За љубав, за братство за воду

Као и сваке године и ове године у Јарку је одржана Комеморација у знак сећања на Крвави марш.
Организатори су били месна заједница села Јарак и месни одбор СУБНОР.
Да подсетимо, 24. септембра 1941. године немачки генерал Франц Беме је издао наредбу која гласи: “Дивизија 342 има на препад да покупи све мушкарце, између 14 и 70 година и да их пребаци у концентрациони логор. Логор је подигнут код села Јарак у Срему.
На крају села, лево од пута Шабац – Рума једна велика пољана је ограђена бодљикавом жицом, са неколико кула осматрачница на угловима на којима су били немачки стражари са митраљезима.
Током ове рације ухапшено је 4.459 цивила, а због неодазивања стрељано је 75 грађана Шапца.
Пут од Шапца до Јарка који износи 25 километара пређен је за четири сата усиљеног марша, а некад и трком. Немци су колону пратили камионима, на коњима и бициклима.
Изнемогле и неспособне Шапчане који су падали од умора, или заостајали, Немци су на лицу места стрељали. По изјавама преживелих на путу од сабирног логора Михајловца (место бившег вашаришта) до Јарка ликвидирано је 120 људи.
Постизању у логор у Јарак логораши су мучени батинањем, глађу и жеђу. 28. септембра мештани села Јарак су издејствовали од команде концентрационог логора да могу похапшенима пружити помоћ. Вода коју сељаци из Јарка запрегама доносили спасли су многе животе.
Због тога мештанима Јарка дугујемо велику захвалност, јер су излажући се великом напору, као и огромној опасности доносили воду заробљеним Шапчанима и тако их спасли од сигурне смрти.
У знак захвалности, Шапчани су на уласку у Јарак подигли спомен чесму, која симболично подсећа на жедне и гладне логораше из Шапца. На чесми стоји натпис “За љубав, за братство, за воду”.
И ове године одржана је комеморација, Помен сенима недужних али на недоличан начин. После полагања венаца на спомен чесму, на којима нису били представници града Шапца, представници војске Србије као ни свештенство, присутни су позвани на ручак у Ловачки дом.
Е ту нас је чекало огромно, веома непријатно изненађење. У ловачком дому је трештала народна музика – најгоре врсте, која приличи весељима, свадбама и вашарима а никако помену сенима недужних.
Уз ракију, вино, пиво и печење, уз народне песме најгоре врсте, уз певачицу и певача који су певали за бакшиш, одавао се помен Шабачким жртвама. Био сам ужаснут призором.
Треба да нас је стид хероја крвавог марша. Шта би они рекли када би видели како поштујемо њихову жртву?
Мене је срамота! А вас драги Јарчани?
Комеморација је одавање почасти онима који више нису са нама и који су своје животе дали за нашу слободу.
Зар на овај сраман начин Јарчани? Брука и срамота.