КРИВИНА У ОГЛЕДАЛУ
Мали великомученик
Ни 24 сата није прошло од тренутка када је Научно-наставно веће Факултета организационих наука у Београду усвојило је извештај о докторату Синише Малог, којим је предложено да се министру финансија изрекне мера јавне осуде због неакадемског понашања приликом израде доктората, докторске груди министра закићене су орденом Српске православне цркве.
Елем, Мали је, уз благослов Мирослава Гавриловића, добио орден Великомученика Крагујевачких првог степена који му је уручен у у новом Храму Силаска Светог Духа на апостоле у селу Барзиловица код Лазаревца. Лепо координисана акција, нема шта. Аутори овог спина добро знају да је мера јавне осуде највећа казна коју Научно наставно веће неког факултета може да изрекне, и поред одушевљења што му рад није проглашен за плагијат, о чему се није ни расправљало, ваљало је учинити још нешто. И наравно, када је тешко, ускаче Мирослав Гавриловић који је на добром путу да засени такву величину каква је био Томислав Николић, барем када говоримо о дељењу ордења.
Не знам и нисам меродаван да говорим о томе да ли је нечији докторат плагијат или не, али увек ми је у глави, у оваквим ситуацијама, она реченица Зорана Ђинђића који је говорио то томе да девојка не може да буде мало трудна - или је трудна, или није. Ако је Мали Великомученик плагирао седам одсто свог докторског рада, онда је то плагијат, зар не? Али, као што рекох, није моје да судим о томе., Имам своје мишљење, али оно није релевантно наспрам свих стручњака који се овом тематиком и проблематиком баве.
Мене брине моја професија. Има неки лик који се уназад годинама представљао као новинара, чак је у неколико наврата био гост и омражене им Н1 телевизије, постављао питања Вучићу, чак, у неком од Марићевих ријалити програма. Зове се Милован Јовановић. Мени је најпознатији као гост у емисија ког оног Анђуса што је рекетирао неког путара са 40.000 евра месечно. Сада ради емисију Став на О2 телевизији и угостио је Малог Великомученика истог дана када је Научно-наставно веће донело одлуку. Велики новинар, питање о тој одлуци и уопште о целој гужви везаној за његов докторат, поставио је у 42. минути емисије.
Постоји једно новинарско правило које је најглавније, а тиче почетка текста, тв прилога, интервјуа - увек се креће са најважнијом темом, најактуелнијом. Новинар Миловановић је 42 минута имао важније теме да брсти са Малим Великомучеником, да би га на крају емисије питао нешто што би било најнормалније да га је питао на почетку. Да не терам мак на конац, за разлику од разних Марића, Сарапа, Деа и Жика, барем га је питао. Овима не би пало на памет. Тачно знају колико је дуг поводац којим их држе.
Лако је данас бити Мали Великомученик у Србији. У великој је милости Прворођеног, новинари му чине плезир, диве му се, а црква орденује. По логици цркве, нормално је да Мали Великомученик добије орден. Добио га је он и раније, али судбина је хтела да се за великомученика прогласи баш сада. Црква му је доделила орден вероватно зато што је доста новца из буџета преусмерио ка организацији којом руководи Мирослав Гавриловић. Проблем који имам са ти је тај што није делио своје паре, већ наше.
Својевремено је ова земља имала патријарха. Био је то Патријарх Павле. Неком приликом се један од некадашњих градских функционера на сав глас се хвалио, на неком скупу на којем је присуствовала и Његова Светост, колико је пара дао за цркву. Патријар Павле га је чуо и одговорио - Е, мој сине, ниси ти дао своје паре, из свог завичаја, већ си цркви уплатио паре грађана Београда који и тебе плаћају за посао који радиш. Овај функционер, мало је рећи, поцрвенео је и побегао у масу, али урбана легенда је остала.
Нашим парама плаћају Гавриловићев благослов. Ред је да за тако нешто добију и орден и то онај прави, не неки плагијат или копију. За праве паре иде и оригинал орден.
Елем, Мали је, уз благослов Мирослава Гавриловића, добио орден Великомученика Крагујевачких првог степена који му је уручен у у новом Храму Силаска Светог Духа на апостоле у селу Барзиловица код Лазаревца. Лепо координисана акција, нема шта. Аутори овог спина добро знају да је мера јавне осуде највећа казна коју Научно наставно веће неког факултета може да изрекне, и поред одушевљења што му рад није проглашен за плагијат, о чему се није ни расправљало, ваљало је учинити још нешто. И наравно, када је тешко, ускаче Мирослав Гавриловић који је на добром путу да засени такву величину каква је био Томислав Николић, барем када говоримо о дељењу ордења.
Не знам и нисам меродаван да говорим о томе да ли је нечији докторат плагијат или не, али увек ми је у глави, у оваквим ситуацијама, она реченица Зорана Ђинђића који је говорио то томе да девојка не може да буде мало трудна - или је трудна, или није. Ако је Мали Великомученик плагирао седам одсто свог докторског рада, онда је то плагијат, зар не? Али, као што рекох, није моје да судим о томе., Имам своје мишљење, али оно није релевантно наспрам свих стручњака који се овом тематиком и проблематиком баве.
Мене брине моја професија. Има неки лик који се уназад годинама представљао као новинара, чак је у неколико наврата био гост и омражене им Н1 телевизије, постављао питања Вучићу, чак, у неком од Марићевих ријалити програма. Зове се Милован Јовановић. Мени је најпознатији као гост у емисија ког оног Анђуса што је рекетирао неког путара са 40.000 евра месечно. Сада ради емисију Став на О2 телевизији и угостио је Малог Великомученика истог дана када је Научно-наставно веће донело одлуку. Велики новинар, питање о тој одлуци и уопште о целој гужви везаној за његов докторат, поставио је у 42. минути емисије.
Постоји једно новинарско правило које је најглавније, а тиче почетка текста, тв прилога, интервјуа - увек се креће са најважнијом темом, најактуелнијом. Новинар Миловановић је 42 минута имао важније теме да брсти са Малим Великомучеником, да би га на крају емисије питао нешто што би било најнормалније да га је питао на почетку. Да не терам мак на конац, за разлику од разних Марића, Сарапа, Деа и Жика, барем га је питао. Овима не би пало на памет. Тачно знају колико је дуг поводац којим их држе.
Лако је данас бити Мали Великомученик у Србији. У великој је милости Прворођеног, новинари му чине плезир, диве му се, а црква орденује. По логици цркве, нормално је да Мали Великомученик добије орден. Добио га је он и раније, али судбина је хтела да се за великомученика прогласи баш сада. Црква му је доделила орден вероватно зато што је доста новца из буџета преусмерио ка организацији којом руководи Мирослав Гавриловић. Проблем који имам са ти је тај што није делио своје паре, већ наше.
Својевремено је ова земља имала патријарха. Био је то Патријарх Павле. Неком приликом се један од некадашњих градских функционера на сав глас се хвалио, на неком скупу на којем је присуствовала и Његова Светост, колико је пара дао за цркву. Патријар Павле га је чуо и одговорио - Е, мој сине, ниси ти дао своје паре, из свог завичаја, већ си цркви уплатио паре грађана Београда који и тебе плаћају за посао који радиш. Овај функционер, мало је рећи, поцрвенео је и побегао у масу, али урбана легенда је остала.
Нашим парама плаћају Гавриловићев благослов. Ред је да за тако нешто добију и орден и то онај прави, не неки плагијат или копију. За праве паре иде и оригинал орден.
Н. К.
Најновији број
11. април 2024.
