Писма читалаца
Три жене, три пријатељице
Да би човек, као друштвено биће, живео квалитетно, задовољно и срећно, осим своје породице, мора да стекне пријатеље, искрене, верне и пожртвоване. Многи су жртвовали свој живот да би спасили туђи. Тако су се три жене боље упознале, иако су се раније знале са скупова и семинара просветних радника, на студијама у Педагошкој академији када је тек била отворена у Шапцу. Заједно су студирале, спремале за испите, помагале једна другој и полагале.
Две су касније створиле породицу, док је једна била без мужа и деце, али привржена братовљевој и сестриној деци, помагала им колико је могла. Све три потичу из патријархалних средина, средњеимућних вишечланих породица, красе их људске врлине: искреност, верност, поштење, коректност, пожртвованост.
Упутиле су се ка Врњачкој бањи, када им је било нарушено здравље. Било је то пре више година. Карте су раније резервисале, као и смештај у Бањи. Иако су подигле карте на шалтеру, у аутобусу су затекле њихова места заузета. Обратиле су се возачу и сувозачу за помоћ. Одједном сувозач, крупан као џин, громовито викну: „Сви сте ви моји путници. Гурај позади, има места у шарагама!“ Три жене слегоше раменима, две седоше у шараге, а трећа на слободно место поред господина из Аустралије. Поред седишта је стајао човек пија, у дроњцима и ширио је непријатни мирис урина. Господин му није дао да седне поред њега, иако је имао карту. Обрати се трећој жени и рече: „Видите, таквог у Сиднеју не би пустили у аутобус. Одвела би га полиција у прихватилиште, где би га окупали, дали му другу одећу и оставили док се не отрезни“.
Путници близу пијанца стваљали су руке на нос. Сва срећа сишао је у Ваљеву. Три жене су наставиле пут, уз шалу и замерке возачима што су га таквог пустили у аутобус.
Једна од жена тражила је кусур од кондуктера за пртљаг који није одмах вратио: „Мајсторе, а кусур?“, друге две из шарага повикаше: „Остави, алали, мани“, смејући се тихо, али трећа је била упорна, мало и због освете за заузета места. Замислите, кусур је вратио тек у Краљеву. Где је Шабац, а где Краљево?
Стигле су у Врњачку Бању око поднева, где их је чекао такси који је послала газдарица. Уживале су 15 дана, заборавиле све бриге и вратиле се срећне и расположене. Боже како је било лепо, само да је дуже трајало...
Причу посвећујем трећој жени из приче које више нема међу живима.
Две су касније створиле породицу, док је једна била без мужа и деце, али привржена братовљевој и сестриној деци, помагала им колико је могла. Све три потичу из патријархалних средина, средњеимућних вишечланих породица, красе их људске врлине: искреност, верност, поштење, коректност, пожртвованост.
Упутиле су се ка Врњачкој бањи, када им је било нарушено здравље. Било је то пре више година. Карте су раније резервисале, као и смештај у Бањи. Иако су подигле карте на шалтеру, у аутобусу су затекле њихова места заузета. Обратиле су се возачу и сувозачу за помоћ. Одједном сувозач, крупан као џин, громовито викну: „Сви сте ви моји путници. Гурај позади, има места у шарагама!“ Три жене слегоше раменима, две седоше у шараге, а трећа на слободно место поред господина из Аустралије. Поред седишта је стајао човек пија, у дроњцима и ширио је непријатни мирис урина. Господин му није дао да седне поред њега, иако је имао карту. Обрати се трећој жени и рече: „Видите, таквог у Сиднеју не би пустили у аутобус. Одвела би га полиција у прихватилиште, где би га окупали, дали му другу одећу и оставили док се не отрезни“.
Путници близу пијанца стваљали су руке на нос. Сва срећа сишао је у Ваљеву. Три жене су наставиле пут, уз шалу и замерке возачима што су га таквог пустили у аутобус.
Једна од жена тражила је кусур од кондуктера за пртљаг који није одмах вратио: „Мајсторе, а кусур?“, друге две из шарага повикаше: „Остави, алали, мани“, смејући се тихо, али трећа је била упорна, мало и због освете за заузета места. Замислите, кусур је вратио тек у Краљеву. Где је Шабац, а где Краљево?
Стигле су у Врњачку Бању око поднева, где их је чекао такси који је послала газдарица. Уживале су 15 дана, заборавиле све бриге и вратиле се срећне и расположене. Боже како је било лепо, само да је дуже трајало...
Причу посвећујем трећој жени из приче које више нема међу живима.
Ружица Сувајџић учитељица у пензији
Најновији број
18. април 2024.
