„Провинцијски Уругвај“ (А. Ђенадић) „Две златне године“ (Б. Секендек и Д. Ивановић) ФК “Мачва” (д. Мићић)
ФУДБАЛСКИ КЛУБ МАЧВА – 100 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
Деценије које су „крцкале“ век
Родило се као идеја, вероватно са првом фуТбалском лопту, како су онда говорили. „Лоптање“ има неку посебну магију, чак и тамо где о њој ништа не знају, чим се појави „ухвати очи“ неке дечурлије, младића, чак и старијих. У тим шутевима акцијама аутоматски се пројектују разбибрига, здравље, али и снови, чежње.... први пут када се проба, више се, углавном не напушта, партије и утакмице се окончају, али размишљање о њима не. После година патње, разних ужаса, нестанка становништа, Шапчанима је требала нада, сан, још се опорављао град од Великог рата, када се закотрљала лопта. Беше мај 1919. године када се родила МАЧВА. Ипак, четири месеца касније, почиње историја, тамо где се формирао сан, на пољани, у диму прашине, крај „крпењаче“. Мачва је баш 21. септембра 1919. године одиграла први меч, започевиши дуг, дуг пут. О највећим успесима клуба, сезонама у највишим ранговима, највећим победама, већ је писано, трудићемо се да до краја ове календарске године представимо неке занимљивости из историје „црвено-црних“, некоме познате, некоме не.
У овом, називомо, првом делу, представљамо утамице које је клуб одиграо баш на Госпојину или у данима близу овог празника, у годинама када су се навршавале деценије постјања. Прва утакмица је била пријатељска, наредних деценија, клуб је наступао у лигашком такмичењу, те није увек било могуће играти баш 21. септембра.
21.09.1919.
Вашар, први од ослобођења Шапца, на два сата је тог 21. септембра био у другом плану. Лепо поподне било је у знаку Мачве. Добошари викаше „Чујте и почујте....“, новосновани клуб играо је прву утакмицу. У Касарском пољу је гостовао Срспки спортски клуб (ССК) из Велике Митровице. Око игралишта се окупила „раја“, неко би да стоји, други су позајмљивали столице да седну. Утакмица лепа, али гости јачи, искуснији, бољи, залужених 4:2 за Митровчане.
МАЧВА: Шуманац (Митровић), Да. Николић, Шијаковић, М. Николић, Јерњев, Васић, Војић, Др. Николић, Н. Николић (капитен), Драгослав Николић, Топаловић.
29.09.1929.
Ондашња лига Новосадске жупе и дерби који је наговестио велики потенцијал тима који је убрзо изборио место међу шест, само шест, екипа Краљевине Југославије. У Шапцу је побеђена Војводина 6:1 (2:1)! Голове за Мачву су постигли: Кесић (2), Киш, Божовић, Јовановић и Војисављевић (пенал).
МАЧВА: Илић, Војисављевић, Цветковић, Врачарић, Којић, Пантазијевић, Гајић, Божовић, Киш, Јовановић, Кесић.
24.09.1939.
Да није било рата и све трагедије између 1941. и 1944. у држави, сигурно би МАЧВА била још једном прволигаш. Генерација која би сигурно дошла до елите настајала је баш ових година када се Европа мењала, на горе, када је мир полако нестајао. Дана 17. септембра Мачва је победила новосадски НАК 2:1 головима Пејовића и Синђелића, док је 24. Дана истог месеца у Шапцу био „Цемент“ Беочин. У једној од најбољих игара те сезоне Шапчани су победили 5:0 (4:0). Тај наступ је посматрало 700 гледалаца, а развеселили су их: Пејовић, односно Лукић и Стефановић са по два гола.
24.09.1949.
Нова држава, ново уређење, ново све, нова и генерација Мачве, у то доба ПОДРИЊА. Рат је на крају четврте и почетку пете деценије двадесетог века спречио Шапчане да заиграју у Првој лиги, а послератна екипа није желела да допусти да и у шестој деценији пропусти прилику. Поново 17. септембра, као и деценију раније Подриње против Варада игра нерешено 2:2, уз голове Лукића и Рогића са 11 метара. Три дана по Малој Госпојини, у натавку Друге лиге Шапчани су у Куманову где их чека „11. Октобар“. Против њих је Мачва (Подриње) увек знала како, те је и на том мечу било убедљиво. На крају 7:1 за овдашњи клуб, полувреме 4:0. Сава Стефановић је четири пута убележио име у листи стрелаца, Рогић је погађао два, а Јовановић један пут.
ПОДРИЊЕ: Милутиновић, Манојловић, Маливуковић, Обрадовић, Д. Стефановић, Слава Стефановић, Станић, Јовановић, Рогић, Лукић, Сава Стефановић.
22.09.1959.
Била је МАЧВА стара 40 лета и један дан када је у Другој савезној лиги гостовао нишки Раднички. Пријатно топао дан искористило је 5.000 навијача да погледа како игра Мачва и по сведочењу извештача нашег листа, упркос победи, Шапчани нису пружили добру игру. Два бода донео је тријумф 3:2 (2:0). Милошевић и Дакић су донели сигурну предност на полувремену, а Грујичић у другом делу зауставио налет Нишлија.
МАЧВА (са оценама): Гајић 6, Росић 5, Станковић 6, Дакић 1 7, Јањић 6, Дакић 2 7, Грујичић 8, Мелић 6, Милошевић 7, Тодоровић 3, Гвозденовић 5.
20.09.1969.
Пола века постојања, значајан и леп јубилеј, протекао је запрепашћујуће тихо, практично без помена. Први тим је био слободан, меч Српске лиге против „Прве искре“ је одложен, али, без споне са јубилејом, Шапчани су играли пријатељски меч против лидера Београдске зоне, екипе „Рада“ и победили 6:1 (3:0). Два гола постигао је Милановић, потом: Станковић, Витомировић, Грубјешић и Марковић.
У данима јубилеја одржана је прва „Спортска чивијада“, али на терену Мачве играле су екипе шабачких навијача „Црвене Звезде“ и „Партизана“, победили су „звездаши“ 2:1 (Брадоњић и Илић; Деретић), а Мачва је споменута тек у паузи ове утакмице где су навијачи Мачве шутирали пенале Ћурковићу, чувеном голману Партизана (Илија Ђурић, Бата Божановић, Раћа Марковић, Душан Шакан, Влада Недељковић, Воја Рогић).
20/21.09.1979.
Пола века није обележено, а помало чудно, великом свечаношћу обележено је 60 година постојања МАЧВЕ. Првенствени меч у Прокупљу је „црвено-црни“ тим одиграо раније како би наступио на турниру организованом поводом рођендана. Током два дана је приређен куп, а учесници велики: Ц. ЗВЕЗДА, ПАРТИЗАН и ОЛИМПИЈА (Љубљана), уз Мачву, српсколигаша, све прволигаши и то из горњег дела табеле. У полуфиналу је Мачва изгубила од Звезде 5:0, иако није разочарала, вели Богољуб Арнаутовић у тексту поводом турнира. Ова утакмица наследила је прво полуфинале где је Партизан победио Љубљанце 4:2. На мечу за треће место, Олимпија је „разбила“ домаћина 8:0, док је најслабији меч био финални, између „вечитих“. Победила је екипа из Љутице Богдана 2:0. На овом турниру од суђења се опростио Павле Павловић. Мачву је предводио Војкан Мелић.
У том периоду за Мачву су играли: Васић, М. Јовановић, Крстић, Јованић, З. Јовановић, Станковић, Станчетић, Палежевић, Милинковић, Копрић, Милосављевић, Тодоровић, Савић...
17.09. 1989.
Тим који је у Купу Југославије играо сјајно, мотивацију није налазио у Јединственој другој лиги, те је и у седмом колу „меру узела“ Кикинда, доминантно и убедљиво, као лошу честитику за 70-ти рођендан. Кажу да је игра била још гора и од резултата. ОФК Кикинда је победила 3:0 (2:0).
МАЧВА: Коларић 6, Алексић 6, М. Ковачевић 5 (Церовић 5), Копривица 5, Бабић 6, Д. Живановић 5, Пајић 5 (Д. Ковачевић 5), Остојић 5, Јањић 6, Тошић 5, Јовановић 5.
У наредном колу, поново су Шапчани гостовали (24.09), овај пут у Призрену „Лирији“, поново поражени, 1:0, уз бољу игру и добар наступ голмана Коларића.
22.09.1999.
Друга половина 90-их је један од најтежих периода у историји клуба. После пропуштене прилике 1992. за пласман у Прву А лигу, нове, мање Југославије, тим је убрзо испао у нижи ранг, Српску лигу „Дунав“. Баш у оквиру десетог кола тог такмичења, 80 година и један дан од прве утакмице „Мачве“, Шапчани су дочекали имењака из Богатића. Можда је меч „обележио“ арбитар Зоран Младеновић, но остао је горак укус после 0:0 у Шапцу.
МАЧВА: Ковачевић 7, Томић -, Д. Ћосић 6 (Глигорић 7), Дражић 7 (Василић 7), Поповић 8, Гајчански 7 (Живковић 6), Деспотовић 8, Тодоровић 7, Лукић 6, Ристић 7, Милићевић 7.
19.09.2009.
Није Мачва била у бољем положају била ни десет година касније. Поново је таворила у Српској лиги, но ова екипа коју је предводио Слободан Милинковић водила је до краја сезоне битку за титулу са Радничким из Крагујевца. Два дана пред 90. годишњицу од меча против ССК, Шапчани су гостовали у Великој Плани и победили „Мораву“ 1:0. Одлучујући гол у мечу шестог кола Српске лиге „Запад“ постигао је Радисављевић.
МАЧВА: Степандић, Тајдић, Милутиновић, Топузовић, Обровац, Ђукановић, Крмар (Јанковић), Самуровић, Радисављевић, Максимовић (Обреновић), Гаврић (Ристивојевић).
21.09.2019.
Први пут је јубилеј прослављен у највишем рангу, већ седме државе у којој се шабачки тим такмичи. Са југа и истока су бакље гореле у славу јубилеја, али нажалост на крају без радости. Као и пре века, Војвођани су опет били бољи. Садашњи пораз боли више, јер је такмичарски, а о Мачви се прича и после ове утакмице, но са истом количином песимизма, као што је било оптимизма стотину лета раније. Новосадски Пролетер је победио 1:0 (0:0), Бабић је са пенала залепио „црвено-црне“ за дно табеле.
МАЧВА: Пулетић, Тошић (Стевановић), Ивић (Ковачевић), Јовановић, Јевтић, Марић, Марковић, Шушњар, Мијаиловић (Ашћерић), Адамовић, Милосављевић.
21.09.1919.
Вашар, први од ослобођења Шапца, на два сата је тог 21. септембра био у другом плану. Лепо поподне било је у знаку Мачве. Добошари викаше „Чујте и почујте....“, новосновани клуб играо је прву утакмицу. У Касарском пољу је гостовао Срспки спортски клуб (ССК) из Велике Митровице. Око игралишта се окупила „раја“, неко би да стоји, други су позајмљивали столице да седну. Утакмица лепа, али гости јачи, искуснији, бољи, залужених 4:2 за Митровчане.
МАЧВА: Шуманац (Митровић), Да. Николић, Шијаковић, М. Николић, Јерњев, Васић, Војић, Др. Николић, Н. Николић (капитен), Драгослав Николић, Топаловић.
29.09.1929.
Ондашња лига Новосадске жупе и дерби који је наговестио велики потенцијал тима који је убрзо изборио место међу шест, само шест, екипа Краљевине Југославије. У Шапцу је побеђена Војводина 6:1 (2:1)! Голове за Мачву су постигли: Кесић (2), Киш, Божовић, Јовановић и Војисављевић (пенал).
МАЧВА: Илић, Војисављевић, Цветковић, Врачарић, Којић, Пантазијевић, Гајић, Божовић, Киш, Јовановић, Кесић.
24.09.1939.
Да није било рата и све трагедије између 1941. и 1944. у држави, сигурно би МАЧВА била још једном прволигаш. Генерација која би сигурно дошла до елите настајала је баш ових година када се Европа мењала, на горе, када је мир полако нестајао. Дана 17. септембра Мачва је победила новосадски НАК 2:1 головима Пејовића и Синђелића, док је 24. Дана истог месеца у Шапцу био „Цемент“ Беочин. У једној од најбољих игара те сезоне Шапчани су победили 5:0 (4:0). Тај наступ је посматрало 700 гледалаца, а развеселили су их: Пејовић, односно Лукић и Стефановић са по два гола.
24.09.1949.
Нова држава, ново уређење, ново све, нова и генерација Мачве, у то доба ПОДРИЊА. Рат је на крају четврте и почетку пете деценије двадесетог века спречио Шапчане да заиграју у Првој лиги, а послератна екипа није желела да допусти да и у шестој деценији пропусти прилику. Поново 17. септембра, као и деценију раније Подриње против Варада игра нерешено 2:2, уз голове Лукића и Рогића са 11 метара. Три дана по Малој Госпојини, у натавку Друге лиге Шапчани су у Куманову где их чека „11. Октобар“. Против њих је Мачва (Подриње) увек знала како, те је и на том мечу било убедљиво. На крају 7:1 за овдашњи клуб, полувреме 4:0. Сава Стефановић је четири пута убележио име у листи стрелаца, Рогић је погађао два, а Јовановић један пут.
ПОДРИЊЕ: Милутиновић, Манојловић, Маливуковић, Обрадовић, Д. Стефановић, Слава Стефановић, Станић, Јовановић, Рогић, Лукић, Сава Стефановић.
22.09.1959.
Била је МАЧВА стара 40 лета и један дан када је у Другој савезној лиги гостовао нишки Раднички. Пријатно топао дан искористило је 5.000 навијача да погледа како игра Мачва и по сведочењу извештача нашег листа, упркос победи, Шапчани нису пружили добру игру. Два бода донео је тријумф 3:2 (2:0). Милошевић и Дакић су донели сигурну предност на полувремену, а Грујичић у другом делу зауставио налет Нишлија.
МАЧВА (са оценама): Гајић 6, Росић 5, Станковић 6, Дакић 1 7, Јањић 6, Дакић 2 7, Грујичић 8, Мелић 6, Милошевић 7, Тодоровић 3, Гвозденовић 5.
20.09.1969.
Пола века постојања, значајан и леп јубилеј, протекао је запрепашћујуће тихо, практично без помена. Први тим је био слободан, меч Српске лиге против „Прве искре“ је одложен, али, без споне са јубилејом, Шапчани су играли пријатељски меч против лидера Београдске зоне, екипе „Рада“ и победили 6:1 (3:0). Два гола постигао је Милановић, потом: Станковић, Витомировић, Грубјешић и Марковић.
У данима јубилеја одржана је прва „Спортска чивијада“, али на терену Мачве играле су екипе шабачких навијача „Црвене Звезде“ и „Партизана“, победили су „звездаши“ 2:1 (Брадоњић и Илић; Деретић), а Мачва је споменута тек у паузи ове утакмице где су навијачи Мачве шутирали пенале Ћурковићу, чувеном голману Партизана (Илија Ђурић, Бата Божановић, Раћа Марковић, Душан Шакан, Влада Недељковић, Воја Рогић).
20/21.09.1979.
Пола века није обележено, а помало чудно, великом свечаношћу обележено је 60 година постојања МАЧВЕ. Првенствени меч у Прокупљу је „црвено-црни“ тим одиграо раније како би наступио на турниру организованом поводом рођендана. Током два дана је приређен куп, а учесници велики: Ц. ЗВЕЗДА, ПАРТИЗАН и ОЛИМПИЈА (Љубљана), уз Мачву, српсколигаша, све прволигаши и то из горњег дела табеле. У полуфиналу је Мачва изгубила од Звезде 5:0, иако није разочарала, вели Богољуб Арнаутовић у тексту поводом турнира. Ова утакмица наследила је прво полуфинале где је Партизан победио Љубљанце 4:2. На мечу за треће место, Олимпија је „разбила“ домаћина 8:0, док је најслабији меч био финални, између „вечитих“. Победила је екипа из Љутице Богдана 2:0. На овом турниру од суђења се опростио Павле Павловић. Мачву је предводио Војкан Мелић.
У том периоду за Мачву су играли: Васић, М. Јовановић, Крстић, Јованић, З. Јовановић, Станковић, Станчетић, Палежевић, Милинковић, Копрић, Милосављевић, Тодоровић, Савић...
17.09. 1989.
Тим који је у Купу Југославије играо сјајно, мотивацију није налазио у Јединственој другој лиги, те је и у седмом колу „меру узела“ Кикинда, доминантно и убедљиво, као лошу честитику за 70-ти рођендан. Кажу да је игра била још гора и од резултата. ОФК Кикинда је победила 3:0 (2:0).
МАЧВА: Коларић 6, Алексић 6, М. Ковачевић 5 (Церовић 5), Копривица 5, Бабић 6, Д. Живановић 5, Пајић 5 (Д. Ковачевић 5), Остојић 5, Јањић 6, Тошић 5, Јовановић 5.
У наредном колу, поново су Шапчани гостовали (24.09), овај пут у Призрену „Лирији“, поново поражени, 1:0, уз бољу игру и добар наступ голмана Коларића.
22.09.1999.
Друга половина 90-их је један од најтежих периода у историји клуба. После пропуштене прилике 1992. за пласман у Прву А лигу, нове, мање Југославије, тим је убрзо испао у нижи ранг, Српску лигу „Дунав“. Баш у оквиру десетог кола тог такмичења, 80 година и један дан од прве утакмице „Мачве“, Шапчани су дочекали имењака из Богатића. Можда је меч „обележио“ арбитар Зоран Младеновић, но остао је горак укус после 0:0 у Шапцу.
МАЧВА: Ковачевић 7, Томић -, Д. Ћосић 6 (Глигорић 7), Дражић 7 (Василић 7), Поповић 8, Гајчански 7 (Живковић 6), Деспотовић 8, Тодоровић 7, Лукић 6, Ристић 7, Милићевић 7.
19.09.2009.
Није Мачва била у бољем положају била ни десет година касније. Поново је таворила у Српској лиги, но ова екипа коју је предводио Слободан Милинковић водила је до краја сезоне битку за титулу са Радничким из Крагујевца. Два дана пред 90. годишњицу од меча против ССК, Шапчани су гостовали у Великој Плани и победили „Мораву“ 1:0. Одлучујући гол у мечу шестог кола Српске лиге „Запад“ постигао је Радисављевић.
МАЧВА: Степандић, Тајдић, Милутиновић, Топузовић, Обровац, Ђукановић, Крмар (Јанковић), Самуровић, Радисављевић, Максимовић (Обреновић), Гаврић (Ристивојевић).
21.09.2019.
Први пут је јубилеј прослављен у највишем рангу, већ седме државе у којој се шабачки тим такмичи. Са југа и истока су бакље гореле у славу јубилеја, али нажалост на крају без радости. Као и пре века, Војвођани су опет били бољи. Садашњи пораз боли више, јер је такмичарски, а о Мачви се прича и после ове утакмице, но са истом количином песимизма, као што је било оптимизма стотину лета раније. Новосадски Пролетер је победио 1:0 (0:0), Бабић је са пенала залепио „црвено-црне“ за дно табеле.
МАЧВА: Пулетић, Тошић (Стевановић), Ивић (Ковачевић), Јовановић, Јевтић, Марић, Марковић, Шушњар, Мијаиловић (Ашћерић), Адамовић, Милосављевић.
Д. Б.
Најновији број
18. април 2024.
