Инфо

19. септембар 2019.19. сеп 2019.
Фото: Ј. Радојевић

Фото: Ј. Радојевић

ЗАВРШЕНА ЈОШ ЈЕДНА ЧИВИЈАДА

Најлепша слика Србије

Пре тачно 50 година Чивијада се први пут сусрела са цензуром. Лист “Чивија” је забрањен и наређено је његово уништавање. Детаљи о овоме испричани су на промоцији књиге новинара и писца Стане Муњић “Шабачке Чивијаде”. Огромне симпатије Шапчана побрали су малишани Предшколске установе „Наше дете“. Дечји чивијашки карневал окупио је младе карневалисте из целе Србије и неколико држава из окружења. Први пут одржана је Чивијашка фолклоријада. Последњих неколико година највећи понос Чивијаде јесте Карневал беба и трудница. На међународном Чивијашком карневалу наступило је више од 500 учесника из иностранства
Још један Белосветски вашар хумора и сатире остаје за историју. Овогодишњу Чивијаду обележили су рекорди, али и сећање на 50. забрањену. Промоција књиге “Шабачке чивијаде” пробудила је духове прошлости, а прва Чивијашка фолклоријада поставила је основ за будућу традицију.
Чивијада је почела Чивијашким часом у основним школама. Афористичари и глумци упознали су децу са овом манифестацијом кроз афоризме и карикатуре прилагођене њиховом узрасту. Сваке године овај програм се организује у друге четири шабачке школе.
Школа примењених уметности уприличила је изложбу ликовних радова који су пристигли на конкурс, а награду “Милош Симић” добила је прошлогодишња победница Је

Сачувано од заборава
Пре тачно 50 година Чивијада се први пут сусрела са цензуром. Лист “Чивија” је забрањен и наређено је његово уништавање. Ипак, неколико примерака је сачувано, а Туристичка организација Шапца ове године је урадила репринт. Детаљи о овоме испричани су на промоцији књиге новинара и писца Стане Муњић “Шабачке Чивијаде”. Књигу ју издао ТОШ.
-Као поносном Чивијашу част ми је што је установа коју представљам на скроман начин допринела да се донесу приче о пола века “Белосветског вашара хумора и сатире”. Кажу да прође све сем онога што је забележено у књигама. Ова књига спасиће првих пола века Чивијаде од заборава, али је истовремено и темељ на коме ће она даље да расте и развија се, бар још 50 година. Када будете читали ову књигу наћи ћете приче и афоризме које ћете дуго памтити. Моћи ћете да се упознате са истинским добрим хумором, али, оно што сматрам да је најважније , дружићете се са људима који су, без обзира на терет и тежину времена у ком су живели дозволили себи луксуз да имају сопствени став. Ведар дух, слободан ум, добар смисао за хумор, нит су која повезује све јунаке ове књиге, навео је директор ТОШ-а Срђан Митрашиновић.
Ауторка књиге, Стана Муњић, истакла је да је историја Чивијаде важан део историје Шапца и да би још дуго била у фасцикли да није било Митрашиновића и ТОШ. Као мотив да истражује Чивијаду навела је уверење да уколико би Шапчани престали да организују ову манифестацију, хумор и сатира би изгубили своју суверену територију и постали би избеглице.
-Прве године смо се смејали, а већ друге су нас уозбиљли. Забрањен је лист “Чивија” и књига афоризама Милована Витезовића. Миодраг Стојановићу одузета је Златна чивија за карикатуру. Цензурисан је говор Бранка Ћопића, председника Чивијашке републике. Партијски су кажњени организатори, а председнику општине речено је да сам поднесе оставку. Онда је прошла трећа, четврта, пета и званично више није било пара за лудирање, а прави разлог било је мишљење да је све било погрешно, рекла је Стана Муњић о забранама Чивијаде.
Књига сведочи о 317 награда додељених на Чивијадама и о председницима Чивијашке републике међу којима је било седам књижевника, десет глумаца, три музичара, један редитељ, осам новинара, водитеља, сатиричара, афористичара, један лекар и један конобар.
-Ми више не можемо да се извинимо Бранку Ћопићу због цензуре, ни Миодрагу Стоајновићу што смо му одузели награду. Не можемо ни да се захвалимо Томиславу Арсеновићу што је на путу до Умке, где ће бити исецкана, спасио два пакета забрањене “Чивије”. Они више нису са нама. Ипак, можемо да признамо грешку учињену из страха или глупости. ТОШ је учинио више. Штампали су репринт забрањеног листа “Чивија” , а породици Миодрага Стојановића вратиће Златну чивију, истакла је Стана Муњић.

Победила карикатура Шапчанке
На промоцију књиге наставило се Вече хумора и сатире. Афоризме и приче читали су овогодишњи добитници награда. Неки од њих вишеструко су награђивани.
-Ово ми је шеста награда на шабачкој Чивијади, а четврта прва за афоризам. То је велика част, јер заиста на овом “Белосветком вашару хумора и сатире” учествовали су наши најпознатији афористичари током свих ових година, рекао је Нинус Несторовић из Новог Сада, коме је припала прва награда за најбољи афоризам.
Друго место равноправно су заузели Васил Толевски из Скопља и Миладин Берић из Бања Луке.
Трећу награду поделили су Љубомир Илић из Мале Крсне и Миливоје Јозић из Београда.
За најбољу сатиричну причу прву награду је добио Томислав Дрвар из Сомбора.
Друго место заузели су Милко Стојковић из Смедеревске Паланке и Екрем Гацић из Коњица.
-Освајао сам два прва, два друга и два трећа места за афоризме и сада сам награђен и за причу. Мени је Чивијада веома значајна обзиром на пола века дугу традицију постојања. Инспирација ми је наша свакодневница у Босни и Херцеговини. Ми живимо сатиру из дана у дан више од 20 година, тако да инспирације има на претек. Простори бивше Југославије су исти. Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина су један политички компот, навео је ЕКрем Гацић и изразио жаљење што у чивијашком жирију више нема Петра Лазића, који је преминуо прошле године.
Треће место за сатиричну причу такође су поделила два аутора, Александар Филиповић из Панчева и Шапчанин Драгомир Ђурђевић.
Најбољу карикатуру нацртала је Милена Јовановић, академска сликарка из Шапца. Друго место припало је Зорану Михаиловићу из Београда, а треће Саши Димитријевићу из Ниша.
-Рад Милене Јовановић се баш издвојио од осталих. Било је још занимљивих радова, али овај је одскочио и “на кеца” смо га изабрали. Имамо већ неке предлоге како да омасовимо интересовање за следећу Чивијаду. Убацићемо категорије и дигиталне радове, а уз најафоризам бирати и најдуховитији твит, навео је Марко Сомборац, нови члан чивијашког жирија.
Председник жирија, Зоран Николић Зозон, дошао је у мајици са 45. Чивијаде. Каже, није добио другу.
-Овогодишњи конкурс је, као и сваке године, напредовао. Ми сваке године, у сваком погледу, све више и више напредујемо, рекао је Зозон.
На Тргу је велики број Шапчана ишчекивао богат садржај већ прве вечери Чивијаде. Почело је програмом „Нек се точак покрене“, а чивију је у точак симболично вратио др Стеван Станковић. Након тога проглашене су принцеза и краљица Чивијашког карневала.
Својих пет минута имали су и кућни љубимци, за које је био организован први карневал, што је била и најава за низ карневалских поворки у наредна два дана.
Мали Шапчани своје вештине показали су једењем посластице без руку у традиционалној „Шампитијади“.
Први дан Чивијаде завршен је концертом културно-уметничког ансамбла из Грчке.

Деца су украс Чивијаде
Другог дана манифестације поново су прва станица биле школе и вртићи, где су промовисани европски карневали.
Огромне симпатије Шапчана побрали су малишани Предшколске установе „Наше дете“. Кореографију “Мачка и тачка“ извело је више од 1.000 деце.
Док су кроз центар града пролазиле керневалске групе, на Старом граду се крчкало. Удружење параплегичара Мачванског округа 10. пут је организовало Чивијашко крчкање. Више од 100 такмичара из бројних градова у Србији учествовало је у спремању паприкаша, а најбоље је бирао међународни жири. Прва награда отишла је у Срем.
Дечји чивијашки карневал окупио је младе карневалисте из целе Србије и неколико држава из окружења. Кренули су из Великог парка, а припремљене тачке показали на центру.
Истовремено „Чивијашки генијалци“ послали су своје поруке. Ученици виших разреда шабачких основних школа пустили су хелијумске балоне на које су закачили поруке зашто треба посетити Шабац.
-Шабац град светлости, љубави, славе, уметности, спорта, образовања и још штошта у моме граду има, написала је Дуња Недић, ученица петог разреда Основне школе „Николај Велимировић“.
Дуњин школски друг Лука Јоцић такође је имао најлепше речи о свом граду.
-Шабац је град који има прошлост, садашњост и будућност. Прошлост је славна, садашњост лепа, а будућност светла, написао је Лука.

Тамбура и фолклор као традиција
Несвакидашњи концерт одржан је на бини на Тргу. Стотинак малих тамбураша из Србије и региона засвирало је заједно. Окупио их је оркестар “Бисерница“.
-Ово је значајно и за град Шабац и за тамбуру у Шапцу, која је овде заступљена више од 50 година. Част ми је што су Шпачани могли да чују готово 100 тамбураша из шест различитих оркестара и шабачки оркестар „Бисерницу“ као домаћина. Нама много значи што можемо да наступамо и имамо заједничке програме са другим оркестрима, навела је Весна Добривојевић, уметнички руководилац Тамбурашког оркестра „Бисерница“.
Потврда доброг рада стигла је и из Светске тамбурашке асоцијације чији су представници били на Чивијади.
-Овакве манифестације су права ствар за афирмацију истинских вредности, а дефинитивн тамбура, тамбурашка музика, односно ови млади уметници, то јесу. Честитам граду Шапцу на овој манифестацији и надам се да је ово почетак једне одличне традиције. Оваквих догађаја у Србији има, али да своје умеће истовремено прикаже 100 тамбураша имали су прилику да виде само грађани Шапца и ово је једна мала привилегија коју овај град има, истакао је Данило Нинковић, члан Управног одбора Светске тамбурашке асоцијације.
Први пут одржана је Чивијашка фолклоријада. Око 1.000 учесника из бројних културн-уметничких друштава показало је своје умеће пред Шапчанима.
-Ово је посебна Чивијада, 50. од прве забрањене. Један велики јубилеј у прогањању слободне мисли у Србији. Фолклоријада и тамбурица су део овога зато што је Чивијада дух и идентитет овог града, а то није само шала и смех него и традиција. Фолклоријада је најбољи одраз тога. Наш фолклор је на Унесковој листи заштићених добара, подсетио је Божидар Катић, председник Организационог одбора Чивијаде.

“Зорка” за носталгичаре
Културни центар био је домаћин изложбе шабачког фотографа Драгутина Драгана Петровића „Сећање на фабрику Зорку“. Аутор је кроз више од 400 фотографија и новинских чланака Шапчане вратио у време када је овај индустријски гигант био окосница привреде, али и живота у Шапцу.
-”Зорка” је изградила један велики део града. Да није било те фабрике Шабац данас не би овако изгледао. Не би имао Бенску Бару, Тркалиште и још много тога. “Зорка” је учествовала и давала новац за све објекте у граду и за све друштвене организације. Ова изложба је велика, али је један мали део онога што је била “Зорка”. Има још много да се истражује. „Зорка“ је била гигант, присутна на свим континентима. Није била само фабрика за производњу, имала је спортски клуб, свој биоскоп, стварала је кадрове. Производила је људе. Била је много већа од технологије која увек застарева.Нажалост, псоле краха „Зорке“ људи као да су заборавили на њу. Требала би да има свој музеј у граду, споменик, улице. Шабац би данас био чаршија да није било „Зорке“, рекао је Драган Петровић који је изложбу посветио радницима “Зорке“ „који су заборављени као и фабрика“.
Изложбу је финансијски подржао Петровићев пријатељ Радослав Веселиновић, власник компаније „Галеб“. Иако није био радник „Зорке“ пословно је сарађивао са фабриком од својих почетака.
-Знам шта је била „Зорка“. Изградила је овај град. Мало која привредна грана у нашој земљи сада може допринети друштву и својим суграђанима као што је дала „Зорка“ Шапцу. Нажалост, '90.-их година почела је да има проблема, пре свега због политике, а онда су дошле санкције које су највише срушиле „Зорку“. Мислим да је био интерес пре свега западних земаља да уништи хемијску индустрију. Ова изложба сачувала је сећање шта је била „Зорка“, како се развила. Сада на њеним темељима настају неке нове фирме и неки нови живот, рекао је Веселиновић.

Новинари матирали политичаре
Чивијада је била још једна прилика да копља укрсте новинари и политичари, али овог пута на мало другачији начин. Надмудривали су се на фудбалском терену. Новинари су били вештији што је резултирало победом од 3:1. Победничка екипа носила је на мајицама натпис „Уа цензура“, што је био и слоган овогодишње Чивијаде, док су поражени играли са паролом „Ура цензура“.
Другу утакмицу су одиграли глумци и конобари, а уметници су у неизвесном мечу тријумфовали 4:3.

Шабачка парада поноса
и Чивијашки карневал
Последњих неколико година највећи понос Чивијаде јесте Карневал беба и трудница, који Шапчани називају и једином правом парадом поноса. Број учесника био је рекордан, више од 600 беба у пратњи једног или оба родитеља прошло је пешачком зоном. Прецизно, у карневалској поворци провозало се 323 дечака и 279 девојчица. Тако је, још једном, најлепша овогодишња слика из Србије послата из Шапца.
На међународном Чивијашком карневалу наступило је више од 500 учесника из иностранства. Лутке, виле, вештице, вампири, Мексиканци, Руси... Сви су заједно прошетали пешачком зоном и своје тачке извели прво на центру, а затим и на Тргу.
Дошле су групе из Словеније, Македоније, Бугарске, братске Кефалоније... Први пут је у Србији наступила група са Малте. Учествовала су и четири удружења особа са инвалидитетом из Мачванског округа. Бројна признања и медаље доказ су да је све могуће када се жели.
Група Стручне средње општинске школе из Струмице у Македонији представљала је марионете.
-Трећи пут смо у Шапцу. Овде је одлично. Интересантна је манифестација, добра забава и дивно дружење. Сваки пут се у Македонију вратимо са новим искуствима, али и новим пријатељствима која смо стекли, каже Катарина Палифрова, помоћник директора ове школе.
На Чивијашком карневалу учествовала је и група “Руса” из Словеније који су победници карневала у својој земљи.
-Први пут смо овде и много је добро. Сигуран сам да ћемо доћи опет. Постојимо око осам година и имамо око 80 чланова. На идеју да будемо Руси дошли смо пред једно такмичење, схватили смо да тако можемо све да победимо и били смо у праву, објаснио је Јан Брачић “Рус” из Словеније.

Судија први пут председник
За председника Чивијашке републике први пут је изабран један судија, Миодраг Мајић. Кажу симболично, јер пре тачно 50. година један судија је и цензурисао овај догађај.
Чивијада наравно, не би била то што јесте без традиционалног Чивијашког добошара који је најавио све догађаје и поздрављао грађане.
Базар старих и уметничких заната током суботе и недеље био је постављен у пешачкој зони Карађорђеве улице, а Шапчани су још једном могли да уживају у помало заборављеним производима и рукотворинама.
Чивијада је завршена концертом Жељка Васића. Концерт је Шапчанима поклонила Апатинска пивара која је још у јулу започела акцију у којој су на пивским флашама натпис “Јелен” заменили речју “Шабац”. Ово је био још један начин да покажу да желе дугорочно да сарађују са нашим градом.
На овој Чивијади оборени су многи рекорди. Карневалске поворке бројале су највише учесника до сада. Прву фолклоријаду обележио је такође насутип велики број чланова културно-уметничких друштава. Стотинак малих тамбураша истовремено на бини још није виђено у Србији.
-Ово је година рекорда. Када причамо о Чивијади и онима који на њој учествују, причамо у хиљадама, закључио је Божидар Катић.

Безвремени афоризми
На промоцији књиге “Шабачке Чивијаде” афоризме са неких ранијих Чивијада читали су новинарка Светлана Љубић и глумац Ђорђе Дамњановић. На својствен начин публику су засмејали, али на моменте и уозбиљили.
-И ја бих служио за пример, да не служим за паре.
-Данас ђаволу не треба Ваша душа, довољан је и Ваш глас.
-Пре 5. октобра био је 4. октобар, а после 6. октобар. Толико о променама у Србији.
-Код нас су народни посланици најцењенији. Купићу и ја једног.
-Питао сам попа да ме научи молитву којом од Југа постаје Ауди. Када је успело њему ваљда ће и мени.


Сумирање утисака
-Септембар је месец када традиционално на три дана Чивијашка република отвори своје границе за све оне који желе да упознају чивијашки дух. Кроз бројне тродневне садржаје и ове године покушали смо, а надам се и успели да пробудимо ону праву и препознатљиву чивијашку атмосферу. Бирали смо најбоље карикатуре, афоризме, кратке сатиричне приче, изабрали смо новог председника, играо се традициони чивијашки фудбал као и шах. Карневал предшколаца, школараца као и велики међународни привукли су велику пажњу, а посебну пажњу привукла је поворка у којој су централним улицама Чивијашке републике парадирале поносне маме са бебама и труднице. Чивијада ове године била је богатија за Чивијашку фолклоријаду, нову тачку у програму за коју верујемо да ће постати неизоставни део свих наредних чивијада. Ове године обележили смо и велики јубилеј, 50 година од прве забрањене Чивијаде, отуда и овогодишњи слоган "Уаааа цензура". Нови председник, поред тога што је писац, је и судија тако да је одлуку од пре пола века неког свог колеге преиначио и власнику вратио златну чивију! Богатија је Чивијашка република од ове године за једно велико дело, књигу Стане Мунић посвећену првих педесет година Чивијаде. Све од почетка Чивијаде па до ове 51. налази се на једном месту, отргнуто од зуба времена и постављено као темељ за будући раст манифестације по којој смо препознатљиви у региону, сумирао је три дана Чивијаде директор Туристичке организације Шапца Срђан Митрашиновић.


Чивијашки балони без граница
Да поруке пријатељства не познају границе доказ су и хелијумски балони “Чивијашкихј генијалаца”. Један од балона прешао је пут од око 350 километара и стигао чак до планине Љубишња на северу Црне Горе. Налазачи су се јавили, а позивница за долазак у Шабац им је тада и потврђена.


Председнички говор
Велико ми је задовољство што сам са вама, а још веће због чињенице да сте коначно, након пола века лутања и погрешних одлука, направили прави избор изабравши за председника Чивијашке републике судију. Након бројних неупелих покушаја са глумцима, писцима, карикатуристима, новинарима, који обављају само оне послове за које су квалификовани, коначно сте се одлучили за један прави избор – председника који се не разуме у посао председника, али који зато истовремено свакодневно суди и пресуђује. Тако сада и Чивијаши, као и сви други који држе до себе, могу да кажу да су натоварили себи на врат још једног председника правника, додуше, не најбољег у историји Правног факултета.
Није ми јасно како се раније нисте сетили ове фантастичне могућности. Зашто је правосуђе тако дуго било остављено по страни када је реч о највишој позицији. Зар није показан довољан степен некомпетенције, ароганције, сумњи на корупцију и неажурности међу правницима? Зар су заиста сви други били гори од нас и тиме бољи за најодговорнију функцију у Републици? Неко би заиста могао да помисли да нам је доста правника на месту председника, што познавајући вас, свакако није случај.
Но, иако закаснела, ова ваша мудра одлука донеће вам бројне предности у односу на народе у окружењу. Најпре, од сада ћете бити лишени бриге о томе ко ће обављати различите функције у Републици, просто зато што различитих функција више неће бити. Моћи ћемо поново да уживамо у јединству власти. Неће више бити различитих мишљења и размимоилажења. Све функције од сада ће обављати председник.
Како, као правник, ваш председник уме да доноси и законе, ја ћу то чинити уместо вас. Најкраће речено, добили сте три у један председника, кога ћете плаћати само једном, а он ће владати заувек.
Још једна новина коју ћемо увести је трајање мандата. Сигурно сте приметили како су ови избори које обављате сваке године скупи, захтевни и бескорисни, нарочито ако се унапред зна ко је најбољи. Како је судијска функција у Србији стална, тако ћемо увести сада и з а функцију председника и добиће председника једном заувек, до одласка у пензију или још боље, доживотно. Имаћемо једног који ће, по старом обичају, бити најбољи док се не појави неко нови.
Јасно вам је да ће судија правник, у овом случају судија, подарити народу оно што највише воли, довољну количину хапшења и процесуирања свих оних који су били пре и који би могли да дођу после мене. Како би читава ствар била што демократскија, биће вам омогућено да у суђењу сви учествујете. Увешћемо СМС избацивање и убацивање у затворе, гледаоци ће се укључивати у потврђивање оптужница и давање условних отпуста у складу са личним преференцијама. Од свега овога профитираће наша Чивијашка република отварањем нових радних места и затварањем нових радних људи.
Као и пре 50 година тако ће и данас бити присутна цензура, а није немогуће ни да ће ова светковина поново бити забрањена. Златно доба Чивијашке републике, доба владавине најбољих од свих правника, управо почиње!
М. Мијаиловић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa