Правилна косидба и нега луцерке

Како се луцерка интензивно гаји и користи и у сенажи и у силажи, то јој треба посветити велику пажњу око неге, јер на једној парцели треба да остане до пет година, што код наших пољопривредника није случај, из више разлога. Да би луцерка могла да се заснује на једној парцели, најпре треба обезбедити квалитетно земљиште чија пХ вредност не сме прелазити испод 5, јер кисела земљишта не подноси. Осим тога, за луцерку у заснивању треба обезбедити велике количине минералних хранива, јер на ниво резервних материја у корену луцерке утиче првенствено плодност земљишта, климатски фактори, особине сорте и оштећења од штеточина и болести. Висока плодност земљишта, посебно богата калијумом, доприносе бољу синтезу и акумулацију хранива и смањују стрес изазван јесењом косидбом.
Најзначајни фактор је, ипак, време косидбе луцерке током године, као и право време последње косидбе у јесен. Према бројим истраживањима степен оштећења луцерке током зиме је у тесној вези са нивоом резервних хранива у корену. Систем косидбе у јесен треба да обезбеди обнову резервних храњивих материја, које ће омогућити преживљавање биљака и на најнижим температурама. Косидба у октобру нема утицај на принос ако је луцерка правилно ђубрена калијумом.
Потребно је знати колико откоса ће се користити у току године, а онда на основу тога одредити број косидбе и наравно дозволити биљкама да се регенеришу. Такође, ниска косидба онемогућава регенерацију, па је неопходно и на то обратити пажњу.
За принос и дужину живота луцеришта значајно је да се коси у одговарајућој фази током године, како не би косили исувише младе биљке пре фазе цветања, јер то смањује садржај угљених хидрата у корену, што је у директној вези са отпорношћу луцерке према ниским температурама. Правовреманом косидбом луцерке у јесен значајно могу да се исправе грешке у одређивању косидбе током године, и ублажи неповољно деловање других фактора.
Штетан ефекат јесење косидбе је мањи ако нема стресних еколошких услова. Блага температура зими и присуство функционалних приземних листова на биљкама, обезбеђује већи садржај шећера у корену и смањује неповољан утицај јесење косидбе. Сорте толерантне на чешћу косидбу, отпорне на ниске темературе и болести (посебно на бактериско увенуће), успевају да акумулирају резервне материје и умање негативне последице јесење косидбе на принос и трајање луцеришта. Изнурена луцерка је услед напада болести осетљивија на неповољне ефекте јесење косидбе. Ако има довољно времена за обнављање садржаја шећера (фаза почетка цветања) између откоса, косидба у јесен мање утиче на принос и трајност луцеришта у наредној години.
Трећи откос крајем септембра и почетком октобра може да изазове смањења приноса луцерке и трајање луцеришта. На основу бројних истраживања прихваћена је препорука да луцерку треба косити четири-шест недеља пре првог мраза. Ова препорука је заснована на испитивању утицаја два различита система косидбе (двооткосни и трооткосни) на отпорност луцерке према ниским температурама.
Испитујући утицај трооткосног система утврђено је да косидба трећег откоса у периоду од 15-20. августа доводи до највећег пропадања луцерке током зиме. Да би се постигао максимални принос у наредној години препоручује се косидба трећег откоса у периоду између 15. септембра и 15. октобра.
Неповољан утицај косидбе луцерке у јесен зависи од степена развоја биљака између предпоследњег и последње откоса. Када је период између предпоследњег и последњег откоса краћи, принос луцерке у наредној години може да буде мањи, вероватно због недовољне количине хранива у корену.
На основу изучавања утврђено је да је веома важно подесити косидбу тако да се обезбеди довољно времена за обнављање резервних хранива у корену. Време потребно за обнављање хранива може се скратити ако се луцерка гаји на плодном земљишту, обезбеди хранивима и штити од болести и штеточина. Зато је размак између предпоследњег и последњег откоса веома важан и треба планирати косидбу луцерке, како би омогућили да овај период буде што дужи. Косидбу последњег откоса у нашим условима треба извести крајем октобра и почетком новембра. Најбоље је последњи откос луцерке покосити што је могуће касније на крају вегетационог периода, а предпоследњи што раније, најмање 45 дана пре последњег откоса. Овај период је довољан луцерки да синтетише резервне храњиве материје, и издржи најниже температуре током зиме.
Трооткосни систем за кошењем трећег откоса почетком септембра, може дати веће приносе од истог система са кошењем последњег откоса у другој половини септембра. Чешће се у нашој земљи користи четворооткосни систем, у условима сувог ратарења, а у наводњавању или са довољно влаге петооткосни систем. Трећи откос у четворооткосном систему коси се у периоду од 20. јула да 1. августа а последњи четврти откос око 10. септембра.
У петооткосном систему најчешће се четврти откос коси око 20. јула а пети 28. септембра. Систем косидбе са четири или пет кошења у години, и кошењем последњег откоса непосредно пре сталних мразева, крајем октобра, обезбеђује се искоришћавање јесењег пораста и умањује ризик недовољног снабдевања резервних хранива, односно смањења приноса и дужине живота биљака.