ЧЕТВРТ ВЕКА РАДИЈА “АС”
Интерес и љубав руку под руку
Од импровизованог студија у портирници силоса на Камичку, до моћног регионалног медија. Доказ да љубав и интерес не искључују једно друго. Добар и уигран тим у позадини успеха. Планови за будућност се своде на реченицу: “Да садашњи, тренутак што дуже траје”
Регионални радио “АС”, јуче је прославио свој 25. рођендан. Једна од најслушанијих станица у региону рођена је из љубави према радију и жељи да се заради. Да је почетна визија у потпуности остварена, говоре и подаци да је у протеклих четврт века овом медију прикључена и истоимена телевизија, број запослених са четири особе порастао на 30 људи, а програм који овај уиграни тим свакодневно креира и емитује, прати завидан број слушалаца широм региона.
Од портирнице до најсавременијег студиа
Прича о почецима регионалног радија “АС” нас враћа у прву половину деведесетих прошлог века, тачније у 18. септембар 1994. године. Била је то још једна предгоспојинска недеља у Шапцу, различита од осталих једном ентузијасти са дугогодишњим радијским искуством по идеји да тог дана почне са емитовањем радијског, приватног програма.
Имао је жељу, миксету, предајник од 20 вати, сандук пива за столицу и студио у портирници старог силоса на Камичку. Пустио касету и отишао са пријатељима на ручак. По повратку у “студио” телефон није престајао да звони.
-Срећа ме увек прати када је посао у питању, а тако је било и тада. Колега Воја Баћановић и ја смо ушли у импровизовани студио и почели комуникацију са слушаоцима, која и данас траје- каже власник, оснивач и директор радио телевизије “АС” Маринко Урошевић, човек који је прво радијско искуство стекао у студију радија “Шабац”.
-На почетку сам био нешто као техничко лице. Помоћник за све и свашта. Вукао ме је микрофон, али праву шансу сам добио од Веље Милошевића, након што сам снимио рекламу за Шабана Шаулића- објашњава Урошевић, и истиче да је на овом локалном медију испекао занат за сва времена, а касније га додатно избрусио радом на митровачком радију “М”.
-До покретања свог радија, занат сам имао у малом прсту. У Сремској Митровици сам чак био и нека врста звезде. Много сам волео рад у студију, и желео сам да од те љубави направим посао који ће доносити новац. Дакле, од првог нашег пуштања у етар до данас, радио је био и остао комерцијалне природе. Колико сам у томе успео говори податак да смо од портирнице стигли до сопственог објекта и најсавременијег телевизијског и радијског студија- додаје Маринко Урошевић, и каже:
-Тада нисам био свестан шта сам направио, а и данас се често питам како сам успео да од те скромне приче направим најмоћнији медиј Западне Србије.
Политика увек на програму
Урошевић тврди да су у време њихових почетака у економском смислу била много срећнија времена, јер данас, без државног пројектног суфинансирања тешко да би неки радио опстао. Међутим, оно што је остало слично је утицај политике на медије.
-Када смо почели са програмом, до увече цео Камичак је био блокиран полицијом. Пронела се вест да је почела са радом нова радио станица, па су стигли да испитају ко су људи који раде, ко ће бити гости, ко стоји иза нас и какав програм планирамо да емитујемо.
После четири године од првог радијског емитовања смо покренули телевизију, која је била затворена 1999. године. Одузели су нам опрему, а мене прогласили најгорим непријатељем државе. Онда је почело бомбардовање, био сам мобилисан, а онда долази до наглог преокрета и постајем најбољи човек у држави јер сам дозволио ремитовање РТС. Од тада никада више нисмо били затворени, али због великог утицаја политике и данас је међу новинарима снажна аутоцензура- објашњава Урошевић.
Некад било,
сад се спомињало
Сећања на почетке вратила су Урошевића у неко друго време. Време када је техника била слабија од људских потенцијала. Време дружења запослених и врцаве, креативне студијске атмосфере.
-Сада је довољан један човек који контролише технику. Има то своје предности и мане. Предност је наравно економски моменат, и то што једна особа држи све у својим рукама. Мана је, што то више није та атмосфера. Радио је некад био жив. Пун људи. Сећам се када сам ја био за микрофоном, а преко пута мене тонац. Своје идеје ми је показивао покретима, моје је било да их препознам и преведем у речи. Било је невероватно. Данас тога више нема- каже власник Радио телевизије “АС” Маринко Урошевић.
Нека сада дуго траје
Када је реч о плановима за будућност, Урошевић каже да они нису јасно прецизрани, јер све што му треба већ је остварио. У њговом тиму је како наводи, сјајна екипа људи, која одлично функцционише, те оно што још треба доштимовати, своди под реч “ситнице”.
-Све функционише савршено добро. Баш онако како сам хтео. Нек ово како је дуго траје- закључује власник радио телевизије “АС” Маринко Урошевић.
Од портирнице до најсавременијег студиа
Прича о почецима регионалног радија “АС” нас враћа у прву половину деведесетих прошлог века, тачније у 18. септембар 1994. године. Била је то још једна предгоспојинска недеља у Шапцу, различита од осталих једном ентузијасти са дугогодишњим радијским искуством по идеји да тог дана почне са емитовањем радијског, приватног програма.
Имао је жељу, миксету, предајник од 20 вати, сандук пива за столицу и студио у портирници старог силоса на Камичку. Пустио касету и отишао са пријатељима на ручак. По повратку у “студио” телефон није престајао да звони.
-Срећа ме увек прати када је посао у питању, а тако је било и тада. Колега Воја Баћановић и ја смо ушли у импровизовани студио и почели комуникацију са слушаоцима, која и данас траје- каже власник, оснивач и директор радио телевизије “АС” Маринко Урошевић, човек који је прво радијско искуство стекао у студију радија “Шабац”.
-На почетку сам био нешто као техничко лице. Помоћник за све и свашта. Вукао ме је микрофон, али праву шансу сам добио од Веље Милошевића, након што сам снимио рекламу за Шабана Шаулића- објашњава Урошевић, и истиче да је на овом локалном медију испекао занат за сва времена, а касније га додатно избрусио радом на митровачком радију “М”.
-До покретања свог радија, занат сам имао у малом прсту. У Сремској Митровици сам чак био и нека врста звезде. Много сам волео рад у студију, и желео сам да од те љубави направим посао који ће доносити новац. Дакле, од првог нашег пуштања у етар до данас, радио је био и остао комерцијалне природе. Колико сам у томе успео говори податак да смо од портирнице стигли до сопственог објекта и најсавременијег телевизијског и радијског студија- додаје Маринко Урошевић, и каже:
-Тада нисам био свестан шта сам направио, а и данас се често питам како сам успео да од те скромне приче направим најмоћнији медиј Западне Србије.
Политика увек на програму
Урошевић тврди да су у време њихових почетака у економском смислу била много срећнија времена, јер данас, без државног пројектног суфинансирања тешко да би неки радио опстао. Међутим, оно што је остало слично је утицај политике на медије.
-Када смо почели са програмом, до увече цео Камичак је био блокиран полицијом. Пронела се вест да је почела са радом нова радио станица, па су стигли да испитају ко су људи који раде, ко ће бити гости, ко стоји иза нас и какав програм планирамо да емитујемо.
После четири године од првог радијског емитовања смо покренули телевизију, која је била затворена 1999. године. Одузели су нам опрему, а мене прогласили најгорим непријатељем државе. Онда је почело бомбардовање, био сам мобилисан, а онда долази до наглог преокрета и постајем најбољи човек у држави јер сам дозволио ремитовање РТС. Од тада никада више нисмо били затворени, али због великог утицаја политике и данас је међу новинарима снажна аутоцензура- објашњава Урошевић.
Некад било,
сад се спомињало
Сећања на почетке вратила су Урошевића у неко друго време. Време када је техника била слабија од људских потенцијала. Време дружења запослених и врцаве, креативне студијске атмосфере.
-Сада је довољан један човек који контролише технику. Има то своје предности и мане. Предност је наравно економски моменат, и то што једна особа држи све у својим рукама. Мана је, што то више није та атмосфера. Радио је некад био жив. Пун људи. Сећам се када сам ја био за микрофоном, а преко пута мене тонац. Своје идеје ми је показивао покретима, моје је било да их препознам и преведем у речи. Било је невероватно. Данас тога више нема- каже власник Радио телевизије “АС” Маринко Урошевић.
Нека сада дуго траје
Када је реч о плановима за будућност, Урошевић каже да они нису јасно прецизрани, јер све што му треба већ је остварио. У њговом тиму је како наводи, сјајна екипа људи, која одлично функцционише, те оно што још треба доштимовати, своди под реч “ситнице”.
-Све функционише савршено добро. Баш онако како сам хтео. Нек ово како је дуго траје- закључује власник радио телевизије “АС” Маринко Урошевић.
Глас магнет за жене
-Радио је чудна ствар. Ко једном осети његову магију, жели увек да му се врати. Људи само на основу гласа замишљају ликове. Мој глас је посебно пријао женима, па су ме замишљале као лепотана. То је посебна моћ, коју стварност често демантује- кроз осмех каже Урошевић.
Т.Т.
Најновији број
18. април 2024.
