећање стандарда.
- Повећањем минималца ми ћемо бити принуђени да повећамо цене у објектима, односно маржу, како бисмо ишли у корак са новонасталом ситуацијом. Право повећање плата и стандарда у Србији може се обезбедити искључиво смањењем пореза на зараде запосленима. На тај начин би радници добили веће плате. Држава не ради у корист грађана већ у своју корист, јер овим повећањем, повећава се и износ пореза којим се пуни државна каса - нагласио је Божанић.
Ниже само у Албанији и Бугарској
Процена је да у Србији око 350.000 радника прима минималац. Једино мањи минималац од радника у Србији у Европи имају у Албанији и у Бугарској. Иначе, сврха минималне зараде је да предузећа која имају проблема са пословањем исплаћују ту врсту зараде најдуже до шест месеци, али ситуација у Србији је знатно другачија. Минималац поприма категорију сталне зараде. Последњи податак о висини минималне потрошачке корпе у Србији је из јуна месеца ове године када је износила 37.084,83 динара. Вредност потрошачке корпе у јануару месецу, када буде почела да се примењује одлука Владе о повећању цене минималне зараде, биће сигурно још већа.
Привреда била спремна за шест одсто
Члан социјално-економског савета са стране послодавац Небојша Атанацковић је рекао да је привреда била спремна на повећање минималца од шест одсто, и да би такво повећање једино било реално.
- Били смо спремни и на оних шест до 10 одсто повећања под условом да привреда добије олакшице, нисмо правили проблем за ово повећање, али нам је био услов да оно не буде на терет привреде. Договорено је да се неопорезиви део зараде повећа са садашњих 15.300 на 16.300 динара и да се за 0,5 одсто умањи обавеза за пензионо осигурање - истакао је Атанацковић.
Н. К.
Најновији број
11. април 2024.
