Визуелни уметнички дневник

Просторни жичани цртежи Нине Ивановић настају специфичном техником коју је уметница развила током вишегодишњег уметничког истраживања. Радови направљени од арматуре, чије савијање и заваривање захтева физички напор, делују лагано, лелујаво и готово нематеријално. Такав ефекат се наглашава присуством игре сенки и светлости као саставним елементима ауторкиних просторних цртежа, које у различито доба дана и кретањем посматрача добијају нову, другачију димензију, а поставци у галерији Културног центра специфичну атмосферу.
Уз употребу фотографија, пажљиво одабраних из опсежне личне архиве, које касније користи као предлошке за припрему линијских цртежа, како би у финалној фази били претворени у тродимензионалне цртеже-објекте где уметница спаја више ликовних техника.
-Медији који користим на папиру реализујем у форми скулптуре, тачније просторног цртежа – каже Нина Ивановић и додаје да су иницијална идеја лични доживљаји, урезани у меморију.
Теме које бира су пејзажи, забележени на путовањима и чине визуелни дневник, говоре о њеном исцрпном бележењу света и пружају поглед у њен интимни свет.
-То су и универзалне ситуације које могу да „комуницирају“ са широм публиком, свима препознатљиви – појашњава Нина.
Радови наизглед непретенциозне тематике пределе из природног и урбаног пејзажа преносе у простор галерије, тако да креирају посебан амбијент који се формира управо захваљујући техници којим су израђени.
Посматрани из близине, радови су пуни брзих, изломљених линија, хаотични, и апстрактни, али сагледавањем њихове целине, добија се потпуно друга слика. Чудесно мирни и тихи, давно заборављени и ванвременски, доборо познати предели. Цртежи Нине Ивановић, некласичном техником обрађују класичне теме, било да су настали у Паризу, на Дурмитору, или црногорском приморјуи посматрачу пружају готово нематеријални ефекат.
Поставка је доступна за јавност до четвртка, 17. октобра у галерији Културног центра.