Инфо

Берза

  • aero 996 ▼ -0,10%
  • glos 440 ▼ -2,22%
  • gsfd 502 ▼ -0,20%
  • impl 3.477 ▲ 4,10%
  • mtlc 2.060 ▲ 0,29%
  • niis 734 ▼ -1,21%
  • rmks 3.400 ▲ 12,73%
  • rso17169 101,13 ▼ -1,59%
  • rso19182 103,38 ▼ -3,36%
  • rso19186 109,13 ▲ 0,10%
  • trbg 4.400 ▲ 1,29%
  • vbse 2.940 ⚫ 0,00%
(7. новембар 2019.)
25 ГОДИНА ОД СМРТИ МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА

Дечак из воде

Тог 5. новембра је, самим тим, ЕКВ ставила тачку на своје постојање. Шабачки музичари и љубитељи музике једногласни у оцени да се радило о изузетном уметнику у бенду
Дечак из воде
Прошло је 25 година од када је престало да куца срце Милана Младеновића (36) оснивача и фронтмена легендарног бенда Екатарине Велике. Тог 5. новембра је, самим тим, ЕКВ ставила тачку на своје постојање.
После Милана ништа више није било исто на нашој музичкој сцени. О тренутка када је први пут узео гитару у руке, када му је отац купио тај инструмент у Сарајеву, Милан се претворио у музику. Још као школарац основао је бенд Лимуново дрво. Са басистом Душаном Којићем Којом и бубњарем Ивицом Вдовићем Вдом, основао је бенд Шарло Акробата. Заједно са Електричним оргазмом и Идолима објављују ремек дело нашег рока, а то је албум - Пакет аранжман. Песме које су са тог албума издвојиле су “Она се буди” и “Нико као ја”. Иако је бенд трајао само годину дана, од 1980. до 1981.године, оставили су значајан траг на нашој сцени. Успели су да издају један албу под именом "Бистрији и тупљи човек бива кад...".
Три врхунска индивидуалаца нису могли дуго да издрже у оваквој причи, Шарло се распада и Милан формира нови бенд под називом Катарина II чији члан постаје јединствена појава на нашој сцени - Маргита Стефановић Маги. Ускоро, због проблема са гитаристом Драгомиром Гагијем Михајловићем којег обавештавају да не рачунају више на њега, настаје Екатарина Велика.
Прича о ЕКВ је и причао трагичној судбини њене прве поставе. Милан је свирао гитару и певао, Маги је била маестрална за клавијатурама, Вд је суверено владао бубњевима, а Бојан Печер је сигурно био један он најбољих басиста свог времена. Нико из ове поставе одавно није међу живима. Таква су била времена.
Кроз бенд су се углавном мењали басисти и бубњари. Аналитичари рок сцене су јединствени у закључку да су два кључна детаља за ЕКВ одлазак из бенда, најпре Печера, који је одлучио да напусти групу и оде у Лондон, а онда и бубњара Жике Тодоровића, сина глумца Боре Тодоровића, са образложењем да жели да се посвети глумачкој каријери.
Последњи концерт ЕКВ је имала 24. августа 1994 на Пјесми Медитерана у Будви. После концерта, Милану је нагло позлило, и 5. новембра је умро од рака панкреаса.
Музика и поезија су остали као његова заоставштина. Био је предводник новог таласа који је обележио генерације музичких поклоника. Није правио компромисе, борио се за своју слободу, писао и свирао онако како је желео. Слава га није занимала, а на новац је гледао као на средство уз чију помоћ има могућност да ствара музику коју жели. Очигледно је било да оно што је ЕКВ емитовала као готов производ није био много схватљиво публици и поред огромног успеха који су успели да досегну. Миланова поезија и порука је била неукапирана, а музички израз крајње некомерцијалан за време и место у којем је настајала. Колико су били несхваћени говори и податак да су током концерата на радним акцијама, "акцијаши" тражили од ЕКВ да свирају "Суаду" и "Липе цвату".
Познати шабачки рок новинар и критичар Живко Ивковић каже за “Глас Подриња” да се ЕКВ сасвим издигао изнад комплетне сцене у том времену.
- Милан и читав бенд су нас привукли креативним магнетизмом, том неоптерећујућом формом, и не тако изричитим усмерењем које не би резултирало достигнутим. Куповали смо винилна оставрења те групе, капирали да се ту ради о много озбиљнијем и прихватљивијем. Све за и око ЕКВ смо вредновали на до тада установљен начин, даноноћним преслушавањем тих албума. Наравно, сцена у осамдесетим би попримила окус много значајније, прихватљивије и прогресивније да се није догодио тај босански поп и маргинализовао судбине многих, креативно далеко убедљивијих састава, где се у потпуности слажем са аутором.
Ни данас ми није јасно како се након Корни групе, Тајма, Даха, YU групе и поготово Смака, спало на Плави оркестар, Мерлин и Црвену јабуку - истиче Ивковић.
Он додаје да Милан није насео на ситуацију у којој се нашла Југославија и на све оно што је довело до сукоба.
- Он је са ореолом самосвесног човека посвећеног уметности, истрајавао, гурао своје идеје које су, неспорно, коначну форму добиле креативним ЕКВ опусом. Они никада никога нису вукли за рукав на путу до успеха, нити су клечали - напомиње Ивковић.
Познати шабачки гитариста Мирко Томић такође говори о великом значају Милана и ЕКВ.
- То што су они понудили музичкој сцени било је ново, другачије од остало и јако добро. Питање је да ли ће се икада појавити такав музички израз код нас, такав приступ и изражај, без обзира да ли вам се свиђа или не и да ли сте фан ЕКВ - каже Томић.
Дугогодишњи музички уредник Радио Шапца Стеван Маринковић додаје да је Милан аутор који је у домаћу музику увео нову поетику.
- Он је спојио рокенрол и уметност, доказујући да музика не треба само да буде забава. Био је човек огромне енергије коју је ширио око себе - прича Маринковић.
Он се подсетио да је био на једном од првих концерата Катарине II у скадарлијској пивари у Београду.
- Сећам се да смо изашли као омађијани и да смо кроз београдску ноћ певали почетак песме Аут. Верујем да су његовом физичком крају пуно допринели догађаји с почетка деведесетих. Изгубио је све - домовину, пријатеље... - сматра Маринковић.
Према његовим речима, Милан је кроз текстове на албуму "Дум дум" из 1992. године боље осликавао време ратног лудила у Југославији него бројна књижевна и филмска дела. То је, како каже, остало непримећено, на жалост.
Милан је са ЕКВ објавио седам студијских, као и три концертна албума. Био је и остао, као што је опевао један стих, дечак из воде.

Трагедија једне генерације
Савременици ЕКВ тврде да су дроге и АИДС били смртоносна комбинација која је сасекла многе људе осамдесетих и деведесетих година прошлог века. Свој данак у том смислу дала је и ЕКВ. Ивица Вдовић Вд, кога су звали анђелом рокенрола, први је званично регистрован грађанин СФРЈ заражен АИДС вирусом. Када је то сазнао, 1985. година, није крио, умро је у Клиници за инфективне болести у Београду, остављен и заборављен од свих. Имао је 31 годину. Бојан Печер (38) је умро у Лондону 1999. године од срчаног удара, а Маги (43) је још једна жртва АИДС и она је умрла 2002. у Београду. Дрога и АИДС су узели и многе њихове пријатеље попут ћерки Цвјетина Мијатовића, првог председника СФРЈ после смрти Тита, Мирјану и Мају, бубњара Горана Чавајду Чавкета, глумицу Соњу Савић, сликара Душана Герзића Геру..
.

Два концерта у Шапцу
За власника Мјузик бокса у Шапцу Александра Јевтића, ЕКВ је свакако, један од три најзначајнија српска бенда.
- Били су одлични. Тај покрет није могао да се најбоље разуме, али музички су били врхунски. Многи клинци их данас слушају. Урађена су нека реиздања која су веома скупа, али потражња за ЕКВ је и даље велика. Имао сам задовољство да будем на оба њихова концерта у Шапцу. Први концерт је био 1986. године у Дому ЈНА, а други је био акустични концерт у Диву 1993. године. Недељу дана уочи тог концерта сам добио отказ у Диву као ди џеј и нисам успео да снимим тај наступ - каже Јевтић.


Велико поштовање за Маги
Милан је Маги доживљавао као нешто најлепше што му се десило у свету музике. Имао је велико поштовање за њу и за њен музички изражај. Оно што је познато то је да је Маги била музички образована и да је по стуци била архитекта. Мање је познато, да је Маги била велики такмац Иви Погорелићу и да је добила стипендију за наставак школовања у Москви и да јој мајка није дозволила да оде на Конзерваторијум. Уместо је, отишао је Погорелић.



Н. К.

Најновији број

31. децембар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa