СТОП КРИМИНАЛИТЕТУ МЛАДИХ (2)
Сложна породица превентива и лек
Према подацима добијеним од Центра за социјални рад број деце у сукобу са законом у Шапцу је у сталном порасту. У складу са том чињеницом циљ пројекта “СТОП криминалитету младих”је повећеати степен знања и информисаности о значају и начину превенције друштвено неприхватљивог понашања деце и младих у циљу смањења криминалитета. Реализацију Пројекта финансијски је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије
Бројни светски и домаћи аутори говорећи о малолетничкој деликвенцији набрајају низ фактора попут: биолошког, социолошког, психолошког и тд. Процентулани утицај сваког од њих варира од случаја до случаја, међутим, оно у чему се готово сви слажу је да је приликом настанка и развоја неког поремећаја за дете од пресудног значаја однос са родитељима. Колико су родитељске фигуре јаке, колико су у стању да задовоље потребе детета, да га разумеју и подрже, толико се и млада личност здраво формира, или почиње да развија штетан однос према животу и окружењу.
-Најважније место у животу сваког човека је породица. У породици се рађамо, стичемо искуства, растемо и развијамо се, учимо, усвајамо моделе понашања које касније уграђујемо у односе према дугим људима и пре свега, у однос према самом себи. Уколико су услови за раст и развој у једној породици неповољни, дисфункционални, нестимулативни, уколико у породици не постоје јасне границе, ослабљен ауторитет родитеља, неусклађени васпитни захтеви родитеља у односу према детету, лош материјани или здравствени статус родитеља, незапосленост, онда најчешће долази до формирања асоцијалног понашања код малолетника. Малолетници из таквих породица најчешће бирају неадекватне узоре и моделе понашања, подложни су негативним утицајима који могу њихов развој усмерити у смеру друштвено неприхватљивог понашања, истакла је недавно за “Глас Подриња” руководилац Службе за заштиту деце и младих Центра за социјални рад Шабац, Весна Брајић.
Брајићева је тада напоменула да родитељи пред своју децу треба да поставе јасне захтеве и границе и да у тим захтевима буду доследни и јединствени. Јер, уколико се родитељи у својој међусобној комуникацији али и комуникацији са другима односе са поштовањем и међусобним уважавањем, онда они на тај начин показују својој деци да нема места за насилно понашање према другима.
Одређени број статистичких анализа недвосмислено потврђује да је број малолетнички прекршаја у константном повећању и у свету и код нас, да постоји значајна разлика у заступљености полова, при чему је међу малолетним деликвентима тек десет одсто девојчица, да број преступника значајно расте од седме до седамнаесте године, и да након 17. године број преступника опада, да би до 28. годин, чак 85 одсто њих престало да чини кривична дела. У складу са овим статистикама је утврђено и да су родитељи деце која показују временски ограничено антисоцијално понашање, доследно одбијали да одговоре на њихове потребе и показивали агресивно и антисоцијално понашање, али за разлику од родитеља деце са трајним антисоцијалним понашањем, нису вршили злостављање, насиље и занемаривање.
Одојчад учествују у интеракцији са мајком од самог рођења и тако креирају и усвајају обрасце усвајања и модулирања сопствених, мајчиних и заједничких емотивних садржаја. У овом периоду је од изузетног значаја родитељска осетљивост за сигнале и потребе детета. Што је одрасли осетљивији, дете ће имати већи утисак прихваћености његових унутрашњих стања и потреба. Новија истраживања показују да развој капацитета да се мисли о унутрањим стањима у највећој мери зависи од општих својстава породичне средине, као што су емоционална (не)укљученост родитеља и приписивање психолошких својстава одојчади старој шест месеци.
И најмањи нарушени однос између детета и примарне фигуре могу да доведу до несигурних образаца везаности: избегавајућег у случају времеснки ограниченог антисоцијалног понашања и дезорганизованог у случају трајног.
Са друге стране, складни породични односи, превентирају бројне поремећаје понашању, па и појаву малолетничке деликвенције.
-Уколико у једној породици постоје складни међусобни односи, уколико се породица на здрав начин суочава са проблемима и решава их, уколико у једној породици постоји довољно љубави за све њене чланове, онда су шансе да малолетник крене погрешним путем и поред свих изазова, који су саставни део одрастања, веома мале. Осим породице, веома важна институција у животу сваког детета је и школа, која својим разним наставним и ваннаставним садржајима може утицати на правилан раст и развој, усмеравати и каналисати потенцијале које постоје у сваком детету. Веома је важна континуирана сарадња породице и школе, као и свих других система, који се, према потреби, укључују у рад са малолетницима, каже Весна Брајић.
Фактори ван породице такође су битни, али ипак породица има кључну улогу и у томе како ће се они одразити на дете.
-Осим из своје породице, малолетници усвајају систем вредности и моралне норме које су актуелне у једном друштву. На који начин и како ће усвојити постојећи систем вредности зависи од система вредности које су усвојене у породици, каже наша саговорница.
-Најважније место у животу сваког човека је породица. У породици се рађамо, стичемо искуства, растемо и развијамо се, учимо, усвајамо моделе понашања које касније уграђујемо у односе према дугим људима и пре свега, у однос према самом себи. Уколико су услови за раст и развој у једној породици неповољни, дисфункционални, нестимулативни, уколико у породици не постоје јасне границе, ослабљен ауторитет родитеља, неусклађени васпитни захтеви родитеља у односу према детету, лош материјани или здравствени статус родитеља, незапосленост, онда најчешће долази до формирања асоцијалног понашања код малолетника. Малолетници из таквих породица најчешће бирају неадекватне узоре и моделе понашања, подложни су негативним утицајима који могу њихов развој усмерити у смеру друштвено неприхватљивог понашања, истакла је недавно за “Глас Подриња” руководилац Службе за заштиту деце и младих Центра за социјални рад Шабац, Весна Брајић.
Брајићева је тада напоменула да родитељи пред своју децу треба да поставе јасне захтеве и границе и да у тим захтевима буду доследни и јединствени. Јер, уколико се родитељи у својој међусобној комуникацији али и комуникацији са другима односе са поштовањем и међусобним уважавањем, онда они на тај начин показују својој деци да нема места за насилно понашање према другима.
Одређени број статистичких анализа недвосмислено потврђује да је број малолетнички прекршаја у константном повећању и у свету и код нас, да постоји значајна разлика у заступљености полова, при чему је међу малолетним деликвентима тек десет одсто девојчица, да број преступника значајно расте од седме до седамнаесте године, и да након 17. године број преступника опада, да би до 28. годин, чак 85 одсто њих престало да чини кривична дела. У складу са овим статистикама је утврђено и да су родитељи деце која показују временски ограничено антисоцијално понашање, доследно одбијали да одговоре на њихове потребе и показивали агресивно и антисоцијално понашање, али за разлику од родитеља деце са трајним антисоцијалним понашањем, нису вршили злостављање, насиље и занемаривање.
Одојчад учествују у интеракцији са мајком од самог рођења и тако креирају и усвајају обрасце усвајања и модулирања сопствених, мајчиних и заједничких емотивних садржаја. У овом периоду је од изузетног значаја родитељска осетљивост за сигнале и потребе детета. Што је одрасли осетљивији, дете ће имати већи утисак прихваћености његових унутрашњих стања и потреба. Новија истраживања показују да развој капацитета да се мисли о унутрањим стањима у највећој мери зависи од општих својстава породичне средине, као што су емоционална (не)укљученост родитеља и приписивање психолошких својстава одојчади старој шест месеци.
И најмањи нарушени однос између детета и примарне фигуре могу да доведу до несигурних образаца везаности: избегавајућег у случају времеснки ограниченог антисоцијалног понашања и дезорганизованог у случају трајног.
Са друге стране, складни породични односи, превентирају бројне поремећаје понашању, па и појаву малолетничке деликвенције.
-Уколико у једној породици постоје складни међусобни односи, уколико се породица на здрав начин суочава са проблемима и решава их, уколико у једној породици постоји довољно љубави за све њене чланове, онда су шансе да малолетник крене погрешним путем и поред свих изазова, који су саставни део одрастања, веома мале. Осим породице, веома важна институција у животу сваког детета је и школа, која својим разним наставним и ваннаставним садржајима може утицати на правилан раст и развој, усмеравати и каналисати потенцијале које постоје у сваком детету. Веома је важна континуирана сарадња породице и школе, као и свих других система, који се, према потреби, укључују у рад са малолетницима, каже Весна Брајић.
Фактори ван породице такође су битни, али ипак породица има кључну улогу и у томе како ће се они одразити на дете.
-Осим из своје породице, малолетници усвајају систем вредности и моралне норме које су актуелне у једном друштву. На који начин и како ће усвојити постојећи систем вредности зависи од система вредности које су усвојене у породици, каже наша саговорница.
Центар за социјални рад је једна карика у процесу заштите малолетника и превенције малолетничке деликвенције. Проблем малолетничке делинквенције је системски проблем и тако га треба решавати. Весна Брајић напомиње да је веома важно да малолетник и његова породица имају поверење у институције, које се укључују у решавање, њихових често нагомиланих породичних проблема. Потребно је и да сваки родитељ освести чињеницу да само покретањем сопствених снага и сопствене одговорности, уз сарадњу са другим институцијама, може допринети решавању проблема у одрастању своје деце.
-Ако својој деци дарујемо љубав, разумевање, осмех, загрљај, уважавање и поштовање, поклањамо им највреднији дар - самопоуздање и сигурност, које ће са собом носити у свим сегментима свог живота, закључује Брајевић.
Најновији број
18. април 2024.
