ФК МАЧВА – 100 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
МАЧВИНИ ХАЈДУЦИ, РАДНИЦИ, ПОДРИЊЦИ
Родило се као идеја, вероватно са првом фуТбалском лопту, како су онда говорили. „Лоптање“ има неку посебну магију, чак и тамо где о њој ништа не знају, чим се појави „ухвати очи“ неке дечурлије, младића, чак и старијих. У тим шутевима акцијама аутоматски се пројектују разбибрига, здравље, али и снови, чежње.... први пут када се проба, више се, углавном не напушта, партије и утакмице се окончају, али размишљање о њима не. После година патње, разних ужаса, нестанка становништа, Шапчанима је требала нада, сан, још се опорављао град од Великог рата, када се закотрљала лопта. Беше мај 1919. године када се родила МАЧВА. Ипак, четири месеца касније, почиње историја, тамо где се формирао сан, на пољани, у диму прашине, крај „крпењаче“. Мачва је баш 21. септембра 1919. године одиграла први меч, започевиши дуг, дуг пут. О највећим успесима клуба, сезонама у највишим ранговима, највећим победама, већ је писано, трудићемо се да до краја ове календарске године представимо неке занимљивости из историје „црвено-црних“, некоме познате, некоме не
Година оснивања Мачве је позната, ривал у првој утакмици фуТбала у Шапцу такође, али мало њих зна да у првој половини 1919. године није основана МАЧВА, већ да је рођен клуб претеча данашњег суперлигаша.
Беше то мај, скупштина у ондашњој кафани „Касина“, у данашњој Господар Јевремовој. Добошари су током дана најављивали оснивање лоптачког клуба и он је у поподневним сатима настао. Рођена је „Мачва“? НЕ, оформљен је Шабачки лоптачки клуб ХАЈДУК!! Осам година после сплитског настао је шабачки. “Хајдуци” су играли међусобно сваке недеље, а онда је дошло време и за меч против Српског спортског клуба из Велике Митровице, у Митровици. Резултат меча одигран 14. септембра није записан, али је остало у памћењу да је једном од домаћих играча сломљена рука, нехотице наравно.
Седам дана касније требало је да Митровчани гостују, пре тога је заказана нова скупштина и „одговор на малер“, одговор на повреду ривала је била да клуб промени име:
-Поцерина, Поцерје, Освит, Обилић, Душан Силни, Србија, Српски мач, Слога, Олимпија, Подриње, Далмација, Раднички, Трговачки, Занатлија, Заслон – узвикивали су различите предлоге присутни.
Још један је изнео, према једној тврдњи Дане Николић, према другој Миле Топузовић.
-Зашто не „Мачва“? По нашој равној Мачви, од Саве до Дрине, од Поцерине до Посаво-Тамнаве.
Предлог је усвојен, четири месеца живео је Хајдук, сада је поново рођен као МАЧВА.
Носила је то име до окупације, током три и по године заробљеништва. Трајале су и ратне лиге, но то ће бити тема једног од следећих наставака приче о веку Мачве. Фудбалери су имали улогу и под оружјем, придруживши се јединицама НОП-а средином 1944. године, о чему сведочи и текст из првог броја вашег и нашег листа.
По завршетку рата нестало је претходне, стварала се нова држава, истог имена, али свега другог потпуно различитог. Промене и нова идеологија у спорту су се оцртавале кроз промене имена готово свих клубова. У Шапцу је средином 1945. године именован РАДНИЧКИ на темељима предратне и ратне Мачве. У Радничком на чело ногометне секције постављени су Киш и Крстић, уписивање заинтересованих је у Колективној берберској задрузи. Уз игру и победе у Првенству Подринског округа, Раднички је усмерен и на хуманитарни рад и прикупљање помоћи за рањенике, породице палих борца, за сиромашне чланове тима. Освојена титула у Подрињу доноси наградно гостовање екипе из престонице. „Партизан“ – клуба Дома ЈНА долази у Шабац и побеђује убедљиво, али град је оживео, уз пет хиљада посетилаца на игралишту.
Непуних годину дана касије је уследило ново „кумовање“, регисторвано је име ПОДРИЊЕ. Тим новог имена започиње лигашко такмичење 1947. године у Лиги НР Србије. „Кроз њу обезбеђује Другу савезну лигу првим местом у својој групи и победом у баражу над екипом „Пролетера“ из Осијека (данашњи Осијек) (4:1, 2:5, 4:1), а потом и место у Првој савезној лиги. Последњи меч под именом Подриње, клуб је одиграо у Сарајеву где је поражен 1:0. У тој утакмици су играли: Станковић (капитен), Благојевић, Јуришић, Гегић, Лукић, Сава Стефановић, Рогић, Обрадовић, Бингулац, Станић и Димитрије Стефановић. Пред старт прве сезоне у елити, враћено је име МАЧВА.
Свађе, несугласице
Када говоримо о народским патентима, волимо да истичемо гостопримство, весеље, но ниједан није истрајан као свађе и поделе. Током 20-их година настајали су различити фудбалски клубови у Шапцу. Неки су настајали упоредо са Мачвом, без директне споне са овим клубом. Једини „преживели“ је РАДНИЧКИ, двадесети век је испратила још само ЗАНАТЛИЈА, а кратког или нешто дужег даха беху „Далмација“, „Трговачки“, „Хајдук“, „Балкан“, „Мала“ и др. Наредне редове посвећујемо екипама које су настале услед несугласица у Мачви у првој деценији прошлог века.
Те 1921. године Мачва је већ била тим који побеђује, има све више спортских ривала и пријатеља, али су услови за рад и даље претешки. Како истичу Кесић и Паранос, скидали су се играчи напољу у неком заклону, путовали на утакмице у ливадарским колима, друмом, веле да се мало која утакмица на пољанама завршавала без туче, а иако су делили снове, нису сви у клубу делили мишељење о путу ка њиховом остварењу. Група незадовољних је напустила клуб и основала СЛОГУ.
Нису били сложни у Слоги, те се екипа угасила после неколико месеци. Део се вратио у Мачву, а други су основали ОЛИМПИЈУ. Овај клуб је добио простор за игралиште на данашњем Михајловцу. У том клубу су играли они који нису у Мачви налазили место, као и Бора Кесић. Непуних годину дана је битисао овај колектив, пре него што се утопио у Мачву.
Нове трзавице су се догодиле 1925. Бора Кесић и Илија Поповић оснивају ШАБАЧКИ СПОРТ КЛУБ (ШСК). Трајао је краће од Слоге и Олимпије, сви су се вратили Мачви, а остаће део историје, јер су у клуб донели црвено-црне дресове, донели боје које клуб носи и данас.
Беше то мај, скупштина у ондашњој кафани „Касина“, у данашњој Господар Јевремовој. Добошари су током дана најављивали оснивање лоптачког клуба и он је у поподневним сатима настао. Рођена је „Мачва“? НЕ, оформљен је Шабачки лоптачки клуб ХАЈДУК!! Осам година после сплитског настао је шабачки. “Хајдуци” су играли међусобно сваке недеље, а онда је дошло време и за меч против Српског спортског клуба из Велике Митровице, у Митровици. Резултат меча одигран 14. септембра није записан, али је остало у памћењу да је једном од домаћих играча сломљена рука, нехотице наравно.
Седам дана касније требало је да Митровчани гостују, пре тога је заказана нова скупштина и „одговор на малер“, одговор на повреду ривала је била да клуб промени име:
-Поцерина, Поцерје, Освит, Обилић, Душан Силни, Србија, Српски мач, Слога, Олимпија, Подриње, Далмација, Раднички, Трговачки, Занатлија, Заслон – узвикивали су различите предлоге присутни.
Још један је изнео, према једној тврдњи Дане Николић, према другој Миле Топузовић.
-Зашто не „Мачва“? По нашој равној Мачви, од Саве до Дрине, од Поцерине до Посаво-Тамнаве.
Предлог је усвојен, четири месеца живео је Хајдук, сада је поново рођен као МАЧВА.
Носила је то име до окупације, током три и по године заробљеништва. Трајале су и ратне лиге, но то ће бити тема једног од следећих наставака приче о веку Мачве. Фудбалери су имали улогу и под оружјем, придруживши се јединицама НОП-а средином 1944. године, о чему сведочи и текст из првог броја вашег и нашег листа.
По завршетку рата нестало је претходне, стварала се нова држава, истог имена, али свега другог потпуно различитог. Промене и нова идеологија у спорту су се оцртавале кроз промене имена готово свих клубова. У Шапцу је средином 1945. године именован РАДНИЧКИ на темељима предратне и ратне Мачве. У Радничком на чело ногометне секције постављени су Киш и Крстић, уписивање заинтересованих је у Колективној берберској задрузи. Уз игру и победе у Првенству Подринског округа, Раднички је усмерен и на хуманитарни рад и прикупљање помоћи за рањенике, породице палих борца, за сиромашне чланове тима. Освојена титула у Подрињу доноси наградно гостовање екипе из престонице. „Партизан“ – клуба Дома ЈНА долази у Шабац и побеђује убедљиво, али град је оживео, уз пет хиљада посетилаца на игралишту.
Непуних годину дана касије је уследило ново „кумовање“, регисторвано је име ПОДРИЊЕ. Тим новог имена започиње лигашко такмичење 1947. године у Лиги НР Србије. „Кроз њу обезбеђује Другу савезну лигу првим местом у својој групи и победом у баражу над екипом „Пролетера“ из Осијека (данашњи Осијек) (4:1, 2:5, 4:1), а потом и место у Првој савезној лиги. Последњи меч под именом Подриње, клуб је одиграо у Сарајеву где је поражен 1:0. У тој утакмици су играли: Станковић (капитен), Благојевић, Јуришић, Гегић, Лукић, Сава Стефановић, Рогић, Обрадовић, Бингулац, Станић и Димитрије Стефановић. Пред старт прве сезоне у елити, враћено је име МАЧВА.
Свађе, несугласице
Када говоримо о народским патентима, волимо да истичемо гостопримство, весеље, но ниједан није истрајан као свађе и поделе. Током 20-их година настајали су различити фудбалски клубови у Шапцу. Неки су настајали упоредо са Мачвом, без директне споне са овим клубом. Једини „преживели“ је РАДНИЧКИ, двадесети век је испратила још само ЗАНАТЛИЈА, а кратког или нешто дужег даха беху „Далмација“, „Трговачки“, „Хајдук“, „Балкан“, „Мала“ и др. Наредне редове посвећујемо екипама које су настале услед несугласица у Мачви у првој деценији прошлог века.
Те 1921. године Мачва је већ била тим који побеђује, има све више спортских ривала и пријатеља, али су услови за рад и даље претешки. Како истичу Кесић и Паранос, скидали су се играчи напољу у неком заклону, путовали на утакмице у ливадарским колима, друмом, веле да се мало која утакмица на пољанама завршавала без туче, а иако су делили снове, нису сви у клубу делили мишељење о путу ка њиховом остварењу. Група незадовољних је напустила клуб и основала СЛОГУ.
Нису били сложни у Слоги, те се екипа угасила после неколико месеци. Део се вратио у Мачву, а други су основали ОЛИМПИЈУ. Овај клуб је добио простор за игралиште на данашњем Михајловцу. У том клубу су играли они који нису у Мачви налазили место, као и Бора Кесић. Непуних годину дана је битисао овај колектив, пре него што се утопио у Мачву.
Нове трзавице су се догодиле 1925. Бора Кесић и Илија Поповић оснивају ШАБАЧКИ СПОРТ КЛУБ (ШСК). Трајао је краће од Слоге и Олимпије, сви су се вратили Мачви, а остаће део историје, јер су у клуб донели црвено-црне дресове, донели боје које клуб носи и данас.
Србија
Значајан део историје Мачве, али и фудбалског Шапца је Спорт клуб СРБИЈА. Основан је 1921. године. Почињу од нуле, трају уз све проблеме, до1924. када ојачавају организационо, чак се и пријављују у Југословенски ногометни савез. Три године је играла и првенство, други ранг Новосадске Жупе, наступа у црвеним дресовима, организацијом изазивала поштовање свих у Савезу, служила као пример организације провинцијских клубова. Мачва и Србија сарађују, играчи прелазе из једног у други клуб (Јовановић Света и Јефта, Николић, Пантазијевић...).
Коначно, 10. октобра 1927. године, на заједничкој скупштини два клуба, догађа се фузија у којој остаје име старијег, а према неким причама, данашњи грб Mачве, у облику ромба је спој троуглова Мачве и Србије, првих грбова ових екипа.
Д. Б.
Најновији број
18. април 2024.
