ПОЈАВЕ
Село стари и нестаје
Током десет година у 14 села општине Богатић, нестало 2.560 људи. Ништа боља слика није ни у целом Мачванском округу. Школе остају без ђака. Да ли је спасоносно решење за сеоске месне заједнице у оживљавању рада старих и формирању нових земљорадничких задруга?
Разваљена дрвена ограда и врата кроз која се улазило у широко двориште. По средини истог старинска кућа из чијег димњака се одавно не виори плавичасти дим. Много “окапалих” помоћних објеката око куће. Кажу да цело двориште, топлих и кишних дана обузме густа и висока трава. Види се да ту годинама није крочила људска нога. Таквих кућа је у малом мачванском селу много. Напуштено је доста у 14 села општине Богатић, а није боља слика ни у целом Мачванском округу. Статистичари су израчунали да је у Србији доста старих људи. Школе остају без ђака, села се “гасе”.
Недавно су саопштени подаци да од 4.600 села у Србији 200 нема становнике. Истовремено 200 села је без житеља млађих од 25 година. На обесхрабрујуће чињенице у циљу опстанка младих на селу указују готово сви. Шефови месних канцеларија у мачванским селима, истичући да мало мушког становништва, приспелог за женидбу склапа бракове и остаје да живи на селу. Напротив ова популација људи одлази са села “трбухом за крухом”. Остају вишевековна огњишта празна.
Свештеници у сеоским црквама се жале да имају много више опела него крштења, а у скупштинама општина широм Србије све је више захтева за проширење гробаља. Поменимо и податак саопштен приликом недавног пописа становништва у општини Богатић, где је током протеклих десет година “нестало” 2.560 људи.
Педантни статистичари су израчунали да је у селима Србије 50.000 напуштених кућа, а на још 145.000 њих пише “привремено ненастањене”.
Будућност села није ружичаста. Подсећајући на то све присутније су идеје о реализацији идеја за опстанак младих на селу и стварање што бољих услова за то. Миомир Филиповић из Удружења културних стваралаца “Завичај” у Сремској Митровици каже да би на селу требало финансирати отварање мањих привредних капацитета, а у културном и спортском погледу стварати услове за привлачење превасходно младих. Он истиче да је актуелна српска влада схватила о каквим је проблемима на селу реч и жели да их решава. У последње време уочено је доста добрих потеза, а међу њима Филиповић посебно истиче активност министра Милана Кркобабића и његових сарадника. Рехабилитација задружног система, управо је један од путева драгоценог привредног напретка села. То је слажу се и у одељењу за село Српске академије наука, веома значај пут “оздрављења” села и само на тај начин може се зауставити његов пад и омогућити опстанак.
Чињеница о којој говори министар Кркобабић о формирању преко 500 задруга у Србији и повећана издвајања Владе за село, нејбоље говоре да залагање за живот села нису само празне приче.
Недавно су саопштени подаци да од 4.600 села у Србији 200 нема становнике. Истовремено 200 села је без житеља млађих од 25 година. На обесхрабрујуће чињенице у циљу опстанка младих на селу указују готово сви. Шефови месних канцеларија у мачванским селима, истичући да мало мушког становништва, приспелог за женидбу склапа бракове и остаје да живи на селу. Напротив ова популација људи одлази са села “трбухом за крухом”. Остају вишевековна огњишта празна.
Свештеници у сеоским црквама се жале да имају много више опела него крштења, а у скупштинама општина широм Србије све је више захтева за проширење гробаља. Поменимо и податак саопштен приликом недавног пописа становништва у општини Богатић, где је током протеклих десет година “нестало” 2.560 људи.
Педантни статистичари су израчунали да је у селима Србије 50.000 напуштених кућа, а на још 145.000 њих пише “привремено ненастањене”.
Будућност села није ружичаста. Подсећајући на то све присутније су идеје о реализацији идеја за опстанак младих на селу и стварање што бољих услова за то. Миомир Филиповић из Удружења културних стваралаца “Завичај” у Сремској Митровици каже да би на селу требало финансирати отварање мањих привредних капацитета, а у културном и спортском погледу стварати услове за привлачење превасходно младих. Он истиче да је актуелна српска влада схватила о каквим је проблемима на селу реч и жели да их решава. У последње време уочено је доста добрих потеза, а међу њима Филиповић посебно истиче активност министра Милана Кркобабића и његових сарадника. Рехабилитација задружног система, управо је један од путева драгоценог привредног напретка села. То је слажу се и у одељењу за село Српске академије наука, веома значај пут “оздрављења” села и само на тај начин може се зауставити његов пад и омогућити опстанак.
Чињеница о којој говори министар Кркобабић о формирању преко 500 задруга у Србији и повећана издвајања Владе за село, нејбоље говоре да залагање за живот села нису само празне приче.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
