Инфо

7. новембар 2019.7. нов 2019.
Волео је “контру”
ИСПОВЕСТ РАТИМИРА-МИЋЕ НИКОЛИЋА, ПЕНЗИОНИСАНОГ ПРАВНИКА О ОЦУ, ДАНУ НИКОЛИЋУ, ЈЕДНОМ ОД КУМОВА И ИГРАЧА ФУДБАЛСКОГ КЛУБА “МАЧВА”ШАБАЦ

Волео је “контру”

Без опструкција, прихватили Данетов предлог да новоформирани фудбалски клуб, који у овој години слави век постојања, назову “Мачва”, по имену велике српске равнице. У Шабачкој гимназији предавао биологију. Ђаке учио да пре свега буду људи, не бубалице
У ексклузивној изјави за “Глас Подриња” Ратимир-Мића Николић, пензионисани правник из Шапца, син Дана Николића једног од кумова, некадашњег фудбалера шабачке “Мачве” која ове године слави век постојања и професора биологије чувене гимназије овог града, каже да је његов отац пре свега воле људе. Ђаке је учио да не буду “бубалице”, већ пре свега стасавају у здраве личности. Данило је био, тврди његов син свестрана личност. Прво, фудбалер “Мачве”, потом ловац... Јесте да је волео карте и жене, али трудио се искрено да “коцка” никада не нанесе штету породици.
- Мој отац је са 16 година прешао Албанију. Волео је своју државу, а политиком није желео да се бави. Сећам се да је 1925-1926. године приликом једног доласка у Шабац, стигао Фијатом Тополино. У том изузетном ауту, првом у Шапцу тог времена, ни мајка га није препознала. Треба истаћи и то да је волео “контру”(другачије мишљење). Мрзео је лаж. Тако се и понашао, без обзира свидело се то некоме или не. Када је 1919. године на неком састанку предложио да клуб понесе име “Мачва”, нико се није противио и ако је било и других предлога, каже Мића Николић, коме је баш Данило додао име свог деде по мајци иако му је крштено име Ратимир.
Данило је маестрално ушао у историју Фудбалског клуба “Мачва”, дугу један век и ту остаје вечно. Осим кумовања, дао је и велики допринос (две године) играјући у овом клубу велике традиције.
Мићин отац је био свестрана личност.
- Исказао се као професор Шабачке гимназије. Пре Шапца службовао је краће у Бечеју и Суботици. У пензију је оптишао из осмогодишње Шабачке Вукове школе. Ко би све набројао анегдоте које о њему и данас препричавају у граду. Страствено је живео за лов, карте и жене. Нама је у породици говорио да је коцка велики порок и томе нас је поштедео, додаје Мића.
Фудбал је за Данила увек био број један. Мића посебно истиче да је захваљујући оцу боље упознао читаву фудбалску генерацију олимпијаца бивше државе из 1952. године. И сам је заволео спорт, што га највише одржава у кондицији Не раздваја се од рекета за стони тенис иако се ближи осамдесетој. И сина је “заразио” спортом. Овај је освојио значајна признања у кајаку, а дао му је име по деди-Данило.
Данас је од оца поред бројних већ пожутелих фотографија из разних прилика, сачувао ловачку пушку. Бројно Данилово ордење се изгубило у времену.
Љ.Ђ.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa