Инфо

Берза

  • aero 900 ⚫ 0,00%
  • aven 1.500 ▲ 29,31%
  • dnos 3.355 ▲ 1,64%
  • enhl 668 ▲ 2,77%
  • fint 583 ▼ -1,19%
  • gfso 710 ▲ 9,23%
  • impl 3.500 ⚫ 0,00%
  • inim 3.500 ⚫ 0,00%
  • jesv 6.837 ▼ -1,95%
  • kmbn 3.194 ▲ 0,76%
  • niis 730 ▲ 0,27%
  • rso15102 125,95 ▲ 0,13%
  • rso16142 115,00 ⚫ 0,00%
  • rso18171 111,30 ⚫ 0,00%
  • svrl 604 ▲ 0,67%
  • trgom 1.000 ▲ 4,71%
  • utsi 2.000 ▲ 11,11%
(10. октобар 2019.)
РОМАН „АЛЕКСАНДАР ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ“ ВУКА ДРАШКОВИЋА

РЕИНКАРНАЦИЈА ПОЕМЕ ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОР

Ово је, без сумње, међу најбољим, ако не и најбољи Драшковићев роман. Високим уметничким дометима, суптилним приказима и анализама крупних историјских личности и догађаја бурне епохе прве трећине контроверзног ХХ века, ово дело спада међу најбоље историјске романе наше књижевности
РЕИНКАРНАЦИЈА  ПОЕМЕ  ВЕЛИКИ  ИНКВИЗИТОР
Вук Драшковић, овенчан славом најчитанијег писца средином осамдесетих прошлог века, у једном од бројних интервјуа, упитан која имена представљају његово књижевно „свето тројство“, без двоумљења је одговорио: На првом месту Достојевски, на другом Достојевски и на трећем, опет, Достојевски. Над целим књижевним стваралаштвом овог најтиражнијег југословенског и српског романописца, надвија се светла сенка великог Руса. Од Ножа до новог романа Александар од Југославије, који је изашао у издању Лагуне у фасцинантном почетном тиражу од 20.000 примерака.
Ово је, без сумње, међу најбољим, ако не и најбољи Драшковићев роман. Високим уметничким дометима, суптилним приказима и анализама крупних историјских личности и догађаја бурне епохе прве трећине контроверзног ХХ века, ово дело спада међу најбоље историјске романе наше књижевности.
„Дајући друге, одајемо себе“, записао је један славни писац. Овај роман, особито својим епилогом Post mortem, који је бриљантни крешчендо историјске саге о великом Краљу, одаје ауторову свесну или подсвесну зависност и условљеност Достојевским. Поема Велики инквизитор, представља идејно и тематско чвориште романа Браћа Карамазови, коју је Фридрих Ниче назвао „бисером светске књижевности“, угнездила се у завршном поглављу Драшковићевог романа фрапантно упадљиво, као крилата бела птица на врх оџака белог краљевског двора.
У севиљску тамницу у коју је заточен Христос, Велики Инквизитор – шпански католички кардинал силази у поноћ. Изговара дуги монолог у коме разоткрива широку идеолошку и социјалну платформу католицизма. Рациoнализујући узвишену идеју братства и једнакости јеванђелског хришћанства, са циљем успостављања владавине над целим светом, римско хришћанство саградило је „атеистичку кулу вавилонску“. Тиме је ударило темеље европском теоријском социјализму, који је у суштини, по речима Достојевског: „најистинитији и најдиректнији наставак католичке идеје, њено потпуно и крајње остварење“.
Преставник тог и таквог социјализма, привезавши лукаво и вешто свој мали револуционарни чамац за моћни ратни разарач руске Црвене армије, упловио је реком српске крви у ослобођени Београд и усидрио се на Дедињу, у дому краљевске династије Карађорђевића. Док његове пролетерске бригаде сеју смрт Србијом и српском престоницом, Велики инквизитор социјализма Јосип Броз, са својим друговима, прославља победу на дедињском брегу.
Аутор романа подиже га изненада са победничке гозбе и кришом одводи пред велики портрет Краља Александра у двор, из кога је Краљ кренуо на своје последње путовање у Марсељ. Александар је на портрету у униформи пешадијског пуковника, уздржаног осмеха на уснама, вазда готовим за ратну команду. Броз у маршалској униформи дуго стоји пред њим. Посматра и ћути. Онда отпочиње дуги монолог који сажима драму целог романа и историјску драму државе Југославије, са пројекцијом гротескне судбине Срба у њој. Особито после ње.
Цео монолог, по тону и драмској напетости, амбијенту и атмосфери, на нивоу је високе уметничке вредности „поеме“ о Великом инквизитору Ивана Карамазова. Импозантна фигура главног јунака доминира сценом целог романа, као што је за живота доминирала историјском позорницом епохе. Велика историјска тема и грандиозна личност Краља ратника и творца Југославије, великим уметничким даром и надахнућем, живо су дочарани и привлачно представљени савременом читаоцу. То новом књижевном остварењу Вука Драшковића даје универзални карактер и значај, и роман Александар од Југославије, сврстава у класике, не само наше, већ и европске књижевности.
У посвети Јовану Дучићу у „црвеној књизи“ приповедака, Андрић је написао: „Кад би нешто било могућно да једном буде заборављено ваше име и изгубљено ваше дело, тврдо верујем да би неки далеки нараштаји, хтијући да изразе оно што је најлепше у њима, проговорили језиком ваше поезије и нашли исте ваше речи“.
Ако се неком учинило, да је у овом нашем апсурдном ријалити времену, изгубљено дело и заборављено име, највеће харизме светске књижевности – Фјодора Михаиловича Достојовског, роман Вука Драшковића охрабриће га и уверити да велика дела културне и књижевне баштине човечанства нису мртви и окамењени идоли. Својом ненадмашном уметничком снагом, она представљају вечне узоре и живе изворе, снажне покретаче и неисцрпна надахнућа будућим прегаоцима и ствараоцима.
Вечни Достојевски и легенда Велики инквизитор, доживели су своју реинкарнацију у роману Вука Драшковића, Александар од Југославије.
То је судбина великих писаца и великих књижевних дела.
Др Љубомир Ранковић

Најновији број

5. децембар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa