Ступио на снагу Закон о лобирању у Србији
Транспарентност и примена
Транспарентност - Србија од јула до октобра 2019, у оквиру пројекта „Лобирање пре Закона о лобирању“, покушава да утврди обрасце и одлике праксе лобирања у Србији у периоду од поновног успостављања демократије (1990) до усвајања првог Закона о лобирању (2019)
Један од последњих антикоруптивних прописа који Србија није имала, Закон о лобирању, усвојен је 18 година нако што су започете антикорупцијске нормативне реформе. Доношење закона је планирано националним стратешким документима за борбу против корупције 2005. и 2018. године. Ипак, усвојен је крајем претходне године, а на снагу ступио у августу 2019.
Како би јавност упознали са овом законском регулативом организација Транспарентност Србија, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, организује низ едукативних сусрета.
Немања Ненадић, Весна Божовић и Злата Ђорђевић, чланови Транспарентност Србије и Агенције за борбу против корупције представили су нови Закон о лобирању на округлом столу у Шапцу под називом „Нови Закон о лобирању - изградња капацитета локалних самоуправа и подизање свести јавности“.
Циљ састанка је био да се представници локалних самоуправа упознају са новим законским решењима о лобирању како би се оснажили њихови капацитети, али и предузетника, локалних медија и цивилног друштва у праћењу примене новог Закона о лобирању и подзаконских аката из ове области.
-Постоје бројне недоумице, нејасноће и погрешна схватања, јер се лобирање тумачи као „мутна“ радња, а заправо је суштина да се изађе из таквих токова и да се кроз примену Закона осветле покушаји утицаја на доношење одлука - рекао је програмски директор Транспарентност Србија Немања Ненадић и као недостатак истиче да постоје извесне мане правне регулативе, али да је усвајањем Закона начињен одређени помак. Од примене и тумачења зависи и будућност, али и транспарентност лобирања.
-Ово је добро као почетни корак, јер никада нисмо имали закон који би регулисао ову област и бар један део материје ће бити покривен. Фирме које ангажују професионалне лобисте како би допрли до доносилаца одлука мораће да испуне одређене услове и да доставе информације о својим активностима. Оно што Закон није добро уредио је обавеза јавности у органима власти. Желели бисмо да грађани могу транспарентније да виде одређене податке, као што су: посете и пријеми градоначелника или министара, теме разговора и сусрета. Тренутно се објављује оно што људи у власти желе, али не и оно што је важно да грађани знају. Биће потребно да се редефинише граница између лобирања и коруптивних радњи, као и онога што раде групе грађана када подносе одређене иницијативе у јавном интересу. Треба да знају да имају право да подносе иницијативе и не морају да траже професионалног лобисту за те активности. Њих ће вероватно ангажовати велике корпорације. Ипак, остаје да видимо у наредном периоду. Можда Закон о лобирању остане „мртво слово на папиру“, као што се догодило у неким суседним земљама - закључио је Ненадић.
Како би јавност упознали са овом законском регулативом организација Транспарентност Србија, уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији, организује низ едукативних сусрета.
Немања Ненадић, Весна Божовић и Злата Ђорђевић, чланови Транспарентност Србије и Агенције за борбу против корупције представили су нови Закон о лобирању на округлом столу у Шапцу под називом „Нови Закон о лобирању - изградња капацитета локалних самоуправа и подизање свести јавности“.
Циљ састанка је био да се представници локалних самоуправа упознају са новим законским решењима о лобирању како би се оснажили њихови капацитети, али и предузетника, локалних медија и цивилног друштва у праћењу примене новог Закона о лобирању и подзаконских аката из ове области.
-Постоје бројне недоумице, нејасноће и погрешна схватања, јер се лобирање тумачи као „мутна“ радња, а заправо је суштина да се изађе из таквих токова и да се кроз примену Закона осветле покушаји утицаја на доношење одлука - рекао је програмски директор Транспарентност Србија Немања Ненадић и као недостатак истиче да постоје извесне мане правне регулативе, али да је усвајањем Закона начињен одређени помак. Од примене и тумачења зависи и будућност, али и транспарентност лобирања.
-Ово је добро као почетни корак, јер никада нисмо имали закон који би регулисао ову област и бар један део материје ће бити покривен. Фирме које ангажују професионалне лобисте како би допрли до доносилаца одлука мораће да испуне одређене услове и да доставе информације о својим активностима. Оно што Закон није добро уредио је обавеза јавности у органима власти. Желели бисмо да грађани могу транспарентније да виде одређене податке, као што су: посете и пријеми градоначелника или министара, теме разговора и сусрета. Тренутно се објављује оно што људи у власти желе, али не и оно што је важно да грађани знају. Биће потребно да се редефинише граница између лобирања и коруптивних радњи, као и онога што раде групе грађана када подносе одређене иницијативе у јавном интересу. Треба да знају да имају право да подносе иницијативе и не морају да траже професионалног лобисту за те активности. Њих ће вероватно ангажовати велике корпорације. Ипак, остаје да видимо у наредном периоду. Можда Закон о лобирању остане „мртво слово на папиру“, као што се догодило у неким суседним земљама - закључио је Ненадић.
М. Ж.
Најновији број
11. април 2024.
