У БИБЛИОТЕЦИ КОЦЕЉЕВАЧКОЈ ОДРЖАНА ЈОШ ЈЕДНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА
Њено величанство - Књига
Овогодишња међународна ликовна колонија у Коцељеви, која се одржава осми пут за редом, под покровитељством општинске управе Коцељева а у организацији Завичајног одељења Библиотеке “Јанко Веселиновић”, окупила је 12 уметника. Том приликом настала су дела инспирисана књигом али и природним лепотама тамнавског краја.
Међу онима који су на њој први пут учествовали била је Милева Војиновић Богдановић из Никшића.
–Ја сам одушевљена. Лепо је друштво, фино функционишемо, дружимо се, радимо. Домаћини су добри. Имамо фину сарадњу и они су јако посвећени читавој причи. Што се сликања тиче волим да радим првенствено старе капије, пејзаже али и мртве природе. Нисам за сада излазила из тог оквира јер сам сликар аматер. Имам пар изложби и ликовних колонија и то је моје искуство за сада. Пре десетак година сам се одважила да се упустим у ову авантуру - рекла је гошћа из Црне Горе која је на ову ликовну колонију дошла на позив свог колеге, уметника Бранка Васиљевића из Београда који је у Коцељеви и њеним манифестацијама препознао жељу да се, како је истакао, култура удене тамо где је нема.
Сликар и фотограф изразио је спремност да учествује у пројектима везаним за културу у овом месту.
–Други пут сам овде. Први пут сам био прошле године и моје слике су виђене на фејсбук профилу и оставиле су утисак. Било је то једно од мојих првих искустава у ликовним колонијама. Вредело је мени, а ваљда и домаћину. Разменили смо лепу енергију и смисао свега овога је испуњен потпуно. Заволео сам комплетну акцију и некако сам спреман да се ја дајем у тој причи, зато што је то култура. Мислим да свако треба да да нешто од себе - открива Бранко који је на прошлогодишњем Фестивалу зимнице забележио фасцинантне детаље својим фото-апаратом. Овај уметник има невероватан дар запажања а његове фотографије настале том приликом убудуће ће оплеменити простор библиотеке.
–Већ је акција у току и у просторији која ће бити дечји одељак биће изложене фотографије које сам направио прошле године, за време карневала. Ту је негде уграђен мој сензибилитет, али било ми је лако да забележим дивне тренутке, дивне кадрове, тако да ни резултат стварно није лош. Ја га волим- закључио је Васиљевић који је, говорећи о импресијама везаним за сам Фестивал зимнице напоменуо да је то једна врло пристојна манифестација.
–Пријатна атмосфера, људи расположени. Може се поредити са манифестацијом Берба грожђа у Смедереву. Помало сам навијач Коцељеве јер видим да постоје напори да се удене култура тамо где је нема, да постоји подмладак дечји, да су деца весела, инспирисана и мотивисана и треба их у томе подржати- изјавио је Бранко.
Осим гостију у ликовној колонији су учествовали и уметници из Коцељеве. Исидора Мандић, ученица трећег разреда Средње уметничке школе у Шапцу за то је добила прву прилику. Каже да одувек воли да црта и слика, те да је уз тетку Марину Павловић, која је на овој колонији од њеног почетка, још од малих ногу почела да се занима за уметност а убрзо је, затим схватила да има и талента.
–Утисци су одлични. Ово је моје прво искуство. Допада ми се процес, осећај заједништва и припадности, размена искустава...- прича Исидора. Међу учесницима била је и Тања Јанковић из Београда која је библиотеци коцељевачкој, школском одељењу, оставила азбуку рађену у калиграфији за коју каже да је надоградња њене професије.
–Калиграфија је данас грана ликовне уметности. Данас је најтеже одржати неку традицију и сваке године се показује колико је то важно и колико је људима уметност битан део живота- сматра Тања која није крила задовољство због чињенице да се овогодишња ликовна колонија у Коцељеви одржавала у просторијама Библиотеке. Ту установу је дефинисала као кућу у којој живе књиге, вековно цивилизацијско богатство, лепота, душа човека из различитих времена.
–У књижевности остаје оно што је увек вечно и људско. Мењају се само сцене и костими. Вечне потребе човека су увек исте у свим вековима. Тако да ће остати записано на овој ликовној колонији да је књига и даље лепа, интригантна, да има читалаца, да и поред тих црних слутњи и прогноза да је књижевност нешто што је иза нас, да ће књига припадати прошлости, то није тачно. Мислим да је то вечна човекова потреба и радује ме што се баш на том попришту дешава ова лепота. Свако од нас ће оставити нешто што ће красити зидове. Учите и читајте. Озбиљне књиге читајте. Живот све остало сам обави- поручила је гошћа из Београда.
Међу онима који су на њој први пут учествовали била је Милева Војиновић Богдановић из Никшића.
–Ја сам одушевљена. Лепо је друштво, фино функционишемо, дружимо се, радимо. Домаћини су добри. Имамо фину сарадњу и они су јако посвећени читавој причи. Што се сликања тиче волим да радим првенствено старе капије, пејзаже али и мртве природе. Нисам за сада излазила из тог оквира јер сам сликар аматер. Имам пар изложби и ликовних колонија и то је моје искуство за сада. Пре десетак година сам се одважила да се упустим у ову авантуру - рекла је гошћа из Црне Горе која је на ову ликовну колонију дошла на позив свог колеге, уметника Бранка Васиљевића из Београда који је у Коцељеви и њеним манифестацијама препознао жељу да се, како је истакао, култура удене тамо где је нема.
Сликар и фотограф изразио је спремност да учествује у пројектима везаним за културу у овом месту.
–Други пут сам овде. Први пут сам био прошле године и моје слике су виђене на фејсбук профилу и оставиле су утисак. Било је то једно од мојих првих искустава у ликовним колонијама. Вредело је мени, а ваљда и домаћину. Разменили смо лепу енергију и смисао свега овога је испуњен потпуно. Заволео сам комплетну акцију и некако сам спреман да се ја дајем у тој причи, зато што је то култура. Мислим да свако треба да да нешто од себе - открива Бранко који је на прошлогодишњем Фестивалу зимнице забележио фасцинантне детаље својим фото-апаратом. Овај уметник има невероватан дар запажања а његове фотографије настале том приликом убудуће ће оплеменити простор библиотеке.
–Већ је акција у току и у просторији која ће бити дечји одељак биће изложене фотографије које сам направио прошле године, за време карневала. Ту је негде уграђен мој сензибилитет, али било ми је лако да забележим дивне тренутке, дивне кадрове, тако да ни резултат стварно није лош. Ја га волим- закључио је Васиљевић који је, говорећи о импресијама везаним за сам Фестивал зимнице напоменуо да је то једна врло пристојна манифестација.
–Пријатна атмосфера, људи расположени. Може се поредити са манифестацијом Берба грожђа у Смедереву. Помало сам навијач Коцељеве јер видим да постоје напори да се удене култура тамо где је нема, да постоји подмладак дечји, да су деца весела, инспирисана и мотивисана и треба их у томе подржати- изјавио је Бранко.
Осим гостију у ликовној колонији су учествовали и уметници из Коцељеве. Исидора Мандић, ученица трећег разреда Средње уметничке школе у Шапцу за то је добила прву прилику. Каже да одувек воли да црта и слика, те да је уз тетку Марину Павловић, која је на овој колонији од њеног почетка, још од малих ногу почела да се занима за уметност а убрзо је, затим схватила да има и талента.
–Утисци су одлични. Ово је моје прво искуство. Допада ми се процес, осећај заједништва и припадности, размена искустава...- прича Исидора. Међу учесницима била је и Тања Јанковић из Београда која је библиотеци коцељевачкој, школском одељењу, оставила азбуку рађену у калиграфији за коју каже да је надоградња њене професије.
–Калиграфија је данас грана ликовне уметности. Данас је најтеже одржати неку традицију и сваке године се показује колико је то важно и колико је људима уметност битан део живота- сматра Тања која није крила задовољство због чињенице да се овогодишња ликовна колонија у Коцељеви одржавала у просторијама Библиотеке. Ту установу је дефинисала као кућу у којој живе књиге, вековно цивилизацијско богатство, лепота, душа човека из различитих времена.
–У књижевности остаје оно што је увек вечно и људско. Мењају се само сцене и костими. Вечне потребе човека су увек исте у свим вековима. Тако да ће остати записано на овој ликовној колонији да је књига и даље лепа, интригантна, да има читалаца, да и поред тих црних слутњи и прогноза да је књижевност нешто што је иза нас, да ће књига припадати прошлости, то није тачно. Мислим да је то вечна човекова потреба и радује ме што се баш на том попришту дешава ова лепота. Свако од нас ће оставити нешто што ће красити зидове. Учите и читајте. Озбиљне књиге читајте. Живот све остало сам обави- поручила је гошћа из Београда.
В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
