Годишњак поново угледао светлост дана

Након 12 година паузе шести Годишњак Свилеуве угледао је светлост дана, а најзаслужнији за наставак приче о овом селу је др Момчило Исић који је обећао припрему још четири оваква дела.
Говорећи о Годишњаку проф. др Милан Лазић је истакао да је Свилеува вероватно једино село у Србији које има свој годишњак захваљујући ентузијастима који га пишу. Према његовим речима, прилози су коректно и зналачки написани а теме интересантне.

Прво и друго поглавље у делу односи се на демографске прилике у Свилеуви са подацима о свим рођеним мештанима, венчаним и умрлим у периоду од 1938-1950.године.
Наредно говори о почецима организованог политичког живота у овом селу око 1880-е године, прожетим жестоким сукобима присталица и противника Милана Обреновића, уз комичну причу о изабраном посланику којег су сељаци спречили да иде у Београд на скупштинску седницу.

У поглављима о знаменитим Свилеушанима обрађени су ликови и дела дипломате Лазара Теодоровића и књижевника Јанка Веселиновића, некадашњег учитеља у овом селу и једног од председника општине Коцељева. Управо људи из овог краја послужили су чувеном писцу као инспирација за писање првих приповетки. Многе ликове ондашње Свилеуве сместио је Јанко у своја дела, учинивши их на тај начин бесмртним.
Три поглавља посвећена основној школи засигурно ће бити интересантна читаоцима Годишњака. У том делу најпре је представљен текст др Исића који говори о историји ове образовне установе. Затим, ту је и сећање Јордана Станојчића на време проведено у њој, најпре као ученик а потом и у улози наставника, док је на крају овог сегмента смештена прича аутора Драгана Ђермановића о учитељици Перси Ружичић.
Аутори су подсетили да не би требало прескочити ни предговор назван “Изневерена нада” о самом Годишњаку који је након дуже од једне деценије неизлажења поново васкрсао.

КЊИГА О МИЛОРАДУ
Захваљујући упорности др Момчила Исића светло дана је угледала и књига о Милораду Марковићу, једном од најпознатијих грађана Свилеуве. Посебно емотивно на представљању овог дела у Марковићевом родном селу било је обраћање његове ванбрачне ћерке Маше Алекс.
О Милораду Марковићу је много тога откривено у овој књизи, а читаоце ће свакако заитересовати његов животни пут од сељака, следбеника Карађорђевића, преко занатлије и задругара, заточеника логора, избеглице у Немачкој, до слободног емигранта али ипак заробљеног у овој земљи јер се није могао вратити у Југославију.
Књига је прожета низом контроверзи, баш какав је и био Марковићев живот.
Говорећи о овом делу др Радмила Радић и др Олга Манојловић су још једном истакле немерљив допринос др Исића у изучавању историје овога краја, обрађујући посебно школство, положај жена, цркве и других сегмената тадашњег живота. Посебно су апострофирале велику улогу Друштва за изучавање историје села којим се мало места у нашој земљи може поносити. На крају представљања нових књига речено је да Свилеува може бити веома поносна на све ауторе текстова у досадашњим годишњацима али да се, истовремено и сама мора побринути да се грађа боље чува, јер је небригом о сеоском Дому културу и пропадањем саме зграде непроцењиво историјско благо заувек уништено.