Деца са друге стране закона
Према подацима добијеним од Центра за социјални рад број деце у сукобу са законом у Шапцу је у сталном порасту. У складу са том чињеницом циљ пројекта “СТОП криминалитету младих”је повећати степен знања и информисаности о значају и начину превенције друштвено неприхватљивог понашања деце и младих у циљу смањења криминалитета. Реализацију Пројекта финансијски је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије
Статистика упозорава да је све већи број деце и младих у сукобу са законом. Само у првих девет месеци ове године Центру за социјални рад у Шапцу поднето је 147 пријава за малолетна лица испод 14 година, које се односе на вршњачко насиље, непохађање наставе, проблеме у понашању. У истом периоду за малолетне учиниоце прекршаја поднето је 54 пријаве. Кривична дела починило је 30 малолетника старијих од 14 година, док је испод те старосне доби у учиниоце кривичних дела уврштено два малолетника.
Током дванаест месеци 2018. године број пријава за малолетна лица износио је 262, било је 86 малолетних учинилаца прекршаја, док је број учиниоца кривичних дела међу малолетницима старијим од 14 година 58, малолетници млађи од 14 година, у истом овом периоду извршили су 13 кривичних дела.
Прошла година у односну на 2017. била је нешто светлија у “финалном” бројању, али забрињава податак да је у односу на 2017, дошло до пораста броја извршилаца кривичних дела међу малолетницима млађим од 14 година готово за половину.
Најчешћа кривична дела која чине малолетни учиниоци кривичних дела су крађе, крађе у саизвршилаштву, наношење лаких и тешких телесних повреда, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, насиље. Забрињавајући податак је и пораст броја пријава које се односе на вршњачко насиље.
Сходно наведеној статистици анализирали смо ситуацију у нашем граду и дошли до закључка да не постоји адекватан програм накнадне интеграције ове деце у друштво, те да је знање наших суграђана по овом питању на незавидном нивоу. Управо из тог разлога, у сарадњи са Министарством културе и јавног информисања Републике Србије, покрећемо Пројекат који обухвата серију текстова који би требали да повећају степен знања и информисаности о значају и начину превенције друштвено неприхватљивог понашања деце и младих у циљу смањења криминалитета.
Сличан се сличном радује
Стручњаци се слажу да је младост најинтензивније когнитивно, емотивно и конативно раздобље које обележава стицање знања, вредносних судова, различитих навика, и оно што је најважније изградња личног идентитета и трагање за одговорима на бројна питања.
Појединац тада исказује потребу за дружењем и припадањем одређеним вршњачким групама и друштвима. Уколико се млада особа тада приклони позитивним вредностима, онда је и његово укључивање у заједницу задовољавајуће. Међутим, у неким мање контролисаним условима, млади тражећи себи сличне са истим друштвеним и психичким проблемима, почињу да се идентификују са девијантним групама, а њихово дружење бива обележено насиљем, зависношћу, различитим кажњивим делима. Такво укључивање у групу узрокује девијантно понашање које често прераста у деликвенцију и казнена дела и постају претња широј заједници.
Исти као остали
Према одређеним студијама деца која имају проблем са понашањем физички се не разликују од остале деце. Дискутабилно је и раније тврђење да су оваква деца, углавном са нижим степеном интелигенције.
Наиме, код групе научника било је уважено мишљење да су деца са нижим степеном интелигенције теже социјално прилагодљива, имају проблема са учењем, раније напуштају школу, а касније бележе лошије пословне резултате, сугестибилнија су, мање критична, те самим тим лако падају под утицај других, посебно ако су им једини пријатељи васпитно запуштена деца. Међутим, новија истраживања показују да је већина малолетних деликвената и васпитно запуштене деце просечне интелигенције, а да је 10 до 20 процената малолетних деликвената натпросечно интелигентна.
Судећи по наведеном, малолетног деликвента не карактерише специфична физичка појавност, или умањени интелект.
Емотивно и социјално незрели
Оно што им је свима заједничко је високи степен емотивне и социјалне незрелости. Односно, малолетни деликвенти су емоционално незреле особе које се одликују немогућношћу контроле емоција у односу на социјалне захтеве. Платичније описано, ако је за “нормалне“ адолесценте битан склад у развоју личности и успешно прилагођен друштвени однос са средином, малолетни деликвент не испуњава ни једно ни друго.
Иако је рад са овом децом изузетно тежак, а није редак случај да неки од њих, уколико живе у тешким условима, постану и душевни болесници, постоје примери да уколико се неки од ових преступника укључе у здраву средину и раде оно што их интересује, постану социјално успешни људи.
Породица, школа, друштво
Хармонична и здрава породица је први основ за развој здраве личности. С друге стране, породице где су присутни пороци, тешки материјални услови, свађе и несклад су иделано тле за развој проблематичног детета.
Уколико у једној породици постоје складни међусобни односи, уколико се породица на здрав начин суочава са проблемима и решава их, уколико у једној породици постоји довољно љубави за све њене чланове, онда су шансе да малолетник крене погрешним путем и поред свих изазова, који су саставни део одрастања, веома мале.
Школа, такође, може да буде узрок појаве деликвентног понашања услед неостварених циљева одрастања, моралног уздизања, развијања културних, радних и других навика. Веома је важна континуирана сарадња породице и школе, као и свих других система, који се, према потреби, укључују у рад са малолетницима,
И трећи битан фактор је друштво које подразумева: интернет, телевизију, штампу, комшилук, утицај улице, чест долазак у контакт са пороцима.
Током дванаест месеци 2018. године број пријава за малолетна лица износио је 262, било је 86 малолетних учинилаца прекршаја, док је број учиниоца кривичних дела међу малолетницима старијим од 14 година 58, малолетници млађи од 14 година, у истом овом периоду извршили су 13 кривичних дела.
Прошла година у односну на 2017. била је нешто светлија у “финалном” бројању, али забрињава податак да је у односу на 2017, дошло до пораста броја извршилаца кривичних дела међу малолетницима млађим од 14 година готово за половину.
Најчешћа кривична дела која чине малолетни учиниоци кривичних дела су крађе, крађе у саизвршилаштву, наношење лаких и тешких телесних повреда, разбојништво, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, насиље. Забрињавајући податак је и пораст броја пријава које се односе на вршњачко насиље.
Сходно наведеној статистици анализирали смо ситуацију у нашем граду и дошли до закључка да не постоји адекватан програм накнадне интеграције ове деце у друштво, те да је знање наших суграђана по овом питању на незавидном нивоу. Управо из тог разлога, у сарадњи са Министарством културе и јавног информисања Републике Србије, покрећемо Пројекат који обухвата серију текстова који би требали да повећају степен знања и информисаности о значају и начину превенције друштвено неприхватљивог понашања деце и младих у циљу смањења криминалитета.
Сличан се сличном радује
Стручњаци се слажу да је младост најинтензивније когнитивно, емотивно и конативно раздобље које обележава стицање знања, вредносних судова, различитих навика, и оно што је најважније изградња личног идентитета и трагање за одговорима на бројна питања.
Појединац тада исказује потребу за дружењем и припадањем одређеним вршњачким групама и друштвима. Уколико се млада особа тада приклони позитивним вредностима, онда је и његово укључивање у заједницу задовољавајуће. Међутим, у неким мање контролисаним условима, млади тражећи себи сличне са истим друштвеним и психичким проблемима, почињу да се идентификују са девијантним групама, а њихово дружење бива обележено насиљем, зависношћу, различитим кажњивим делима. Такво укључивање у групу узрокује девијантно понашање које често прераста у деликвенцију и казнена дела и постају претња широј заједници.
Исти као остали
Према одређеним студијама деца која имају проблем са понашањем физички се не разликују од остале деце. Дискутабилно је и раније тврђење да су оваква деца, углавном са нижим степеном интелигенције.
Наиме, код групе научника било је уважено мишљење да су деца са нижим степеном интелигенције теже социјално прилагодљива, имају проблема са учењем, раније напуштају школу, а касније бележе лошије пословне резултате, сугестибилнија су, мање критична, те самим тим лако падају под утицај других, посебно ако су им једини пријатељи васпитно запуштена деца. Међутим, новија истраживања показују да је већина малолетних деликвената и васпитно запуштене деце просечне интелигенције, а да је 10 до 20 процената малолетних деликвената натпросечно интелигентна.
Судећи по наведеном, малолетног деликвента не карактерише специфична физичка појавност, или умањени интелект.
Емотивно и социјално незрели
Оно што им је свима заједничко је високи степен емотивне и социјалне незрелости. Односно, малолетни деликвенти су емоционално незреле особе које се одликују немогућношћу контроле емоција у односу на социјалне захтеве. Платичније описано, ако је за “нормалне“ адолесценте битан склад у развоју личности и успешно прилагођен друштвени однос са средином, малолетни деликвент не испуњава ни једно ни друго.
Иако је рад са овом децом изузетно тежак, а није редак случај да неки од њих, уколико живе у тешким условима, постану и душевни болесници, постоје примери да уколико се неки од ових преступника укључе у здраву средину и раде оно што их интересује, постану социјално успешни људи.
Породица, школа, друштво
Хармонична и здрава породица је први основ за развој здраве личности. С друге стране, породице где су присутни пороци, тешки материјални услови, свађе и несклад су иделано тле за развој проблематичног детета.
Уколико у једној породици постоје складни међусобни односи, уколико се породица на здрав начин суочава са проблемима и решава их, уколико у једној породици постоји довољно љубави за све њене чланове, онда су шансе да малолетник крене погрешним путем и поред свих изазова, који су саставни део одрастања, веома мале.
Школа, такође, може да буде узрок појаве деликвентног понашања услед неостварених циљева одрастања, моралног уздизања, развијања културних, радних и других навика. Веома је важна континуирана сарадња породице и школе, као и свих других система, који се, према потреби, укључују у рад са малолетницима,
И трећи битан фактор је друштво које подразумева: интернет, телевизију, штампу, комшилук, утицај улице, чест долазак у контакт са пороцима.
Најновији број
18. април 2024.
