МАЛОЛЕТНИ ПРЕСТУПНИЦИ У МЕДИЈИМА(2)

У процентима у односу на укупан број текстова тај број изгледа овако: Блиц 26,9%, Информер 13, 9%, Новости 21,9%, Курир 31,9% и Политика 5,4%, из чега можемо закључити да је Политика објавиља значајно мање текстова о насиљу и малолетницима у односу на остале портале дневних новина. Циљеви и истраживачки задаци условили су и формирање хипотеза; наиме, постављено је десет хипотеза које су на основу истраживачких резултата проверене, а које су служиле за извођење закључка од значаја за унапређивање теорије и праксе превенције приказивања насиља младих као починилаца или као жртава насилног акта у електронским издањима дневних новина.
Прва хипотеза је гласила да извештавајући о насиљу малолетника, било да су они жртве или починиоци насиља, дневне новине не поштују етичке норме и право на заштиту приватности малолетника. Ова хипотеза је у анализи садржаја потврђена. Провера хипотезе је извршена на основу наслова текста, присуства вести на насловним странама, присуства фотографија и видео-записа у тексту и откривања идентитета малолетника.
Друга хипотеза се односила на извештавање дневних новина у којима чешће се пише о насиљу малолетника у главном граду него у унутрашњости, било да су малолетници жртве или починиоци. Иако смо у постављању хипотезе полазили од велике насељености главног града и веће видљивости насиља, хипотеза није потврђена и показује супротност од наведене претпоставке; наиме, чак више од 44% текстова односи се на насиље и младе у унутрашњости, а само 10% у главном граду.
Трећа претпоставка коју смо испитивали у раду гласила је: дечаци су у дневној штампи чешће него девојчице приказани као починиоци насилног акта. Ова хипотеза је такође потврђена: укупан број малолетних починилаца насиља је био 93, а број женских починилаца је 22, док је мушких починилаца 69 (број непознатих је два).
У дневној штампи, девојчице су чешће него дечаци приказане као жртве насиља – гласила је четврта хипотеза нашег истраживања, и притом показала да је број девојчица жртава насиља је 85, док је број малолетника мушког пола 46, док је 54 оних чији пол није познат, чиме је и она емпиријски потврђена.
Пета истраживачка хипотеза се односила на старосни узраст дечака и девојчица као починалаца насилног акта. Показало се да су дечаци и девојчице од 14 до 18 година у дневној штампи чешће починиоци насиља од дечака и девојчица млађих од 14 година. Од укупног броја жртава, 35 је оних који имају од 14 до 18 година, 89 је малолетника који имају испод 14 година, док су непознате године за њих 61.
Шеста (Дечаци и девојчице до 14 година у дневној штампи чешће су жртве насиља од дечака и девојчица који имају од 14 година до 18 година), и седма хипотеза (Малолетници су у дневној штампи приказани као починиоци и жртве свих облика насиља) су такође потврђене и њихова статистичка значајност је висока.
Осма хипотеза рада, која истиче да је према дневној штампи интерперсонално насиље најчешћа категорија насиља код малолетника било да су они починиоци или жртве, потврђена је емпиријски. Најзаступљеније насиље у ком учествују малолетници било као жртве или као починиоци је интерперсонално насиље, које чини 80.6% од укупног броја чланака у новинама. Испитујући варијаблу категорија насиља, у интерперсонално насиље смо сврстали свако насиље које се одвијало између две или више индивидуа у ужој социјалној средини, што се у случају малолетника претежно односило на вршњачко насиље, насиље у породици, сексуално насиље, разбојништво итд. У раду се нисмо бавили заступљеношћу сваког од ових поткатегорија интерперсоналног насиља, што би могла бити препорука за нека наредна истраживања.
Анализом података можемо закључити да је, када је реч о облицима насиља, међу малолетницима најзаступљеније физичко насиље, које се помиње у 64.2% од укупног броја чланака у свих пет онлајн издања новина. Тиме је потврђена девета истраживачка хипотеза нашег рада, која је претпоставила доминацију физичког насиља као најчешћег облика. Врло заступљен вид физичког насиља међу малолетницима је вршњачко насиље, које је у просеку по издањима новина (изузев Политике, која нема ниједну вест која се бави вршњачким насиљем), у односу на укупан број вести заузимало 16% вести о малолетницима
Такође, високо заступљено у текстовима је и сексуално насиље. Силовање и педофилија су доминантни облици сексуалног насиља када је реч о малолетницима. Анализом вести уочили смо да су најзаступљенији такозвани „видљиви“ облици насиља. Психичко насиље није увек уочљиво, тако да је самим тим отежано његово откривање.
Хипотеза десет је гласила: У дневној штампи нису приказане адекватне мере које би малолетници могли да предузму уколико сматрају да су жртве насиља. Анализом чланака увидели смо да низак број чланака даје додатну информацију у вези са спречавањем или сузбијањем појаве насиља. Евидентно је одсуство адекватних мера које би омогућиле спречавање нових облика насиља. С обзиром да је само у пет од укупно 279 чланака дат број телефона на који би родитељи малолетника или сами малолетници могли да се јаве уколико су жртве насиља.
Закључно томе, примећујемо неопходност интензивнијег и учесталијег приступања овом проблему који би, уз адекватну примену етичких принципа журналистичког позива, као и уз инсистирање јавног и научног мњења, могао бити регулисан, или бар сведен на нижи, прихватљиви минимум.

Предлози и препоруке
Наведени закључци нас позивају да укажемо на неопходност интензивнијег приступа поменутом проблему. Иако прецизна стратегија изостаје, указујемо на поједине превентивне мере које би могле бити резултат заједничког напора свих учесника у друштвеном простору. Свакако да би учешће основних и средњих школа у својеврсној општој и целовитој кампањи превенције било најуспелије решење.
Додатно, неке од мера превенције у дневним новинама могле.би се односити на увођење кратког едукативног текста који је у вези са темом о којој се пише, и који ће.бити довољно исцрпан, наравно у зависности од простора којим се располаже. Управо из тог разлога, електронске верзије дневних новина могу више пажње посветити овим превентивним мерама. Тако би се увођењем обавезног линка са додатним информацијама могла побудити свест о вазности овог проблема. Корисне информације могу подразумевати и контакт телефон или мејл адересу, како за родитеље који препознају присуство насилног деловања код своје деце, тако и за малолетнике који су жртве или су пак посматрачи насиља у свом окружењу.
Планским и стручним улагањем у процес подизања критичне свести о природи медија и медијског извештавања о насиљу у школама, може се значајно умањити њено присуство. Школски садржаји могу подразумевати и посебне ваннаставне активности, радионице и друге активности у оквиру различитих пројекта. Корисно би било и дељење брошура, памфлета, израда постера који се баве проблемом насиља уопште.
На послетку, поменути проблем може бити умањен и интервенцијом других медија, попут телевизије и филма, у виду документарних садржаја, информативних програма или пак кратких рекламних садржаја који би интензивније скретали пажњу на проблем насиља и младих.